nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44
DEVET DECENIJA OD ŠESTOJANUARSKE DIKTATURE

Kraljeva lična vlast

Na Badnji dan, 6. januara 1929, kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ukinuo je ustav, raspustio parlament, zabranio rad političkih stranaka i sindikata i zaveo ličnu vlast
Autor: Jovan Gajićponedeljak, 07.01.2019. u 21:11
Стјепан Радић, народни посланик, шеф хрватске сељачке странке. Упуцао га народни посланик Пуниша Рачић 20. маја 1928. године (Фотодокументација „Политике”)

U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 6. januara 1929. godine desili su se krupni politički događaji koji su umnogome odredili njenu sudbinu. Toga dana kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ukinuo je ustav, raspustio parlament, zabranio rad političkih stranaka i sindikata i zaveo ličnu vlast. Tako je, pre tačno devedeset godina počela šestojanuarska diktatura koja je formalno trajala do 3. septembra 1931. godine, odnosno do donošenja Oktroisanog ustava, a suštinski do 9. oktobra 1934, kada je kralj Aleksandar ubijen prilikom posete Marselju. Kako je do nje došlo?

Kraljevina SHS, čija je stogodišnjica osnivanja nedavno obeležena, prema Vidovdanskom ustavu (usvojenom 28. juna 1921) trebalo je da bude moderna parlamentarna monarhija s dinastijom Karađorđević na čelu. Ali, još od prvih godina postojanja ova država suočila se s brojnim teškoćama: vladala je ekonomska kriza, agrarna reforma nije bila do kraja sprovedena, a parlamentarni život potresale su česte krize, smene vlada i afere.

Posebnu težinu parlamentarnim sukobima davala je činjenica da su oni uglavnom vođeni na nacionalnoj osnovi, odnosno da su u njenom središtu bila neslaganja oko budućeg uređenja zemlje. Naime, prema Vidovdanskom ustavu Kraljevina SHS bila je organizovana na centralističkom principu, bez unutrašnjih granica ili autonomija. Taj koncept podržavale su „srpske” stranke – Narodna radikalna i Demokratska stranka (mada je za nju glasali i pripadnici drugih nacija), ali i Slovenačka ljudska stranka, Jugoslovenska muslimanska organizacija i nekoliki manjih stranaka.

S druge strane, Hrvatska seljačka stranka, za koju je glasao najveći broj Hrvata, zalagala se da unutar Kraljevine SHS Hrvatska dobije visok stepen samostalnosti, a za decentralizaciju države (doduše nešto umereniju) zalagala se i Samostalna demokratska stranka Svetozara Pribićevića. Sukobi i uvrede na nacionalnoj osnovi kulminirali su na zasedanju Narodne skupštine, održanom 20. juna 1928, kada je usred burne skupštinske rasprave Puniša Račić, poslanik Narodne radikalne stranke, u afektu iz pištolja ubio Pavla Radića i Đuru Basaričeka, poslanike HSS-a, i teško ranio Stjepana Radića, vođu ove stranke, koji je od posledica ranjavanja umro avgusta iste godine. To je dovelo do nemira i demonstracija u Hrvatskoj, ali i do stvaranja seljačko-demokratske koalicije u parlamentu, tako da se posle ovog događaja Narodna skupština više nije sastajala.

Komunistička partija je na prvim izborima, održanim u Kraljevini SHS, bila treća po broju glasova, ali je posle Obznane i ubistva ministra Milorada Draškovića njen rad zabranjen, pa je ona prešla u ilegalu. Na Četvrtom kongresu KPJ, održanom od 6. do 12. novembra 1928. u Drezdenu, rukovodstvo je pozvalo članstvo na ustanak, uz priznavanje prava svim jugoslovenskim narodima na samoopredeljenje.

Ni spoljne okolnosti nisu bile naklonjene mladoj kraljevini. U Italiji su na vlasti bili fašisti, koji su se zalagali za reviziju poretka stvorenog posle Prvog svetskog rata, uz otvorene aspiracije prema delovima Kraljevine SHS, a revizionističke tendencije, u nešto manjoj meri, osećale su se i u Austriji, Mađarskoj i Bugarskoj. Pojedini krugovi u ovim državama su u slabljenju i eventualnom raspadu Kraljevine SHS videli priliku za ostvarivanje svojih interesa. Sve te opasnosti i teškoće, uz još ranije ispoljenu sklonost prema autokratskim metodama vladavine navele su kralja Aleksandra da posle dužeg razmišljanja, ali i dobijanja prećutne saglasnosti pojedinih država, pre svih Francuske, koja je bila stub posleratnog uređenja Evrope – zavede diktaturu.

Njegovo veličanstvo kralj Aleksandar Prvi Karađorđević  (Fotodokumentacija „Politike”)

Osim što je ukinuo ustav i raspustio skupštinu, kralj je zabranio delovanje političkih stranaka i sindikata, kao i isticanje nacionalnih simbola i amblema, a uvedena je i cenzura štampe. Kralj je bio jedini nosilac vlasti, koja je bila neograničena, što se vidi i iz Zakona o kraljevoj vlasti, čije članove je prenela i „Politika”.

Kralju je bila potčinjena i nova vlada, na čijem se čelu nalazio armijski general Petar Živković. Ona je imala 13 resora, a među ministrima su, pored Srba, bili i predstavnici Slovenaca i Hrvata. Stvoren je i Sud za zaštitu države, koji je delovao pri Kasacionom sudu u Beogradu, a osnovane su i nove organizacije, poput Narodne odbrane, Jugoslovenske akcije, Soko Kraljevine Jugoslavije...

Za vreme diktature, u cilju jačanja države, kao nikada pre ni posle nje vođena je politika „integralnog jugoslovenstva”. Isticana je teza da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan „troimeni narod”, za šta su traženi i dokazi iz prošlosti, a jedna od omiljenih parola bila je „brat je mio, koje vere bio”. U skladu s takvom politikom, Kraljevina SHS je 3. oktobra 1929. preimenovana u Kraljevinu Jugoslaviju i pod tim imenom ostala do Drugog svetskog rata.

Šestojanuarska diktatura je ukinuta septembra 1931, donošenjem Oktroisanog ustava, posle čega su održani izbori na kojima je učestvovala samo jedna stranka – Jugoslovenska radničko-seljačka demokratija. O ovom periodu naše prošlosti istoričari danas imaju različite stavove. Mada je jasno da nije ostvarila cilj jer nije na duže staze rešila nacionalno pitanje, niti otklonila ekonomske teškoće, a za posledicu je imala gušenje demokratskih sloboda, ipak je jasno da je jedan od glavnih motiva za njeno uvođenje bila želja da se očuva država i spreči njen raspad. Da je jaka Jugoslavija smetala svima koji su želeli reviziju posleratnog poretka u Evropi govori i činjenica da je kralj Aleksandar ubijen 9. oktobra 1934, prilikom posete Francuskoj, kao jedna od prvih žrtava nadolazećeg fašizma u Evropi.


Komentari54
2481d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Џејми Шеј
@Decak - na zapadu je sve dozvoljeno kada se radi o njihovim propagandnim interesima. Osobe koje usvoje njihovo rasisticko stanoviste nisu sposobne da shvate da je "zapad", "medjunarodna zajednica" i ostali eufemizmi koji se koriste za njihov superiorno-izuzetan rasizam, samo manji deo sveta. Ne postoji ni jedan dokaz, osim masovnih vekovnih zlocina, koji bi potvrdio propagandu njihove superiornosti. Slika (image) koju oni lepe narodima sirom sveta radi pljacke je poznata. Dogadjaji koje pominjete (1903, 1914, 1928) su posledice austro-ugarske kolonijalne agresije na vekovne srpske teritorije iz 1878 a desili su se jer su morali da se dese (u protivnom ne bi). Niko ovde ne postavlja pitanje otkuda Svabama i njihovim egzekutorima (Hrvatima i drugima) pravo da ubijaju, pljackaju i proteruju Srbe nego je odbrana zivota Srba problematicna. Autosovinizam na delu a sledeci potez je prekrstavanje da bi se opravdao kukavicluk ostanka u svom identitetu.
Decak
U ovoj prici nisu vazni detalji ili izgovorene reci. Radi se o SLICI (imidge) koju su Srbi stekli u svetu : 1903 ubili svoga kralja i kraljicu. 1914 ubili austrougarskog prestolonaslednika i njegovu suprugu. 1928 ubili 3 hrvatska poslanika u Skupstini.
Mike Kovian
@Budimo realni: Nije im ništa bolji (imidž) ali srpska "slika" je mnogo upečatljivija. I ne samo zbog Dečakovih navoda. Da li vi znate odakle potiče pojam "carski rez"? Na Zapadu se na medicinskim školama ovaj pojam odmah pojašnjava (da ne bude nikakve zabune) "velikim istorijskim događajem" koji se odigrao u Srbiji i sa srpskim akterima. Možda će vama ovo izgledati kao naš doprinos svetskoj medicini i nauci. Ja bih više voleo da ga uopšte nema.
Preporučujem 0
Budimo realni
Sta tek reci za hrvatski imidz .
Preporučujem 2
niko
Citam i pitam se da li smo ista naucili iz ovog ,dali smo iz prve Jugoslavije koja se u krvi raspala i sa toliko Srpskih zrtava opet isli da pravimo novu Jugoslaviju sa istim onima ,koji su tu Jugoslaviju vec rusili .I zasto se mi Srbi vracamo uvjek u nazad u neke propasti i sa narodima koji prema nama nemaju nikakvu ljubav vec nas samo vode u propast i na pocetak .Zavrsimo Srbi i smirimo se kao ljudi neke stvari nemozemo isprviti a onda bi konacno trebali sami sebe da ispravimo a drugima pozelimo srecu ,istoriju ostavimo istoriji jer je drugi tumace onako kako njima odgovara oni ce imati uvjek tj tumaciti onako kako oni to zele a mi imamo svoju .Ali zbog djece i drzave tj nase Srbije pocmimo misliti o buducnosti a istorija mora ostati ISTORIJI.Naravo ovo je moj komentar ali svatko ima pravo da misli drugacije vreme ce pokazati da ko zivi uvjek u proslosti da ce ga buducnost zaobici.Istorijske cinjenice su vazne ali zivot i vreme u kojem sada zivimo su sada vaznije za buducnost drzave.
Цицка
Радић је баш провоцирао и то после подне наставивши од пре подне рекао је Господа министри су по уставу дужни бити овде, имамо чланове владе који ту само завире, ако ви презирете парламент то може само онај који долази на гласање као стока, хоће ли стока остати , не долазите слободно у парламент . Па је онда постао још беснији и рече председнику парламентаЈсете ли ви господине председник паралмента или чувар стоке, а Перић му каже: Ја сам чувар реда и достојанства Народне скупштине, одмах наста лом и гужва , Селић, Поповић, и Пуниша Рачић су били баш онако , Селић рече Магарчино једна, пијаницо, главу ћемо да ти разбијемо па Тома Поповић зајуриша према Радићу али га спречише неки радикали , али му рече Пашће ти једном глава ту стока се батином мора научити памети, овде ће једног дана падати мртве главе али неће Срби бити криви него они. Седница се након тога закључила, али сутрадан Рачић даје потписан папир од стране 23 посланика са захтевом да се прегледа медицински С.Радић и да се
Mekintoš
Niste ništa bliže rekli o izvoru vaše besede pa da se i mi uverimo u "istinitost" tih priča. Ja sam čuo neke druge priče u kojima su Srbi stalno provocirali Hrvate ali ih ne navodim jer nisam siguran da su tačne.
Preporučujem 0
Darko Fiser
@Dečak: Mislim da ste potpuno u pravu. Nažalost, malo tko ovako razmišlja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja