nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:38
BALKANSKI EVERGRIN

Izbori, pa opet izbori

Kako je pokazala politička istorija u Srba, potencijalna energija nezadovoljnih građana, bojkotom izbora, vremenom će splasnuti, čime bi se, gle apsurda, učinila politička asanacija terena. Naime, pokušavajući da uklone Vučića, ukloniće sami sebe
Autor: Aleksandar Apostolovskiutorak, 08.01.2019. u 21:00

Kad ustane u zoru ranu, Aleksandar Vučić ne gleda kako se sunce ponovo rađa. Daleko mu je romantičniji pejzaž koji se nalazi na radnom stolu, gde se nalaze izveštaji istraživanja javnog mnjenja i fokus grupa. Razmišljati, zato, da li je Vučić za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jednako je analizi voli li dete čokololadu od 300 grama. Kao što je poprilično smelo tvrditi da bi njegovu želju, ne za čokoladom, već za izborima, mogli da podstaknu ili umanje njegovi najbliži saradnici.

Naravno da, za sada, on pred javnošću hamletovski razmišlja o njihovom raspisivanju, jer time zbunjuje opoziciju okupljenu oko Saveza za Srbiju, koja je zauzeta organizacijom uličnih protesta u Beogradu. Naime, onaj ko iskreno veruje da iza subotnjih šetnji zaista, kao trust mozgova, stoji troje simpatičnih klinaca, taj veruje i da se Srbi ne plaše samo dve stvari: promaje i vlasti.

Dakle, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i glumački ansambl koji ih prati, moraće da se istovremeno angažuje oko mobilizacije šetača, organizacije opštinskih odbora po čitavoj Srbiji, gde se zapravo izbori i dobijaju, što potom podrazumeva građenje partijske infrastrukture koju treba povezati u uigrane timove i pored potpuno različitih ideoloških programa unutar koalicije, kako bi se suprotstavili savršenoj mašineriji naprednjaka. I Draganovi, i Vukovi, i Boškovi aktivisti su u univerzumu društvenih mreža stvorili opsenu o rastu popularnosti i sopstvenoj važnosti, jer su lajkovali jedni druge, dok su aktivisti vlasti špartali Srbijom, deleći na ravne časti upaljače, brašno i pomalo straha, razvijajući istovremeno brigade botova, kako bi uspostavili ravnotežu i u sajber svetu. Nije li, uostalom, Saša Radulović, kao najveće iznenađenje parlamentranih izbora 2014. godine, dve godine kasnije doživeo potpuni krah, kao zatočenik oslanjanja na virtuelnu politiku.

Dragan Stojanović

I sve to vreme, a reč je o danima i nedeljama, ne o mesecima, lidere Saveza za Srbiju zaokupljaće ključna dilema: da li bojkotovati izbore ili ući u ring s Vučićem? Ali fer i demokratski uslovi koje traže su rastegljiv pojam, kako za njih, tako i za Vučića, a pokušaj da se do definicije dođe oduzeće im dodatno vreme za akciono jedinstvo.

Naravno da šef države i SNS-a kao i njegovi suparnici znaju da je bojkot ulazak u politički tamni vilajet. Ako pomisle da će izbegavanjem izbora delegitimisati novu vladu koju će daljinskim voditi Vučić, on će se slatko nasmejati. U parlamentu neće imati žestoku, već konstruktivnu opoziciju, poput Vojislava Šešelja, a naći će se nekako mesta i za Čedu i za Čanka, kako bi simulirali šarolikost demokratskog doma narodnih predstavnika. Ukoliko je motiv za bojkot svesno prepuštanje Vučiću da završi pregovore s Prištinom, što je sindrom vrućeg krompira, kako bi se tada ponovo aktivirali, upravo Kosovo može biti ključni razlog i da se predsednik odluči za izbore, kako bi s punim mandatom, kao medijum u vladi, stekao dodatni legitimitet za nastavak pregovora.

Ali, kako je pokazala politička istorija u Srba, potencijalna energija nezadovoljnih građana, bojkotom izbora vremenom će splasnuti, čime bi se, gle apsurda, učinila politička asanacija terena. Naime, pokušavajući da uklone Vučića, ukloniće sami sebe. Kao što je to učinio Saša Janković, iznenadnim dezertiranjem iz politike. Doskorašnja nada građanske opozicije uzdao se u „tvitovanje”, umesto da je češće svraćao u Žagubicu i upoznao, recimo, Žiku Bombu. Tokom prethodnih kampanja, ko će ih prebrojati, ovaj gastarbajeter, koji se prestavlja kao oficir za vezu između Beograda i Beča, dovodio je Acu Lukasa i Noletovog oca, organizovao je besplatne autobuse za narod, da se kupa u akva-parku u Jagodini, a na „Fejsbuku” je slao pozdrave svojim političkim protivnicima koje se mogu sažeti u jednu rečenicu:

– Nek crknu dušmani!

Šteta je za duhovni preporod nacije što ne zna ovakve div-junake, jer se mejnstrim mediji bave isključivo sterilnim kampanjama u Beogradu, dok nam promiče istinska cepačina sa svim ljutim začinima, podmetačinama i vradžbinama. Na Bliskom istoku – nije Žagubica tako daleko – sede samouki spin-tigrovi najvišeg ranga koji su formirali štabove, borce i fanatike, uz istovremenu koordinaciju na društvenim mrežama. Zaboravljeni od glavnog beogradskog toka političke misli, na liniji Slavija–Kalemegdan, oni vode ljute bitke za vlast. Liče na Srećka Šojića, nemaju brkove i stvarni su! Dok opozicija ne pronikne u tajnu takve Srbije, neće imati nikakvih šansi.

Ni Mladenovac nije daleko, ali ko se seća Belog Preletačevića? Čak i da nije stvoren u Vučićevoj laboratiji, ispostavilo se onomad, oduzeo je glasove Jankoviću, Jeremiću i Raduloviću. Kreiran kao mladenovački proizvod bunta protiv političkih elita, Beli šaman ih je popopio, a zatim se ogradio od uličnih protesta protiv diktature 2017. godine. Tada je nestao iz politike, ali se uselio u kafić. Naravnom, kao vlasnik. Više nema slogan „Sarmu probô nisi”. Služi uglavnom espreso.

Dakle, logično je zaključiti da će se Beli pred izbore reinkarnirati, ali u drugom agregatnom stanju, te će biti teško prepoznatljiv. Ili je već stvoren i ima nekoliko lica. Jedno, kada sedi na kanabetu s Vučićem. Drugo, kada agituje protiv njega.

S tako poslaganim kockicama, rejtingom koji prelazi 50 odsto, ubedljivim pobedama na lokalu, a naročito u Lučanima, ali i uličnim protestima koji nisu za potcenjivanje i rešavanjem kosovskog pitanja, Vučićeva lista, odnosno on sam, ponovo je apsolutni favorit.

Pruža mu se, dakle, nova prilika da stvori uslove da raspodela društvenog bogatstva bude bliža Marksovoj nego klijentelističkoj, da gledamo i čitamo profesionalnije medije. I da to što poseduje toliku moć shvati kao teoriju relativiteta. Naročito zato što je srpska! Otuda me čudi deo opozicije koji se toliko strastveno protivi čestim vanrednim izborima, pa i ovim, ukoliko se raspišu, dok istovremeno silno žele da što pre zamene Vučića. Ili ne razumeju šta je to politika ili je Beli zaista šaman.


Komentari14
70f27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боба
Код нас заиста млади и паметни "не разумеју шта је то политика" али само ова српска изгледа па масовно одлазе из земље. Наравно то квазиелити са експрес стеченим дипломама не смета па макар ето били "приморани" и да владају са 1% "опозиције". Резултате гледамо - нестручни на свим нивоима, Србија постаје земља стараца а ресурси се крчме странцима. Са таквом "политиком" а и "памећу" спаса нам нема што рекао Пашић али пропасти нећемо јер ће се ипак неки дозвати памети. Наравно ти неки нису аналитичари већ обичан народ који верује у правну државу, меритократију а не партократију и у себе а не у "свезнајуће" лидере.
Samir
Ova analiza ima samo jednu manu. Bojkot izbora je jedino rešenje za opoziciju. Vučić će na tim izborima osvojiti 85 % glasova i više neće imati koga da optuži da ga minira. A 2020.godine slede lokalni izbori gde će osvojiti svojih uobičajenih 45-50% ali će po svemu sudeći izgubiti desetak gradova i opština što će u svesti SNSa dovesti do potpunog raspada sistema jer će stranka procentualno sa 80% podrške pasti na 40%. I tako počinje pad sa vlasti i za Miloševića je trebalo četiri godine od protesta 1996 da padne s vlasti
Vladimir
Samire, kod Miloševića si samo zaboravio bombardovanje i rat na Kosmetu.
Preporučujem 0
Боривоје Банковић
Док год аутистични разочарани гласачи ДС мрмљају себи у браду како немају за кога да гласају, Вучић нема чега да се плаши. Опозиција нам је какву режим само пожелети може, а чланак је урнебесан.
Hajduk Veljko
I,sta bi novi izbori promenili,popravili,poboljsali..?Koga bi ucinili sretnijim?
Radmila Mišić
Čini mi se da se g. Apostolovski malo zaneo potežući Žiku-Bombu itd. Nisam veliki ljubitelj A.Vučića ali slušam šta ljudi u koje imam poverenja kažu pa donosim zakjučke, ne čitam jalove diskusije po opozicionim i pozicionim medijima.Komšija koji je dosta službeno putovao po Srbiji, primetio je da su putevi sređeniji, seljak kod koga kupujem sir se pohvalio da mu se sin zaposlio u "Krušiku" i da je ta firma stigla do 2000 zaposlenih. Taksista se pohvalio da mu se sestra zaposlila u novootvorenoj fabrici negde u jugoistočnoj Srbiji, plata je 40 000, ništa senzacionalno ali živi u sopstvenoj kući i ima hranu sa okućnice pa počinje popravke na kući a posle će razmišljati o poljoprevrednoj mehanizaciji. Tehničar iz fabrike u kojoj sam radila kaže da fabrika treba da zaposli 50 tehničara i 50 inženjera. Pripisivati uspeh SNSa deljenju upaljača i izletima u Jagodinu je suviše površno.Boljitak je mali, za vidljiv boljitak treba bar 20% veća proizvodnja ali je boljitak.
Раде89
Мој комшија који је дошао из Куршумлије ради у Београду као конобар каже да је у његовом селу остао само још један једини човек, каже да у општини у Куршумлији нико не долази на посао, јер каже немају ништа да раде сем да заливају кактус један али он се срећом залива једном у два месеца. А и ја одем лично до пијаце каже ми баба код које купујем да јој никад теже није било, пензија јој 18 хиљада.. има баба 69 година а мора да долази јадна и даље да продаје јер јој пензија није довољна за лекове. А другар још из основне школе који ради у ФСС-у каже како су стадиони и терени у Србији у расулу а председник најављује нови стадион од 400 милиона евра, упркос томе што други стадиони широм Србије пропадају. И треће ниједан медији да каже колико се то фабрика у међувремену угасило или су све за ових седам година СНС-а прошириле број запослених? Пошто колико видим демографски од општине до оштине све је мање не радника него младих људи. Бољитак је видљив, сви одлазе за Немачку или Бг.
Preporučujem 69

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja