četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Lako do rehabilitacije, dug put do nekretnina

Nikola Despotović iz Šapca prvi je rehabilitovan u Srbiji, ali konfiskovana imovina nije vraćena nasledniku
Autor: Miroljub Mijuškovićnedelja, 06.01.2019. u 19:24
Ку­ћа Деспотовића у цен­тру Шап­ца (Фо­то: М. Ми­ју­шко­вић)

Šabac – Trgovca iz Šapca Nikolu Despotovića (1893–1943) u logor su terali Nemci, ubili četnici, a komunisti su ga po dolasku na vlast proglasili za „narodnog neprijatelja” i oduzeli mu svu imovinu. Nikola je 2006. godine rehabilitovan – bila je to prva pravosnažna rehabilitacija u Srbiji, o kojoj je „Politika” izvestila na naslovnoj strani – ali nekretnine Despotovića u centru grada do danas nisu vraćene njegovom nasledniku.

„Posle četnika – partizana, postali smo žrtve i demokrata, koji su obećavali da će istorijske nepravde biti ispravljene čim budu došli na vlast. ’Sve će vam biti vraćeno’, govorili su ovde, u Šapcu, dok su skupljali potpise protiv Miloševića. Od tada je skoro pa dve decenije, a ja se i dalje potežem po sudovima”, ogorčen je Nikolin sin, glumac Slobodan Despotović.

Sagovornik „Politike”, koji je kao sin „narodnog neprijatelja” propatio i u profesionalnom životu, u rodnu kuću u Masarikovoj ulici broj 4 ulazi kao podstanar. I to u njen dvorišni deo, dok za lokal u prizemlju i stan na spratu i dalje važi zaključak Sreskog suda od 17. aprila 1946. kojim je porodici ostala bez ičega.

Kuća Despotovića je sagrađena novcem od miraza Nikoline supruge Mileve – Mice, kojom se on oženio 1926. po završetku Trgovačke akademije. Porodica je do rata stekla vilu i imanje u Jevremovcu. Prilikom kaznene ekspedicije u jesen 1941. zbog neuspelog pokušaja oslobađanja Šapca, nemački vojnici su spalili ovu vilu.

Oduzeto i 70 ari u centru Šapca
Slobodan Despotović restitucijom potražuje i oko 70 ari u najstrožem centru grada, ekspropisanih bez nadoknade od njegove bake po majci Marije Mare Kovačević. Zemljište se nalazi iza stambene zgrade koja je podignuta u Gospodar Jevremovoj ulici, na mestu nekadašnje kuće Pop-Luke Lazarevića, Karađorđevog komandanta Šapca. Na njemu je javni parking sa kojeg već nekoliko godina prihod ubira grad. Na placu se nalazi i košarkaško igralište, koje je kao i parkiralište podignuto u toku sudskog spora i restitucije. Gradska uprava se protivi vraćanju ove imovine i pred Despotovićem je još jedan dug proces.

„Iz štampe ovih dana saznajemo da je zemlja u Vojvodini vraćena i naslednicima aktivnih pripadnika okupatorske vojske”, podseća naš sagovornik na drastičnu razliku s njegovim slučajem.

Nikolinoj udovici, kojoj su nove vlasti oduzele i građanska prava, jedino je bilo dozvoljeno da sa decom, Slobodanom i Marijom, živi u dve sobe u dvorišnom delu, i to do preudaje ili smrti. Brat i sestra su do punoletstva mogli da koriste i po jedan hektar obradive zemlje u Jevremovcu, koja im je posle toga oduzeta.

Po usvajanju Zakona o rehabilitaciji, Slobodan i Marija podneli su zahtev Okružnom sudu za brisanje ljage sa očevog imena. U toku procesa, sudsko veće kojem je predsedavao Gojko Lazarev, saslušalo je svedoke koji su potvrdili da Nikola nije bio pripadnik nijedne političke partije pre, a ni tokom Drugog svetskog rata, kao i da je 1941. sa mnogim Šapčanima bio oteran u zloglasni logor u sremskom selu Jarku. Kasnije, kao taoca, Nemci su ga i više puta zatvarali.

„Zatekao sam se u selu Maovi, kada je naišla grupa ljudi pevajući četničke pesme. Sa njima je bio i civil vezan žicom. Nisam ga poznavao, ali je jedan od prisutnih, Čedomir Pavlović, prokomentarisao rečima: ’Odvedoše gazda Nikolu Despotovića kod Mine kaluđera da ga ispovedi.’ Shvatio sam da to znači da će vezanog čoveka likvidirati, pošto je kaluđer Mina bio četnik”, ispričao je svedok, partizan Borivoje Savić, koji je na Sremskom frontu ostao invalid.

„U avgustu 1943. četnici su tražili da im otac pošalje veliku sumu novca, što on nije bio u mogućnosti. Ubrzo, kada je pošao da obiđe imanje u Jevremovcu, presrela ga je takozvana ’leteća trojka’. Odveli su ga u mesto Bobija na Ceru, gde su ga izboli noževima i preko tela nabacali granje. Pošto se pričalo gde je ubijen, majka je tamo 1945. pronašla kosti, žicu i deo rukava od košulje, po čemu ga je prepoznala”, priča nam Slobodan.

„Nikola nije bio narodni neprijatelj, već civilna žrtva rata, a ova kvalifikacija bila je rezultat samovolje vlasti i potrebe da se stvore uslovi za oduzimanje imovine. Iz spisa se vidi da nikakav postupak protiv njega nije vođen, već je samo od strane Gradskog narodnog odbora u Šapcu predloženo da se njegova imovina konfiskuje”, navedeno je u odluci sudskog veća o rehabilitaciji.

Trgovinska firma „Nama”, koja je u prošlom veku dobila na korišćenje njihov lokal, a stan na spratu čak uspela da uknjiži, pokušala je da obe nekretnine proda pre sudske odluke o rehabilitaciji, što su Despotovići sprečili. Slobodan ukazuje da opština nije imala pravo da menja njihov stan za drugu nekretninu „Name” (u tranziciji dobila privatnog vlasnika), jer je konfiskovana imovina mogla biti preneta isključivo u vlasništvo države.

Marija Mara Despotović, koja je do penzije radila kao službenica sudske uprave u Šapcu, nije doživela da vidi rešenje o vraćanju oduzete porodične imovine. Preminula je na Mitrovdan 2010. godine, pa je Slobodan nastavio da se  sam bori.

„Kuću i kućište mi ne otimaju ni Amerikanci, ni Arnauti, već mi otimaju Srbi. To je moja najveća bol”, ističe Slobodan Despotović.


Komentari9
0f9f8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Decak
Jedan od velikih problema kod nas je ocajno stanje katastra. Veoma cesto je falsifikovan, pogresan, preradjen ili neazuriran. Savetujem svima da izvade vlasnicke listove za svoju imovinu i time provere stanje u katastru.
Сима
Мене интересује када ће комунисти бити проглашени за народне непријатеље и бити им одузета част и имовина пошто им је циљ био растурање Југославије ( 4. конгрес КПЈ )
nikola andric
Ko je ikad video lopove koji su vracali ukradene stvari njihovim vlasnicima? Kad bi to bio slucaj kradja ne bi postojala. To je glavni razlog da se politicari na sve moguce nacine trude da onemoguce nezavisno sudstvo. Za imovinske konflikte bi bio nadlezan gradjanski sudija koga ne bi interesovale ideolodke kvalifikacije kao ''klasni neprijatelj'' ,itd., nego samo dokazi o pravu vlasnistva. Ja se ogranicavam ne nekretnine posto je to jasan pojam iz stvarnog prva. U Srbiji se ne razlikuje izmedju svojine i imovine dok je jasno da potrazivanja spadaju u imovinu. Ali potrazivanja se ne mogu ukrasti posto ona vaze izmedju odredjenih lica tako da treca lica nemaju veze sa tim odnosom. Osim toga vecina gradjana je zavisna od potrazivanja po osnovu ugovora o radu pa su vise zavisni od mesecnih prihoda nego ''svojine na stvarima''. Dakle (nezavisni) sudija bi odlucio da se nekretnina ili vrati legitimnom vlasniku ili da drzava plati trzisnu vrednost nekretnine vlasniku. Ne drzavne obligacij
Ирена
Do oduzete imovine ne mogu ni potomci onih koje nije trebalo rehabilitovati...
Amir Čamdžić
U osnovi rehabilitacija takozvanih "narodnih neprijatelja i saradnika okupatora" dobra stvar da se skine nepraveda sa nepravedno osuđenog čoveks i naslednicima vrati imovina ali "krije i svoje velike opasnosti", da tim putem mogu krenuti i bivši Volksdeutscher a oni imaju mnogo veći uticaj, novac i podršku najmoćnije države u Evropi. Sa tim rehabilitacijama treba biti oprezan a radi zaštite srpskih nacionalnih interesa i države. I ne treba "puno galamiti oko toga", puno medijski davati značaja, da ne ode "do zla uva" da se i oni doseete istom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja