ponedeljak, 19.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:27

Dobar račun privatnih penzija

Onaj ko je pre 12 godina počeo sa minimalnim neoporezivim uplatama sada u privatnom penzijskom fondu ima gotovo dva miliona dinara, što je oko 16.800 evra
Autor: Jovana Rabrenovićponedeljak, 07.01.2019. u 21:24
(Фото Д. Јевремовић)

Privatni penzioni fondovi u Srbiji postoje već dvanaest godina i sada već oko 190.000 ljudi uplaćuje privatnu penziju. To je tek oko deset odsto svih zaposlenih. Broj onih koji na ovaj način obezbeđuju sigurnost u starosti povećava se tek za nekoliko procenata godišnje uprkos tome što je matematika na strani privatnih penzija. Jasno je, međutim, da je prosečna zarada od samo 420 evra ograničenje da veći broj ljudi o tome razmišlja.

Za privatne penzije najviše uplaćuju poslodavci za svoje zaposlene što je i razumljivo, jer na ovaj način zaposleni, odnosno poslodavci štede zato što je uplata doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobođena plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Sada je taj neoporezivi iznos 5.757 dinara po zaposlenom mesečno. Iako postoji mogućnost i individualnih uplata doprinosa sada tek oko 5.000 ljudi na taj način obezbeđuje buduću penziju.

Prema podacima Narodne banke, u čijoj su nadležnosti ove penzije, prosečna mesečna uplata doprinosa je relativno konstantna i u septembru 2018. godine iznosila je oko 5.000 dinara. Inače, kod nas postoje četiri društva koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova.

U ovim fondovima kažu da računica pokazuje da su privatne penzije isplativa investicija. Onaj ko je počeo sa uplatama 2006. godine sa minimalnim neoporezivim iznosom, koji je tada bio 3.000 dinara, na kraju aprila 2018. godine (za jedanaest i po godina štednje) na svom ličnom računu u privatnom penzijskom fondu ima gotovo dva miliona dinara što je oko 16.800 evra. Prinos nakon umanjenja svih naknada iznosi više od 738.000 dinara.

Ukoliko se ostvareni prinosi industrije penzijskih fondova porede sa promenom kursa kao i sa kretanjem inflacije, vidi se da je rezultat pozitivan. Prosečan godišnji prinos u poslednjih pet godina bio je 10,4 odsto, kurs se menjao svega 0,8 odsto godišnje, dok je inflacija bila 3,1 odsto godišnje. Zbog stabilnosti kursa i niske inflacije u poslednjih nekoliko godina rezultati su još bolji zato što je povoljniji odnos između pozitivnih prinosa fondova i kretanja kursa i inflacije.

U privatnim penzijskim fondovima objašnjavaju da je za radne ljude značajnije da imaju redovne ulate u dužem vremenskom periodu zato što se „plodovi” štednje u penzijskom fondu posmatraju u dužem vremenskom periodu kada je najizraženiji efekat prinosa na prinos. Drugim rečima, uz redovne uplate, koje ne moraju biti velike, u dužem vremenskom periodu, moguće je obezbediti adekvatnu dodatnu penziju. Oni koji počinju ranije sa štednjom ostvaruju veću akumuliranu sumu, čak i sa istom stopom prinosa i iznosima uplate.

Dosadašnji ostvareni rezultati za članove su veoma pozitivni i to ne samo zbog akumulirane sume, već i zato što su privatni penzijski fondovi do sada isplatili preko 70 miliona evra privatnih penzija.

U „Đenerali osiguranju” kažu da ljudi još nisu prepoznali prednosti privatnih penzija.

– Njihov trošak za vreme radnog veka je mali u odnosu na krajnju dobit. I mi moramo budućim članovima da predočimo neophodnost štednje za treće doba. Štednja za penziju je isključivo lična odgovornost, a kada bi u idealnom slučaju bila praćena i dodatnim uplatama poslodavca, jedini je realan vid zadržavanja životnog standarda na sličnom nivou kao tokom radnog veka – kažu u ovom osiguranju. Takođe računaju na podršku države u omasovljenju štednje i edukaciji građana o neophodnosti štednje za penziju.

Da li ima naznaka nekih novih stimulacija za uplate privatnih penzija od strane države pitali smo u NBS, a iz njihovog odgovora jasno je da nema.

– U skladu sa važećim Zakonom o porezu na dohodak građana, uplate penzijskih doprinosa od strane poslodavca oslobođene su plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za iznose do 5.757 dinara po zaposlenom mesečno. Takođe, uplate doprinosa, koje se obustavljaju i plaćaju iz zarade zaposlenog, oslobođene su plaćanja poreza na dohodak građana do istog iznosa, odgovaraju u centralnoj banci.


Komentari15
177aa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Brcan Zdravko
Pisete gluposti,uplacujem 12 godina maksimalnu neoporezivu penziju,koja se svake godine menja sad je 5757 din. Na racunu imam 1100000 dinara a ne dva miliona.
milan
Privatni penzioni fondovi rade na principu piramidalne stednje. Kad se dođe do vrha ruse se temelji. Ima tu jos puno ne resenih pitanja koja ce se resiti kad ljudi ostanu bez penzija....
Mile
ovi fondovi su fora za naivne .... vlasti koje nisu sposobne da upravljaju dravom , da organizuju ekonomiju , izmisljaju nacin da sklone neke obaveze kao sto su penzije , pa izmisljaju ove fondove ? Pitanje : -da li drzava garantuje sigurnost ulaganja u ovaj FOND? Vlasti su postale mehanizam vladanja nad drugima i u korist svoju ?To dovodi do revolucija .Danasnje revolucije mogu biti i masovne demonstracije ? Za Srbiju je potrebno promeniti izborni sistem u Predsednicki , time bi s esmanjile manipulacije i matematicke kombinacije uguravanja u vlast ?KO god misli Srbiji dobro podrzace promenu izbornog sistema u PREDSEDNICKI ?Tada ne bi gledali ove pojave n u javnosti , koji izigravaju politicki rijaliti .
Deki
Nešto mi nije jasno: Na ilustraciji piše da je ukupna uplata člana preko 1.200.000 što za 12 godina iznosi više od 8.000 mesečno. A u tekstu se radi o 3.000 mesečno. Molim objašnjenje.
Dijaspora Dipl. ing
Investicije mogu biti ovakvi i onakvi! Ako Kinezi zele uloziti u Srbsku privredu zasto nebi Nastace radnih mesta priliv poreza i paralelno izgradnja potrebnih infrastrukture! Kinezima PREPUSTITI bilo Sta od nacionalnoga blaga( plodne zemlje rudnike energetike ) je samoubojstvo! Oni imaju Miliard i Pol zitelja od kojih skoro miliard vise nisu gladni ali sa ocajno niskom zivotnom standardom koja je primärna briga kineskoj vladi a ne unapredjenje gospodarstva primera radi Sirbiji i slicnih ! Po mom misljenju ogromnu Rusku trziste treba focusirati kao cilj sa int.gospodarsku suradnju ( samo) u privredi!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja