petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:33

Večna čežnja za Davidovim gradom

Stari Jerusalim, za Jevreje komad obećane zemlje koji je pre 3.000 godina kralj David proglasio za prestonicu, božji je oltar natopljen molitvom i krvlju
Autor: Milenko Pešićponedeljak, 07.01.2019. u 21:17
Поглед на светиње Јевреја и муслимана: Западни зид и Куполу на стени (Фо­то­гра­фи­је М. Пе­шић)

Od našeg specijalnog izveštača
Jerusalim – Kada se kroz kapiju Jafa zakorači u stari grad, opasan kamenim zidovima iz vremena sultana Sulejmana Veličanstvenog, teško da  je moguće odmah doživeti biblijski Jerusalim. Buka dostavnih vozila i taksija koja se prepliće sa žamorom turista ostavlja pre utisak da ulazite na neki levantski bazar nego u Sveti grad tri vere i dom jednog Boga.

Ipak, od hotela „Imperijal”, koji je još krajem 19. veka gostio imućne viktorijanske hodočasnike, započinje avantura. Što ste bliže nekom od tri svetilišta – Zidu plača, Crkvi Vaskrsenja Hristovog ili džamiji Al Aksa – prvobitno razočarenje ipak prerasta u uzbuđenje. Čini vam se da je nebo, koje se jedva vidi iz uskih ulica, na ovom mestu nekako bliže zemlji.

Da li se to iznad naših glava dodiruju nebeski i zemaljski Jerusalim? Ipak, hodamo po pozornici na kojoj je, po biblijskom predanju, započela i na kojoj će se završiti istorija sveta.

Nedaleko, na brdu Moriji, Bog je kušao praoca Avrama da prinese kao žrtvu svog sina Isaka. Na toj zaravnjenoj gori car Solomon je podigao prvi, a posle povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva Zorovavelj i Irod drugi Jerusalimski Hram. U tom istom hramu, Isus Hristos je propovedao, zbog čega je razapet na Golgoti, da bi trećeg dana vaskrsao. S tog mesta, gde se danas nalazi Zlatna kupola na steni, po islamskom učenju prorok Muhamed se uznosio u vizijama na nebo, gde je od Alaha primao zapovesti.

Mistična ushićenost u susretu sa ovim svetinjama za mnoge može biti i „opasna”. Nije čudo što se posle obilaska ovog grada pedesetak turista godišnje vraćaju kući umišljajući da su dobili mesijanske moći. U psihijatriji je ova dijagnoza poznata kao „jerusalimski sindrom” (psihotička dekompenzacija motivisana verskim zanosom izazvanim blizinom svetih mesta u Jerusalimu).

Vernici u Crkvi Vaskrsenja Hristovog

Ali, ovaj komad zemlje, za Jevreje obećane, koji je pre 3.000 godina kralj David proglasio za prestonicu, ujedno je i najneuralgičniji kvadratni kilometar zemaljskog šara. Jerušalajim, kako Jevreji zovu grad, prostor je na kojem su mnogi osvajači tokom vekova ostavljali i seme opasnih religiozno-političkih podela koje i danas klija. Zato je ovaj „božji oltar” kroz burnu istoriju natopljen molitvom i krvlju i mesto potisnutog nasilja. Duž Hramovne gore, gde je nekada bio Jerusalimski hram, a sada se nalazi džamija Al Aksa, ide i linija ne uvek jasno vidljivog fronta na kojoj se i danas sukobljavaju potomci najstarijeg Nojevog sina Sema – Jevreji i Arapi.

Svaki pucanj, bačena bomba, napad nožem  u „Gradu mira”, istovremeno odjekne ne samo u Izraelu i na Zapadnoj obali, već i u Damasku, Teheranu, Moskvi i Vašingtonu. Nije malo onih koji veruju da bi nova svetska ratna apokalipsa mogla započeti baš sa ovog mesta u brdima Judeje, na 48 kilometara od Sredozemnog mora.

Kako se približavamo jevrejskoj četvrti, na ulicama je sve više hasida. Ovi ultraortodoksni Jevreji sa dugim bradama i polucilindrima ispod kojih se vide lokne kao da ne primećuju nikog oko sebe. Dok se polako probijamo kroz masu turista i hodočasnika prema platou gde se nalazi Zapadni zid, vodič Andrej Čerešnješ dobacuje: „Ne bojte se, veća je verovatnoća da vam se nešto loše desi u Njujorku, Los Anđelesu, pa čak i u Beogradu nego ovde u Jerusalimu. Pogledajte kako ljudi opušteno šetaju kao da su na Azurnoj obali.”

Uprkos stalnoj tenziji od mogućih terorističkih napada, Jerusalim  je za turiste ipak bezbedan grad. Godišnje oko četiri miliona ljudi poseti ovo „središte sveta”. Od tog broja oko dva miliona Jevreja iz celog sveta dođe da se moli ispred Zida plača.

 „Svaki put kada čujete da se ovde desio neki belaj, znajte da su uglavnom napadnuti izraelski policajci i Jevreji koji nose kipu na glavi. Niko neće napasti turiste ili sekularne Izraelce. Palestincima ne treba loša propaganda, jer neće da rizikuju diplomatski incident. Ne znaju da li imate američki, nemački ili engleski pasoš”, objašnjava lokalne prilike ovaj rođeni Sarajlija koji je pre 25 godina silom ratnih prilika došao u Izrael.

Procedura ulaska na prostor Zapadnog zida, jedinog ostatka Jerusalimskog hrama, najsvetijeg mesta danas za Jevreje, ista je kao na aerodromu. Bez prolaska kroz detektor za metal, uz pretresanje i pregled sumnjivih torbi, nije moguće pristupiti Zidu plača. Dočekuje nas portparol izraelske policije Miki Rozenberg, koji ubrzava proceduru ulaska u ovaj sveti prostor. Ne krije da je sa stanovišta bezbednosti Jerusalim najosetljivija oblast u celom Izraelu.

„Svaki potencijalni teroristički napad odmah ima snažne posledice po ceo Bliski istok. Zato mir u ovom gradu obezbeđuje 650 policajaca od kojih mnogi osim hebrejskog govore i arapski, etiopski, engleski i ruski jezik”, objašnjava Rozenberg.

Policija ceo stari grad drži na oku i preko sistema od 360 rotirajućih kamera. Pojedine od njih imaju izuzetno visoku rezoluciju tako da mogu iz ruku turiste da skeniraju i podatke iz pasoša ako su ga kojim slučajem izvukli iz džepa. Sve policijske patrole imaju mobilne računare preko kojih mogu na licu mesta da provere identitet svake sumnjive osobe.

„Naša dužnost je da sprečimo bilo kakav incident među vernicima u sva četiri kvarta – jermenskom, jevrejskom, muslimanskom i hrišćanskom. A kakav je to izazov za izraelsku policiju dovoljno je ako vam kažem da dok se petkom na Brdu hrama klanja između 30.000 i 40.000 muslimana, kod Zida plača u isto vreme mole se hiljade Jevreja. Nedeljom, pak. u Crkvu Svetog groba dolazi 10.000 do 20.000 hrišćana”, priča ovaj policijski nadzornik i dodaje da je akcenat bezbednosnih službi na prevenciji. U 2018. godini je sprečeno više od 460 terorističkih napada širom Izraela, uključujući i Jerusalim.

Ipak, za izraelsku policiju najkomplikovanije mesto na kojem treba da održavaju mir jeste Hramovna gora. To je ogroman plato, veličine 12 fudbalskih stadiona, koji se prostire na nekih 20 metara iznad Zida plača. U vreme ramazana ovde se okupi i do 350.000 muslimanskih vernika koji uglavnom dolaze iz istočnog dela Jerusalima. Problem je što Palestinci odbijaju da se na kapijama kroz koje prolaze postave detektori za metal koji bi otkrivali skriveno oružje.

U Jerusalimu je još uvek sveže sećanje na tragični incident koji se dogodio početkom jula 2017. Teroristi koji su se ubacili među muslimanske vernike na Brdu hrama ubili su dvojicu izraelskih policajaca, a dvojicu ranili. Zbog potrage za ubicama policija je zatvorila na izvesno vreme sve prilaze starom Jerusalimu.

U sta­rom gra­du je naj­vi­še Ara­pa

Na tom spornom zaravnjenom brdu Morija, na kojem se nekada nalazio Jerusalimski hram, danas dominira pozlaćena Kupola na steni, koju je izgradio kalif Abdel Malik 691. godine. Ona obeležava mesto odakle se Muhamed uznosio na nebo. Taj monument je podignut baš na mestu koje je najsvetije za Jevreje, a kojem oni više nemaju pristupa. Kada je prema jevrejskom predanju Bog stvarao zemlju, stvorio je prvo tu stenu. Prema knjizi Postanja, šestog dana stvaranja sveta Bog uzima prah sa te stene i stvara prvog čoveka.

„Ta stena je kamen temeljac, ’pupak sveta’. U Jerusalimu imamo tri velika početka: stvaranje sveta, stvaranja čoveka i početak monoteizma s praocem Avramom koji na tom mestu umalo nije žrtvovao svog sina”, objašnjava Andrej Čerešnješ i nastavlja:

„To mesto je epicentar svake molitve i želje pobožnog Jevrejina. Svaka sinagoga bilo gde u svetu je okrenuta ka Izraelu. A svaka sinagoga u Izraelu ka Jerusalimu. A svaka sinagoga u Jerusalimu okrenuta je prema ovoj steni.”

Kada se danas govori da je Jerusalim treći sveti grad za muslimane, Čerešnješ nam kaže da se tu namerno zaboravljaju neke činjenice. A to je, kako ističe, da ovaj grad tokom svoje istorije nijedan sat nije bio prestonica muslimanskog carstva, kalifata ili neke njihove pokrajine: „Iz međunarodno-političkih razloga namerno se prećutkuje da je Jerusalim sveti grad samo za sunite, ali ne i za šiite.”

Da bi dočarao kolika je ljubavna čežnja njegovog naroda prema Davidovom gradu, Andrej slikovito objašnjava kroz primer tradicionalnog čina jevrejskog venčanja.

„Ako niste bili na jevrejskom venčanju, videli ste ga sigurno u holivudskim filmovima. Mladoženja razbija nogom staklenu čašu uvijenu u maramicu, koja simboliše tugu zbog razaranja Jerusalimskog hrama. I pre nego što gosti uzviknu mladencima ’Mazel Tov’ (Sa srećom), mladoženja svojoj budućoj supruzi kao zalog vernosti i ljubavi na hebrejskom citira 136. psalm kralja Davida: ’Ako zaboravim tebe Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja’.”

Ima li lepšeg primera večne ljubavi između jednog naroda i jednog grada.


Komentari7
e789d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

David
Svaka čast na ovom tekstu.Jako lepo.Voleo bih da posetim Izrael.
Aleksandar
Novinarstvo koje vrijedi. Hvala na članku.
predrag
Slučajno sam , zbog uskih uličica i nepoznavanja grad ušao kroz kapiju na prostor džamije Al Aksa .Umalo me nisu uhapsli kad su shvatili da nisam musliman.Nije bilo šanse da se priđe.Kad sam došao do pred zid plača kontrola je bila apsloutno tolerantna tako da sam je bez problema prošao .Ali pravo iznenađenje je tek slijedilo.Prilazi mi ortodoksni jevrej sa šeširom i kikomi pita ko sam i odakle .Predrag, Srbija .Širok osmjeh pružena ruka "velkom predrag from Srbija ".Bio je to vanvremenski osjećaj
Vladislav Marjanovic
Nista tragicnije (i opasnije) nego kada se sukobi u odredjenom regionu pravdaju istorijskim pravom ili, jos gore, nacionalnim odn. verskim argumentima. Umesto polemisanja o etnickom sastavu drzava na sadasnjem izraelsko-palestinskom podrucju od pre 2000 godina, vaznije bi bilo shvatiti da su i savremeni Izrael i palestinski pokret otpora nastali zbog interesa velikih sila (najpre Engleske, a zatim i SAD i SSSR-a), a radi dominacije strateski izuzetno vaznog Sueckog kanala. Stvoren je jedan demografski fait accompli koji se vise ne moze promeniti osim nuklearnim ratom. Kako od njega ionako niko nista ne moze dobiti, a kako se ni 7 miliona Izraelaca ne mogu baciti u more, niti Palestince drzati u Bantustanima, u resavanju ovog spora treba poci od postojece situacije, od interesa ne struktura vlasti vec ljudi koji na toj teritoriji zive bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Komunikacija moze biti od koristi svima, getoizacija samo nekima i - odredjenim stranim silama.
Predrag
Ja sam imao tu srecu da posetim svetu zemlju Izrael i sveti grad Jerusalim a na svetoj reci Jordanu je krstena moja najmladja kcer Sve to je nesto sto se nezaboravlja i uvek ostaje zelja da se sve to poseti jos jednom

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja