petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 06.01.2019. u 19:21 Branko Pejović

Splićanka oživela stari srpski zanat

Kad su stvaraoci iz sveta počeli da oblikuju glinu i koriste grnčarski točak vođeni umetničkim porivima – onda su i žitelji Zlakuse rešili da im se priključe
Со­фи­ја Бу­нар­џић ствара у уметничкој колонији у Злакуси (Фото С. Јовичић)

Užice – Godinu 2018. umetnica Sofija Bunardžić, čiji se projekat „Keramika Zlakusa” u svetu pročuo, posebno će upamtiti po dva za nju veoma bitna događaja. Dobila je nagradu Ulupudsa za životno delo, a nakon decenija čekanja konačno je obezbeđen siguran smeštaj za umetničke predmete nastale na međunarodnoj koloniji „Zlakusa” koju Sofija već 23 godine organizuje.

– Ima li šta lepše od saznanja da je dugogodišnji san jednog umetnika, zaljubljenika u svoju struku, postao stvarnost – izjavila je na to ova užička umetnica, Splićanka rodom, naročito zaslužna što se vekovni srpski zanat, tradicionalna izrada grnčarije u selu grnčara Zlakusi, iz zaborava izvukao i mlade majstore stekao.

Sofija je Dalmatinka, u Splitu se školovala gde je završila školu primenjenih umetnosti, odsek grafike. Potiče iz familije Rađa, njen rođak je poznati košarkaš Dino. S Jadrana je došla u Beograd da studira primenjenu umetnost, tada kao stipendista Titovog fonda. Na studijama u glavnom gradu upoznala je Užičanina Dušana Bunardžića, kolegu s Fakulteta primenjenih umetnosti. Zajedno su po završenim studijama došli da žive u Užicu.

Ovde je Sofija čula da je užičko selo Zlakusa poznato po grnčarskom zanatu, privukla ju je ta neobična narodna tehnika izrade zemljanih lonaca i drugog posuđa na grnčarskom kolu. Za grnčariju je, istina, znala od detinjstva, slična je postojala i u Dalmaciji. Ali uvidela je da ovo zanimanje u Zlakusi, staro više od tri veka, s početka devedesetih posustaje. Industrija je pre toga iz sela mnoge odvukla, pa i zanatlije. Zlakusa je ostala samo s petoricom majstora lončara.

Rešila je sredinom devedesetih Sofija Bunardžić da pokrene umetničku koloniju blisko povezanu sa starim grnčarskim zanatom. Okupila je umetnike iz više država, dovela ih kod domaćina lončara u Zlakusu da stvaraju umetničke predmete po tehnologiji kakvom su u selu odvajkada pravili zemljano posuđe. Odredila posebnost ove kolonije u građenju finih spona tradicionalnog grnčarstva, jedinstvenog po materijalu i metodu rada u ovom delu Evrope, sa savremenim tendencijama u umetničkoj keramici.

Vredelo je. Kad su umetnici iz sveta počeli da oblikuju glinu i koriste grnčarski točak, zarad umetnosti i stvaranja, onda su i žitelji Zlakuse rešili da im se priključe i obnove stari zanat. Počeli su za tržište da prave i prodaju lonce, šerpe, sačeve, činije, kao što su radili njihovi preci. Zanat je oživeo, posvetili su mu se i mladi pa i poneka žena, tako da sada, kad je umetnička kolonija napunila 23. godinu postojanja, već oko 40 majstora grnčara u Zlakusi pravi zemljano posuđe. Nekim domaćinstvima to je glavni prihod.

A strani umetnici oduševljeni su kolonijom (koja je uvek u leto) i živopisnim selom. Ovde je za 23 protekle godine bilo ukupno oko 350 stvaralaca iz 33 zemlje, čak i sa dalekih kontinenata.

– Sećam se da smo prvu koloniju održali u domaćinstvu majstora grnčara Milana Savića avgusta 1996. godine. Već su održane 23 međunarodne kolonije, u organizaciji Udruženja „Keramika Zlakusa”, uz pokroviteljstvo Ministarstva kulture Srbije i grada Užica, te uz podršku mnogih institucija kao što su Republički zavod za međunarodnu naučnu, kulturnu i tehničku saradnju Srbije, Balkanološki institut SANU, Ulupuds, Muzej primenjenih umetnosti u Beogradu i druge. Do sada je na kolonijama u Zlakusi nastalo preko 1.000 umetničkih eksponata, čiji se manji broj od 150 radova nalazi na izložbenoj postavci u Potpećkoj pećini – ističe Sofija, po kojoj je ovdašnja umetnička tehnika nazvana „Sofija Zlakusa”.

Svi drugi ovde nastali umetnički predmeti nisu u dužem periodu imali „sigurnu kuću”, pogodan prostor za smeštaj. Dugo se deo radova nalazio u streljani užičkog GKC-a, u lošim uslovima čuvanja, pa je jednom pao krov i oštetio neke eksponate. Dugo i strpljivo je Sofija apelovala na razne gradske vlasti u Užicu da reše problem smeštaja te umetničke keramike. Minule jeseni aktuelna lokalna vlast pronašla je rešenje: Udruženje „Keramika Zlakusa” dobilo je oko 200 kvadrata prostora u zgradi bivše užičke kasarne. Tu su uneta umetnička dela nastala u Zlakusi, a Sofijina želja je da se ovde uredi stalna postavka za posetioce.

– Projekat „Keramika Zlakusa” je vredan umetnički doprinos modernoj keramici, ujedno i naš zapažen kulturni iskorak u svet. Utemeljenost u narodnom stvaralaštvu znak je njegove autentičnosti, vekovne potrebe da se zanati očuvaju, ali i osmišljavaju novim vizijama ljudi od dara za lepo i vredno – napominje Sofija Bunardžić, danas direktorka užičke Umetničke škole, dobitnica mnoštva nagrada i priznanja, uporna i neumorna u svojoj misiji dugoj bezmalo četvrt veka.

Komеntari6
485f9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

вујица
Уместо да кажу,свака част Софија,неки коментатори би да пребројавају крвна зрнца.Какви смо то људи постали и тако нешто пишу на ове свете дане..'???
Zoran
Bazu imate, fali vam samo nadgradnja.
Milos Petrovic
Svaka joj čast. Uradila je za to selo više nego svi predsednici i maršali zajedno
DAN
Otkud je to samo srpski zanat ? Jedan je od prvih zanata u istoriji !!!
Djekna
Pa zar ti ne znaš da je i Adam bio cistokrvni Srbin? I Eva, naravno. Oboje su rodjeni od gospodina Boga koji je bio neviđena Srbenda, ono Zvezdaš u duši, kafanski čovek, boem.
Бане
Зато што су Рађе Срби, шта би друго били

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja