četvrtak, 20.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:40

Kovačević: Privredni rast Srbije među najvećim u regionu

Javni dug na početku januara pao na 50,2 odsto bruto domaćeg proizvoda. – Investicije i potrošnja rasli duplo brže od BDP-a, tako da je budući rast izvestan
Autor: Jovana Rabrenovićpetak, 04.01.2019. u 22:10
Миладин Ковачевић (Фото Танјуг)

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2018. godini porastao je za 4,4 odsto, čime je nastavljen ciklus koji je počeo još 2014. godine. U ostvarenim rezultatima vidi se potencijal budućeg rasta, zato što investicije napreduju brže od BDP-a, kao i potrošnja. I potrošnja i investicije prošle godine su rasle po stopi od 9,1 odsto BDP-a, znači duplo brže, kaže za „Politiku” Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

– Notorna je neistina koja se ovih dana iznosi u medijima da je Srbija prošle godine bila među dve najsporije rastuće privrede u regionu. Privredni rast u Srbiji je bio 4,4 odsto, u Crnoj Gori 4,8 odsto. Svi ostali imali su niži rast, Hrvatska 2,8 odsto, na primer. Visok rast Crna Gora duguje prevashodno rastu vrednosti građevinskih radova od 21 odsto, odnosno 30 odsto u prvih devet meseci. Međutim, njima raste javni dug, a strane investicije su pale za 18 odsto – kaže Kovačević.

On kaže da se u pojedinim medijima, poput NIN-a, televizije N1, lista „Danas”, brutalno manipuliše statističkim podacima, posebno o zaradama, u kojima hoće da se pokaže da su zvanični statističari statistički nepismeni.

– Neće da uzmu u obzir da je prošle godine promenjena metodologija praćenja zarada i da se po novoj koristi evidencija Poreske uprave, koja je sveobuhvatnija i tačnija, a ne, kao do sada, izveštaji preduzeća. Tako, na primer, porede podatke po kojima je bruto plata za septembar 2017. godine bila 66.438 dinara, a u ovoj godini 63.134 dinara, a do tog smanjenja došlo je zbog promene metodologije – naglašava prvi čovek statistike.

Interesantno je, kaže on, da sada prvi put u javnosti pojedini akademski ekonomisti, ali i oni koji se smatraju kvalifikovanim da komentarišu makroekonomiju, govore o postignutim rezultatima i perspektivama potpuno suprotno od onoga što o Srbiji navode međunarodne institucije velike reputacije – MMF, Svetska banka, Evropska komisija. Kovačević podseća da je profesor Ljubomir Madžar u listu „Danas” izjavio da je Srbija među dve najsporije rastuće ekonomije u regionu, ali i da strane direktne investicije nisu najbolji vid investicija, da država zanemaruje domaće ulagače, što nije istina.

– Tvrdnje da strane direktne investicije ne donose najbolje tehnologije su neistina i pripadaju prošlosti. Svako ko zna za „Zi Đin”, koji sada investira u RTB „Bor”, „Cumtobel”, „Šandong lilong”, zna da oni na stranim tržištima ne bi mogli da rade na zastarelim tehnologijama. Profesor Madžar takođe govori o subvencijama stranim investitorima kao zameni za loš poslovni ambijent. Da li to znači da treba da čekamo idealnu državu, kroz proces približavanja EU, pa tek onda da kažemo ulagačima „dobrodošli ste”? On takođe govori o rasturanju velikih javnih sistema. Srbija je već rešila njihov status ili pronalaženjem strateškog partnera ili tako što je za gubitaše otvoren stečaj. Madžar verovatno misli na EPS, koji je reorganizovan odvajanjem delatnosti. Znači li to da treba da rasturimo EPS, da li to neko uopšte može da zamisli? – kaže Kovačević.

Statistički podaci za prošlu godinu ilustruju da je privreda Srbije na putu rasta. Industrijska proizvodnja povećana je za dva odsto, prerađivačka industrija za 2,6 odsto, dok je građevinarstvo „skočilo” za 10,9 odsto. Poljoprivredna proizvodnja je uvećana za 16,3 odsto nakon pada u 2017. godini zbog suše. Promet u trgovini na malo porastao je za 4,5 odsto, a inflacija, mereno međugodišnje, bila je 2,1 odsto. Izvoz je rastao po stopi od devet odsto, a uvoz 13,5 odsto. Stopa nezaposlenosti iznosi 11,3 odsto.

– Sve ovo pokazuje da možemo očekivati dugoročan rast i stabilnost. Naravno, nagoveštaji svetske krize mogu učiniti rast sporijim, međutim postoje uslovi da se udari krize amortizuju. To omogućava konsolidacija javnih finansija, smanjenje javnog duga 2. januara ove godine na 50,2 odsto BDP-a, dok je u 2013. godini imao tendenciju rasta na 80 odsto. Javni dug je prošle godine smanjen jednokratnim uplatama, zahvaljujući uštedama u budžetu i prilivima od privatizacije većim od milijardu evra. I ove godine dolazi kapital od kupca RTB „Bor”, koncesionara aerodroma... – kaže Kovačević.

 

Vučić: 2018 – jedna od najboljih godina

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je „2018. bila, u smislu fabrika koje smo otvarali, smanjenja nezaposlenosti, smanjenja javnog duga, privrednog rasta... po svim parametrima, jedna od najboljih godina. Bilo bi dobro kad bi 2019. bila tako dobra kao 2018, ali to nigde ne možete da čujete”. Napomenuo je i da se plaši kraja 2019. i početka 2020. godine:

„Mnogo je dugova u svetu, ali uz tu usporenu ekonomiju, ako budemo držali preko tri odsto rasta, nije dovoljno, neću da budem presrećan, ali to je dobro. To bi značilo, uz minimalan deficit i uz suficit budžeta, da možemo dalje da smanjujemo javni dug, da možemo i dalje da povećavamo plate i penzije i da ljudi mogu da osećaju bolji život i standard”, kaže on.

Primećuje, međutim, da mi Srbi nikad nećemo da kažemo da nam je bolje. „Kod nas je uvek loše. Ako pogledate kroz istoriju, još od Prvog srpskog ustanka, kad su to Srbi mislili da im je bolje? U koje to vreme?”, pita Vučić.

 

Brnabićeva: Neverovatna kritika profesora Madžara

Premijerka Srbije Ana Brnabić odbacila je kao „neverovatnu” kritiku ekonomiste Ljubomira Madžara, koji je rekao da su preduzetnici važniji od naučnika ili umetnika i da bi država trebalo da sarađuje sa njima, a ne da ih progoni i zatvara. „Kakva neverovatna kritika politike vlade od profesora Ljubomira Madžara”, napisala je Brnabićeva na svom tviter nalogu i upitala da li je kritika upućena zato što Vlada Srbije konačno ulaže u nauku i umetnost, u drugačiju viziju razvoja.

Kako je primetila, Madžar je kritikovao vladu koja je, navodi, uvela preduzetničko obrazovanje u škole, oslobodila preduzetnike poreza i doprinosa u prvoj godini poslovanja, a što se nauke tiče, poručila je, najrazvijenije zemlje izgrađene su na istraživanju i razvoju. „Hvala na savetu da batalimo nauku i umetnost, koji nećemo prihvatiti”, napisala je Brnabićeva na „Tviteru”.


Komentari18
ae909
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Славко Брдарић
У сваком случају направљен је позитиван помак.Свака анализа има две стране.Нема предлога како даље па их треба одбацити као неозбиљне.Наставити са улагањем и смањењем јавног дуга.Остало су финесе.
Sloba Novski
Samo napred Srbijo! Srbija napokon je dobila domacinsku vladu, grade se putevi, otvaraju se fabrike, popravljaju pruge, modernizuje se vojska, napokon raste znacajno poljoprivredna proizvodnja.. Ja sam optimista i verujem u napredak Srbije !
Dragomirovic Dragi
Gde ovaj zivi ?U zemlji OZa ?
Дејан.Р.Тошић
Извињавам се на питању,а колики је пољопривредни раст ? Са обзиром да раст пољопривредне производње уз привредни највише утиче на раст БДП.
Дејан.Р.Тошић
Ukoliko imate rast BDP od 4,4% sa inflacijom od 2,1% uz emitovanje državnih deviznih obveznica sa prinosom za investitore od 6% na godišnjem nivou, tada Republički budžet ima deficit od 0,5% i toliki će biti deficit Budžeta Srbije u 2018 godini prilikom usvajanja završnog računa. Stvarno nemam pojma sta radi Fiskalni savet i Republički Revizor. Znači nema povećanja plata i penzija iz realnih fiskalnih izvora, samo iz redovnog povećanja Javnog duga. Sramota.
Preporučujem 10
Дејан.Р.Тошић
Господин Миладин Ковачевић је податке из пољопривредне производње и привредно производње и доспелих инвестиција дошао до"повећања" БДП у Србији у износу од 4,4 %. У реду статистички можете и тако,али уколико имате инфлацију од 3 % у оквиру четири квартала,колики је тада реалан раст БДП Србије ? Да ли је то реалан раст од БДП од 1,4 % или поштовани господин Коваћевић жели да нам саопшти да је раст БДП Србије у 2018 години износи 7.4 % а да је након контролисаног инфлаторног пројектованог кретања курса динара од НБС под слоганом"чврстог" динара, укупан реалан раст БДП Србије у 2018 години износи целих 4.4.%. Републички Завод за статистику,чији је Директор ,поштовани господин Миладин од 1997 године слаже податке и економског раста БДП и изборних резултата након избора у Србији по методологији која је само њему позната. Поштовани господин остаје скроман у свом уверењу да је успео да измисли нову Економско Финансијску науку у оквиру Статистичке грешке. Хвала унапред на објави коментара.
Preporučujem 9
Mile
....ovo je tekst za "Nusica " ...na racun gradjana (skupim dazbinama a malim primanjima ) uvecavaju BDP, to je vise na sramotu i neznanje nego za pohvalu i na znanje ! ...treba uociti samo koliko je minimalac u Srbiji i sve bude jasno ? ..izgeda da je politika jedino uspesna i prisutna u manipulaciji i kreiranju loseg standarda ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja