ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 04.01.2019. u 20:00 Jelena Cerovina

Priština na korak da odustane od Interpola

Konsultovaćemo SAD i evropske države koje nas podržavaju u našim stavovima, a konačna odluka će zavisiti i od postizanja sporazuma sa Srbijom, kaže Ramuš Haradinaj
Фотографија са претходног гласања у Интерполу када је одбијен захтев Приштине (Фото Твитер)

Kao što je svojevremeno, krajem 2017, posle neuspeha u Unesku Priština privremeno odustala od ideje da se kandiduje za ulazak u ovu organizaciju Ujedinjenih nacija, sada je na korak od toga da odustane od novog pokušaja da postane članica Interpola. Kako je juče rekao Ramuš Haradinaj, premijer privremenih kosovskih institucija, njegova vlada će uraditi analizu čitavog procesa kandidature „Kosova” za članstvo u međunarodnoj policijskoj organizaciji.

„Konsultovaćemo SAD i evropske države koje nas podržavaju u našim stavovima”, rekao je on i pojasnio da će konačna odluka o kandidaturi zavisiti i od postizanja sporazuma sa Srbijom. Vlada u Prištini je u 2018. godini, kako piše portal Kossev, za lobiranje u članstvu Interpola namenila 1,2 miliona evra od čega je utrošeno oko 280.000 evra. Predsedavajući radne grupe za Interpol ministarstva unutrašnjih poslova Veton Eljšani je potvrdio za KTV da će preostala sredstva od ovog iznosa biti vraćena u centralni budžet, ali nije želeo da govori o tome kako su sredstva utrošena.

Priština je u novembru prošle godine, podsetimo, po treći put bezuspešno pokušala da se učlani u međunarodnu policijsku organizaciju. Naime, zahtev Kosova nije prošao ni u drugom krugu glasanja uprkos nekim izmenama u proceduri prilikom odlučivanja kao što je pauza između dva kruga glasanja. Saveznici Prištine, pre svih SAD, Velika Britanija i Turska vršile su veliki pritisak za prijem Prištine u Interpol. Računalo se da će lobiranjem kod nekih država uspeti da se promeni njihova odluka. Srbija je ipak uspela da na Generalnoj konferenciji u Dubaiju ostvari pobedu, odnosno Priština nije „namakla” neophodnu dvotrećinsku podršku. Za ulazak u Interpol izjasnilo se 68 zemalja, protiv je bila 51, uz 16 uzdržanih.

Profesor Fakulteta za bezbednost Milan Mijalkovski kaže da bi bilo „suludo” da, ukoliko se ne postigne neki kompromis Beograda i Prištine, oni uopšte pokušavaju da idu u Interpol. „Odnos međunarodne zajednice prema Prištini, ne samo da će biti još lošiji nego do sada nego će biti daleko lošiji, jer postepeno u međunarodnim odnosima sve više sazreva saznanje da je 1999. načinjen jedan presedan, okupiran deo Srbije na kojoj je NATO pokušao da uspostavi državu. Naša vlada mora da krene u ofanzivu poput one sa povlačenjem priznanja”, kaže Mijalkovski i dodaje da našu pažnju posebno treba da okupira najavljeno otvaranje granice između Kosova i Albanije zbog čega bi trebalo da protestujemo u UN.

Šalja „nestao” nakon poziva Specijalnog tužilaštva

Bivši komandant specijalne jedinice takozvane OVK Remzi Šalja, koji je dobio poziv Specijalnog tužilaštva u Hagu, nije na „Kosovu”, rekli su njegovi prijatelji, prenosi Tanjug, pozivajući se na „Gazetu ekspres”. Šaljin advokat Natal Bulakaj rekao je da je u kontaktu sa njegovim rođacima, ali da niko ne zna gde se on nalazi. Šalja je sredinom decembra potvrdio da je dobio poziv od Specijalnog tužilaštva u Hagu, ali da, kako je naveo tada, nema nameru da mu se odazove.

Rekao je da ne priznaje Specijalni sud i tužilaštvo, koji su formirani da bi sudili Albancima, pripadnicima OVK osumnjičenim da su počinili ratne zločine tokom i posle rata na KiM. Šalji, koji je iz Suve Reke, sudi se i u prizrenskom sudu za počinjene ratne zločine. Kako je navedeno u optužnici, Šalja je učestvovao u otmici Hadži Pertešija iz Suve Reke u junu 1998. godine. Pertešija su odvele osobe u uniformama takozvane OVK, a nekoliko dana kasnije pronađen je mrtav nedaleko od seoskog puta. Šalja je u januaru 2017. negirao da je umešan u otmicu Pertešija, međutim, Pertešijev sin tvrdi da je među onima koji su odveli njegovog oca bio i Šalja. Inače, Šalja je jedan od nekoliko pripadnika tzv. OVK koji su već dobili pozive na saslušanje u sedište suda u Hag.

Inače iz Prištine, prvi u Hag putuju bivši komandanti OVK Rustem Mustafa i njegov kolega iz operativne zone Drenica Sami Ljuštaku, piše Zeri onlajn. Mustafa, poznatiji pod nadimkom Remi, i Ljuštaku će se u Hagu naći 14. januara. Tri dana kasnije, 17. januara, u Hagu će se naći i bivši pripadnik tzv. OVK Remzi Šalja, poznatiji pod nadimkom Crvena jabuka, dok je bivši komandant Nazif Mehmeti, poznat kao komandant Dini, pozvan u Hag na saslušanje 22, 23. i 24. januara. Prištinski advokat, Tom Gaši, izjavio je da je Specijalni sud pozvao na saslušanje više osoba, bivših pripadnika tzv. OVK, te da su neka od tih imena objavljena, a neka nisu, ali da su svi oni pozvani u statusu osumnjičenih.

 

Komеntari4
cfed3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Douglas Bader
Srbija bi bila zadovoljna i da se makar i samo na jednom jarboli u Prištini viori i zastava Srbije. Moze i KiM zastava i Albanija, ali samo jedna zastava Srbije. To je, ako se hoće mir. Ostalo vodi u rat. Danas, sutra, za 50 godina... Nebitno hoće li se voditi u PR ili u Nišu.
Зорица Аврамовић
Потпуно природно да Приштина одустане од Интерпола, и апсолутно потребно да Србија настави дипломатску борбу да што више држава повуче признање самопроглашене монструм државе на својој територији. Ако се Европа у овим деликатним околностима не призове памети, нека се не нада да ће је Срби опет бранити од најезде фундаменталног исламизма, као што их је бранила и одбранила од османлијских јатагана. Беч то никако не би смео да заборави!
Dobro Informisan
Bilo kako bile, turski islam nije baš neki fundamentalni. Na primer piju alkoholna pića i usled toga na Zapadu ne uživaju poverenje drugih Muslimana, sem onih iz Bosne i sa Kosova.
Stoyan A
Беч зна и то да су Срби сарађивали са Турцима након пораза у Косовској бици. Кнегиња Милица је удала ћерку за Бајазита, ступила је са Турцима у неку врсту савеза. Вук Бранковић је остао сам да сарађује са тим истим Бечом и завршио је како је завршио. У међународним односима нема љубави. Немци су сила и никада нам неће рећи хвала.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja