Lako do rehabilitacije, dug put do nekretnina

Šabac – Trgovca iz Šapca Nikolu Despotovića (1893–1943) u logor su terali Nemci, ubili četnici, a komunisti su ga po dolasku na vlast proglasili za „narodnog neprijatelja” i oduzeli mu svu imovinu. Nikola je 2006. godine rehabilitovan – bila je to prva pravosnažna rehabilitacija u Srbiji, o kojoj je „Politika” izvestila na naslovnoj strani – ali nekretnine Despotovića u centru grada do danas nisu vraćene njegovom nasledniku.

„Posle četnika – partizana, postali smo žrtve i demokrata, koji su obećavali da će istorijske nepravde biti ispravljene čim budu došli na vlast. ’Sve će vam biti vraćeno’, govorili su ovde, u Šapcu, dok su skupljali potpise protiv Miloševića. Od tada je skoro pa dve decenije, a ja se i dalje potežem po sudovima”, ogorčen je Nikolin sin, glumac Slobodan Despotović.

Sagovornik „Politike”, koji je kao sin „narodnog neprijatelja” propatio i u profesionalnom životu, u rodnu kuću u Masarikovoj ulici broj 4 ulazi kao podstanar. I to u njen dvorišni deo, dok za lokal u prizemlju i stan na spratu i dalje važi zaključak Sreskog suda od 17. aprila 1946. kojim je porodici ostala bez ičega.

Kuća Despotovića je sagrađena novcem od miraza Nikoline supruge Mileve – Mice, kojom se on oženio 1926. po završetku Trgovačke akademije. Porodica je do rata stekla vilu i imanje u Jevremovcu. Prilikom kaznene ekspedicije u jesen 1941. zbog neuspelog pokušaja oslobađanja Šapca, nemački vojnici su spalili ovu vilu.

„Iz štampe ovih dana saznajemo da je zemlja u Vojvodini vraćena i naslednicima aktivnih pripadnika okupatorske vojske”, podseća naš sagovornik na drastičnu razliku s njegovim slučajem.

Nikolinoj udovici, kojoj su nove vlasti oduzele i građanska prava, jedino je bilo dozvoljeno da sa decom, Slobodanom i Marijom, živi u dve sobe u dvorišnom delu, i to do preudaje ili smrti. Brat i sestra su do punoletstva mogli da koriste i po jedan hektar obradive zemlje u Jevremovcu, koja im je posle toga oduzeta.

Po usvajanju Zakona o rehabilitaciji, Slobodan i Marija podneli su zahtev Okružnom sudu za brisanje ljage sa očevog imena. U toku procesa, sudsko veće kojem je predsedavao Gojko Lazarev, saslušalo je svedoke koji su potvrdili da Nikola nije bio pripadnik nijedne političke partije pre, a ni tokom Drugog svetskog rata, kao i da je 1941. sa mnogim Šapčanima bio oteran u zloglasni logor u sremskom selu Jarku. Kasnije, kao taoca, Nemci su ga i više puta zatvarali.

„Zatekao sam se u selu Maovi, kada je naišla grupa ljudi pevajući četničke pesme. Sa njima je bio i civil vezan žicom. Nisam ga poznavao, ali je jedan od prisutnih, Čedomir Pavlović, prokomentarisao rečima: ’Odvedoše gazda Nikolu Despotovića kod Mine kaluđera da ga ispovedi.’ Shvatio sam da to znači da će vezanog čoveka likvidirati, pošto je kaluđer Mina bio četnik”, ispričao je svedok, partizan Borivoje Savić, koji je na Sremskom frontu ostao invalid.

„U avgustu 1943. četnici su tražili da im otac pošalje veliku sumu novca, što on nije bio u mogućnosti. Ubrzo, kada je pošao da obiđe imanje u Jevremovcu, presrela ga je takozvana ’leteća trojka’. Odveli su ga u mesto Bobija na Ceru, gde su ga izboli noževima i preko tela nabacali granje. Pošto se pričalo gde je ubijen, majka je tamo 1945. pronašla kosti, žicu i deo rukava od košulje, po čemu ga je prepoznala”, priča nam Slobodan.

„Nikola nije bio narodni neprijatelj, već civilna žrtva rata, a ova kvalifikacija bila je rezultat samovolje vlasti i potrebe da se stvore uslovi za oduzimanje imovine. Iz spisa se vidi da nikakav postupak protiv njega nije vođen, već je samo od strane Gradskog narodnog odbora u Šapcu predloženo da se njegova imovina konfiskuje”, navedeno je u odluci sudskog veća o rehabilitaciji.

Trgovinska firma „Nama”, koja je u prošlom veku dobila na korišćenje njihov lokal, a stan na spratu čak uspela da uknjiži, pokušala je da obe nekretnine proda pre sudske odluke o rehabilitaciji, što su Despotovići sprečili. Slobodan ukazuje da opština nije imala pravo da menja njihov stan za drugu nekretninu „Name” (u tranziciji dobila privatnog vlasnika), jer je konfiskovana imovina mogla biti preneta isključivo u vlasništvo države.

Marija Mara Despotović, koja je do penzije radila kao službenica sudske uprave u Šapcu, nije doživela da vidi rešenje o vraćanju oduzete porodične imovine. Preminula je na Mitrovdan 2010. godine, pa je Slobodan nastavio da se  sam bori.

„Kuću i kućište mi ne otimaju ni Amerikanci, ni Arnauti, već mi otimaju Srbi. To je moja najveća bol”, ističe Slobodan Despotović.