subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20

Stranci ulažu više nego domaći

Uzrok niskih domaćih privatnih investicija je mala štednja, koja je u Srbiji 2,5 puta niža od proseka zemalja CIE, kaže Saša Ranđelović, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta
Autor: Marijana Avakumovićčetvrtak, 03.01.2019. u 23:30
(Фото Пиксабеј)

Naš razvoj je uglavnom baziran na stranim parama. Strane direktne investicije ove godine iznosile su oko tri milijarde evra, dok domaće znatno zaostaju. Na prste se mogu nabrojati fabrike domaćih ulagača, otvorenih u poslednje vreme pred kamerama – pogon za proizvodnju i preradu soje „Bankom” u Obrenovcu, vredan 15 miliona evra, koji zapošljava 60 radnika, fabrika dečje hrane u Dobanovcima u koju je investirano 34 miliona evra i zaposleno oko 100 radnika i možda još neka.

Ukupne investicije u Srbiji u prethodnih pet godina iznosile su u proseku ispod 17 odsto BDP-a, što je oko jednu četvrtinu manje od proseka zemalja zapadnog Balkana i centralne i istočne Evrope (CIE). Na slabe rezultate u pogledu investicija uticale su pre svega niske domaće javne i privatne investicije, objašnjava Saša Ranđelović, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Najviše investicija u Beogradu
Regionalna struktura investicija izuzetno je loša. Naime, Miodrag Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da se preko polovine svih investicija realizuje u regionu Beograda (51,4 odsto), dodatnih više od četvrtine u regionu Vojvodine (26,9 odsto), dok se u celom ostatku Srbije realizuje samo 13,4 procenta u regionu zapadne Srbije i Šumadije i 8,3 odsto u regionu južne i istočne Srbije.

Tako su ukupne domaće investicije u Srbiji, u prethodnih pet godina, bile u proseku preko pet odsto BDP-a niže od proseka zapadnog Balkana, a preko osam odsto BDP-a niže u odnosu na prosek CIE. Dok su strane investicije u Srbiji, kao i u drugim zemljama zapadnog Balkana, bile relativno visoke, tri do četiri odsto BDP-a veće nego u zemljama CIE.

– Visoke strane investicije u Srbiji posledica su jeftine radne snage, razvijene mreže sporazuma o bescarinskoj trgovini (EU, Rusija, Turska, CEFTA itd.), izdašne politike subvencija, ali i bolje pravne i birokratske zaštite. Za strane investicije se po pravilu obezbeđuje tehnička podrška vlade, koja im olakšava prolazak kroz komplikovane administrativno-birokratske procedure – kaže za „Politiku” Ranđelović.

Domaće privatne investicije kod nas su niske, iako su kamatne stope i poreske stope (na dobit preduzeća i na dividendu) relativno niske. Prema rečima našeg sagovornika uzroci niskih domaćih privatnih investicija nalaze se pre svega u niskoj domaćoj štednji, koja je u Srbiji 2,5 puta niža od proseka zemalja CIE.

– Niska domaća štednja posledica je neadekvatne politike dohodaka, budući da zarade rastu i dalje brže od rasta produktivnosti rada, kao i neadekvatne fiskalne politike u prethodnim godinama, s obzirom na to da je neto štednja države bila negativna. Sprovođenje fiskalne konsolidacije i eliminacija fiskalnog deficita, u prošloj i tekućoj godini, uticali su na delimično otklanjanje ovog uzroka – objašnjava Ranđelović.

On kaže da osim niske štednje, na niske domaće investicije utiču i drugi faktori, kao što je pravna nesigurnost, veliko birokratsko opterećenje i nerazvijenost tržišta kapitala.

– Iz perspektive direktnog uticaja na privredni rast nema razlike između stranih i domaćih investicija, budući da taj efekat zavisi od toga u koje sektore i na koje namene su investicije orijentisane – navodi Ranđelović.

Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta, slaže se da niska stopa domaće štednje uslovljava i male mogućnosti investiranja, odnosno zahteva daleko veće oslanjanje na uvoz kapitala kao izvor za finansiranje investicija.

On navodi da je štednja u Srbiji tek 2016. prešla 10 odsto BDP-a, a da se dugo godina pre toga kretala na svega tri do pet odsto. Naša zemlja dakle raspolaže štednjom od svega 4,4 milijarde dolara, dok Slovenija i Hrvatska imaju oko 12 milijardi dolara, a Slovačka sa svega 5,5 miliona stanovnika ima čak 23,4 milijarde dolara.

Srbija, prema njegovoj oceni, postaje sve više zavisna od nastavka priliva kapitala iz inostranstva kako bi se makar održao, a kamoli ubrzao, tempo rasta i razvoja domaće privrede.

– Ako se pođe od pretpostavke, koju iznosi većina domaćih ekonomista, da je potrebno podizanje učešća investicija na 25 odsto BDP-a, kako bi se ostvarivali zacrtani ciljevi ekonomske politike, to znači dalje i intenzivnije davanje povlastica, subvencija i drugih pogodnosti za inostrane ulagače kako bi se nastavio priliv kapitala. Postavlja se pitanje limita u kapacitetima budžeta za ovakve namene, odnosno gde je linija koja ako se pređe počinje da ugrožava tekuću stabilnost makroekonomskog sistema – kaže Filipović za „Politiku”.

Naš sagovornik navodi da su ulaganja domaćih investitora poželjnija jer su uslovno rečeno „trajnog karaktera”, odnosno vezana su za lokaciju investitora – rezidenta Srbije. Kod inostranih ulagača dominira praktično isključivo motiv profita i odmah kada se pokaže bolja šansa za zaradu u drugoj državi sele kapital ili makar obustavljaju dalje projekte razvoja kompanije u Srbiji.

– Domaći investitori pokušaće da primene najsavremenija rešenja u proizvodnji do kojih mogu stići na međunarodnom tržištu, dok se kod mnogih stranih investitora primenjuju tehnologije koje su ili zastarele, manje produktivne od najsavremenijih ili se kod njihove primene ne poštuju rigorozni propisi vezani za životnu sredinu, zaštitu na radu i sl. što se kod nas još uvek toleriše (povlašćeni tretman stranih ulagača na koji se žali veliki broj domaćih privrednika) – navodi profesor Ekonomskog fakulteta.

On smatra da država treba aktivnije da se uključi u procese prenosa znanja i veština iz laboratorija, instituta i sa univerziteta u privredu. Veliki broj domaćih pronalazaka i ideja nije primenjen u Srbiji usled raznoraznih prepreka (pa i sa efikasnom zaštitom intelektualne svojine), a sigurno je da bi doprineli podizanju konkurentnosti domaće privrede na svetskom tržištu.

– Potezi aktuelne vlade na promociji digitalizacije, prekvalifikaciji velikog broja polaznika za Četvrtu tehnološku revoluciju, zaista su za svaku pohvalu, ali samo ukoliko se efikasno realizuju u praksi – kaže Filipović.

Potom, država treba da ukloni sve prepreke za inovativne načine finansiranja rizičnih preduzetničkih poduhvata kao što su finansijski anđeli i slične šeme i fondovi rizičnog kapitala, koji su u svetu (pogotovo u SAD) izazvali pravu finansijsku revoluciju u poslednjih 25-30 godina.

– Inostrani kapital je neophodan izvor za premošćavanje jaza između domaće štednje i visine investicija koje se preduzimaju. To je pogotovo tačno u početnim fazama razvojnog procesa, na niskom nivou BDP. Kako se podiže dohodak po stanovniku, a pogotovo kada se pređe neki „egzistencijalni prag”, sve veću ulogu u finansiranju razvoja moraju dobijati domaća štednja i domaći preduzetnici. U suprotnom, zemlja počinje da postaje suviše zavisna i osetljiva na priliv inostranog kapitala, a samim tim i podložna za različite vrste uticaja, uključujući i politička uslovljavanja i ucene – naglašava Filipović.


Komentari4
14b72
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nemanja
Filipovic nije nikada niti jedan rad objavio u medjunarodno priznatom zurnalu sa SCI liste. Toliko o nasim "strucnjacima" ili bolje reci apologetama, i nasem Ekonomskom fakultetu.
Marko
Problem sa SDI je taj što su uglavnom to investicije niskog tehnološkog inteziteta, motanje kablova i sl. Sad je pitanje takve investicije da li stvarno podižu ekononiju, jer zašto Srbija nema najveći rast a ima najviše stranih investicija u regionu? Bolje da pomažeš naše privrednike nego strance naš će da makar bude tu a strani ima da se pokupi i ode ako mu neka druga država ponudi bolje uslove. Još nešto SDI su nelojalna konkurencija domaćim privrednicima.
Istaina
Ne ulazu stranci nista vec nasa drzava njima daje pare is naseg budzeta da zaposle nase ljude za bednu platu a da oni, stranci uzimaju profit. To znaci da nas duplo pljackaju. Ne znam zasto Srbija ne podstice domace stanovnistvo na privrednu aktivnost i ulaganja.
Zoran
Otkad se to zove ulaganje kad ti nekom prodajes svoju imovinu? Ovde u Americi jedan Amer imao privatan posao i radio od 17 godina. Kad dosla ona kriza propao, i sve morao da proda. Samo on to nije zvao ulaganje, nego rekao: Od 17. godine radim za sebe, sada moram da idem i radim za drugog. A imao jedno 45 tada i 6 sinova. I to radi u drugoj drzavi, a zena i deca mu ovoj.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja