četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Božićna pobuna

Navršava se vek od srpsko-srpskog dinastičkog sukoba u Crnoj Gori, pristalica Petrovića i Karađorđevića, i sukoba dve koncepcije srpskog i jugoslovenskog ujedinjenja
Autor: Dr Aleksandar Rakovićutorak, 08.01.2019. u 12:04
Др Александар Раковић

Velika narodna skupština srpskog naroda u Crnoj Gori (Podgorička skupština) donela je 26. novembra 1918. istorijske odluke da se kralj Nikola i dinastija Petrović Njegoš zbog kapitulacije zbace s crnogorskog prestola i da se Crna Gora ujedini sa Srbijom pod dinastijom Karađorđevića, a potom tako ujedinjena stupi u zajedničku državu Srba, Hrvata i Slovenaca. Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca je stvoreno 1. decembra 1918. godine.

Time su konačno srušeni snovi kralja Nikole Petrovića da postane novi car Dušan, jer je svesrpski pa potom i jugoslovenski tron preuzela dinastija Karađorđević. Kralj Nikola je iz Nejia kod Pariza očajavao nad sudbinom Crne Gore, koja je, prema njegovim rečima, „prva razvila zastavu svoju sa Dušanovim bijelim orlom”. Međutim, saveznici mu više nisu verovali. Kapitulirao je, njegova vojska je u januaru 1916. položila oružje i Kraljevina Crna Gora je, što se njih ticalo, tada prestala da postoji.

Iluzije kralja Nikole i nekih njemu najbližih ljudi da Crna Gora može biti Pijemont srpstva bile su pretenciozne. Bilo bi apsurdno pomisliti da se njegov apsolutizam i serdarski sistem mogu proširiti na Kraljevinu Srbiju kao parlamentarnu demokratiju. Takva Crna Gora je, piše Jovan Cvijić, morala da završi svoju srpsku državnu misiju, a veliku čast u toj borbi niko joj nije mogao osporiti.

No, Nikola Petrović nije odustajao. Njegova vlada u emigraciji propagandno je tumačila srpsko i jugoslovensko ujedinjenje na prostoru Crne Gore kao „srbijansku aneksiju” i „srbijansku okupaciju”. Nisu hteli da razumeju želju većine naroda Crne Gore – najčešće poznatih kao „bjelaši” – koja je oličena u odlukama Podgoričke skupštine. Oni nisu razumeli ni proces koji se odvijao širom Evrope, kada je razgrađivan stari a izgrađivan novi evropski, odnosno svetski poredak, na novoustanovljenim skupštinama i zborovima.

U početku, pošto je stvoreno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, kralj Nikola je nastavio da srbuje i hvali jugoslovensku ideju. Uporedo s tim, njemu naklonjeni ljudi radili su s italijanskim agenturama na podrivanju srpskog i jugoslovenskog ujedinjenja. Nikolina vlada u emigraciji je to prihvatala s odobravanjem. Italijani su u decembru 1918. počeli da šalju novac Nikolinim pristalicama u Crnoj Gori kako bi organizovali pobunu protiv novostvorene jugoslovenske države.

Pobunjenici, poznati kao „zelenaši”, 2. januara 1919. opkolili su Cetinje, a doživeli su poraze kod Rijeke Crnojevića, Virpazara, Nikšića i Podgorice. Borbe na Cetinju su počele 6. januara, na Badnji dan. Jugoslovenska vojska i bjelaši su potukli zelenaše, a pobuna je do 9. januara 1919. ugušena. Tokom tih sukoba, zelenaši i bjelaši su jedni nad drugima činili zločine, katkad brutalne, karakteristične za prostor na kojem se sukob odigravao. U tim obračunima bilo je dosta ličnih razmirica, osveta i banditizma.

Pobuna je doživela fijasko, pored ostalog, i zbog toga što su italijanske agenture svojim vlastima slale lažnu sliku o brojnosti pristalica kralja Nikole, koje su u pobunu stupile kroz suštu improvizaciju, pa su čak i u Nikolinoj vladi to smatrali „ludačkim poduhvatom”. Pobunjenici su brojali između tri i pet hiljada ljudi i bili nejaki za Jadranske trupe jugoslovenske vojske i znatno brojnije pristalice bezuslovnog ujedinjenja.

S druge strane, te iste italijanske agenture su ubeđivale pobunjenike u suštinsku podršku Italije, koja, međutim, nikada nije usledila. Italijani nisu želeli da se zameraju ratnim saveznicima pred održavanje mirovne konferencije u Parizu. Italija se kasnije ograđivala od Božićne pobune u čijoj je organizaciji učestvovala.

Ni cilj pobunjenika nije bio do kraja jasan, osim što su tražili ukidanje odluka Podgoričke skupštine i odlazak „srbijanske vojske” iz Crne Gore, potpuno bez osećaja da je vojska Kraljevine Srbije zajedno sa saveznicima oslobodila Crnu Goru od austrougarske okupacije i da je većina naroda želela bezuslovno ujedinjenje sa Srbijom. Pritom, neki pobunjenici su bili za „vaspostavljanje” nezavisne Kraljevine Crne Gore koja bi posle trebalo da odluči kojim će putem poći, a neki su bili za ulazak Crne Gore u jugoslovensku zajednicu sa svojom dinastijom prema konfederalnom ili federalnom modelu. I jedno i drugo bilo je naivno.

Crnogorski pobunjenici, zelenaši, bili su Srbi isto kao i bjelaši koji su branili novouspostavljeni poredak. Kada je reč o zelenašima, politički organizator Božićne pobune Jovan Plamenac govorio je 1920. da je Srbija htela da „za račun Karađorđevića, zavojuje onu srpsku Crnu Goru, koja je vjekovnim vojničkim pregnućem Srpstvo rodila”. Isto tako vojni lider pobunjenika Krsto Popović je krajem 1919. pisao da je „Crna Gora ona zemlja đe se čuvala i sačuvala iskra slobode Srbinove”. I ostali učesnici Božićne pobune su i nakon njenog gušenja imali izlive srpstva koji su, što se njih tiče, pokazivali superiornost srpske ideje u Crnoj Gori nad srpskom idejom u Srbiji.

Božićna pobuna je, dakle, bila srpsko-srpski sukob, dinastički sukob pristalica Petrovića i Karađorđevića i sukob dve koncepcije srpskog i jugoslovenskog ujedinjenja.

* viši naučni saradnik, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd


Komentari23
398cb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Boby
Jednom mi jedan Crnogorac, a ubijedjeni Srbin, pricao kako su poslije drugog svjetskog rata, komunisti isli od kuce do kuce i ubjedjivali narod da nisu Srbi nego Crnogorci. Tada je, rece on, njegov otac uvijek uzimao vile i tako ih otjerao. Danas se vidi proizvod tog komunistickog rada. A sjecam se dobro kada se JU raspadala imadoh priliku Matiju Beckovica slusati u Budvi. Okupilo se bilo mnogo slusalaca. Drugi dan me jedan muskarac, meni sasvim nepoznat, na ulici napade sa rijecima grdje jednog komuniste, jer odusevljeno aplaudirah. Odbrusih, mu, ali mi je ruka dobro drhtala od zelje da mu jednu iza uva zalijepim. Malo podalje u Becicima jedna poveca grupa omladine je iz sveg glasa pjevala pjesme ciste cetnicke, ratnicke, u stilu koracnica, o cetnickoj borbi u CG, meni do tada nepoznate. Jos tada mi je bilo jasno kojoj podjeli vodi CG. Bilo je to ljeto 1988.
Sreten Bozic -Wongar
Kao raseljeno lice u Parizi radio sam krajem 1950tih u restoranu na Sant Michelu kojeg je drzala Crnogorka Dara Bokserka. Na veceru je redovno dolazio jedan gospodin . Za njegovu uslugu kuvar be dobiao specijalnu narudzbinu : " Vienska snicla za Princa, ",Bila je to snicla izuzetle velicine, servirana bresplatno. Bio je to izuzetni gost koga je trebaslo posluziti sa postovanjem, mada sam o njemu znao jedino da pripada nekoj dinastiji van moga secanja.
stipe
i kakve to ima veze sa tekstom?
Preporučujem 1
Pott
Dzaba krecenja Rakovicu, Crna Gora je 1918 zbrisana, kralju je zabranjen povratak, dekretom(?!) je ukinuta priznata crkva, od Crne Gore nije ostalo ni imena ni pomena a posledice tog cina su i danas tu. Zlocin je to ogroman bio.
Милутин Осмајлић
Краљ Никола је сам себе детронизовао, након пораза црногорске војске, какве није било у историји Црне Горе, бацивши ратну заставу и династију пред ноге окупатора, а потом бекством у Италију покушао да се, преко "зеленаша" и авантуристе Крста З. Поповића, врати на трон. Није му више могао помоћи ни његов зет, италијански краљ Емануело од Савоје, нити ћерка "регина Елена". О међудинастичким сукобима две српске династије, Карађорђевић и Петровић, бар што се тиче Божићне побуне 1919. године, нема ни говора, из простог разлога што је регент Александар Карађорђевић био унук краља Николе, те је имао и династичко право, као победник у Великом разту, да заседне на престо свога пораженог деде, политички потпомогнут одлуком Велике скупштине српског народа у Подгорици о уједињењу Црне Горе са Србијом.
Crnogorac
1918 se nije desio "srpsko-srpski dinasticki sukob", bila je to okupacija Crne Gore od strane saveznicke i "bratske" drzave Srbije. Prestanite da nalazite raznorazne "naucnike", "naucne saradnike" i ostale koji ce raspredati price i bajke o "ujedinjenju", tricama i kucinama. I shvatite vec jednom, mi smo ponovo slibodna i nezavisna drzava kao sto smo bili do 1918-te i ni sto Amfilohija, ni hiljadu "istoricara", "profesora", ni "strucnjaka" to nece promeniti. A celoj Srbiji bi bilo bolje da se skoncentrise na poboljsanje uslova zivota svojim gradjanima i da se okane pretenzija na svoje susede.
Драган П.
Crnogorac: До 1918. нисте били никаква слободна држава, већ окупирана аустро-угарска територија, мада је јасно да такви као што сте ви окупацију уствари сматрају слободом. Слободна држава били сте до 1914, али нисте били ово што сте сада. Тада сте били српска држава, а сада сте срамота својих предака и потомака.
Preporučujem 14
Бранко Срб Козаковић
Да ли памтиш годину и дан када си се пробудио и схватио да си Црногорац а не Србин. Требало би да се лако сетиш, јер чини се то није давно било. Но, и није се десио "srpsko-srpski dinasticki sukob", већ црногорско-црногорски. Ни вама не мањкају "професори" и "стручњаци", а оно што мањка је Поштење и Искреност. У осталом, када се неки следећи пут будеш пробудио и схватиш да си (опет) Србин, забележи тај датум. У том камелеонском животу човек се лако погуби са (само)идентитетом. Што се мене тиче, срећан ви пут - за такве се и не грабим.
Preporučujem 25
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja