četvrtak, 22.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 09.01.2019. u 18:00 Borka Golubović-Trebješanin

​Iznenađena sam lepotama Srbije

Ne vidim potrebu da se mađarska kultura u Vojvodini naročito predstavlja, ali vidim tu potrebu na prostoru od Beograda prema jugu gde ljudi poznaju Mađarsku samo po dobrom siru, vinu, banjama, kaže Klara Sentđerđi, novoimenovana direktorka Mađarskog kulturnog centra u Beogradu
Клара Сентђерђи (Фото А. Васиљевић)

Čuperak kose obično nose, neko na oku, neko do nosa, al ima jedan čuperak plavi... Stihove Miroslava Mike Antića i mnogih drugih naših autora na perfektnom srpskom jeziku spontano nam je kazivala Klara Sentđerđi, novoimenovana direktorka Mađarskog kulturnog centra Kolegijum hungarikum, ljubazno nas ugostivši u ovom lepo uređenom zdanju smeštenom u neposrednoj blizini Knez Mihailove ulice i Kalemegdana, koje godinama važi za jednu od najvrednijih spona mađarsko-srpskog prijateljstva. Mađarska je ovu nekada zapuštenu zgradu banke u Gračaničkoj ulici renovirala i pretvorila u modernu staklenu palatu 2014. godine, a enterijere prilagodila ambicioznim umetničkim sadržajima. Još u začetku ideje da ova institucija uopšte zaživi u Beogradu Klara Sentđerđi svojim angažmanom dala je veliki doprinos, budući da je tada radila kao ataše za kulturu pri ambasadi Mađarske u Srbiji.

– U to vreme dobila sam zadatak da vidim da li ovde u Beogradu treba otvoriti poseban kulturni institut koji bi imao specifične umetničke zadatke, ili da ostanemo pri ustaljenoj formi da ove  sadržaje iniciramo pri ambasadi. Za dve godine prikupila sam   toliko pozitivnih informacija čiji rezultat je upravo Kolegijum hungarikum – priča za „Politiku”  naša sagovornica i dodaje:

– Beograd je jako zanimljiv grad, ima znatiželjnu zahtevnu publiku, otvorenu ka novim kulturnim zbivanjima. Otuda i naša ambicija da kroz umetnost napravimo sponu sa mađarskom kulturom. Međutim, putujući uzduž i popreko Srbijom od 2008. do 2010. godine, shvatila sam da pored Beograda na ovim prostorima ima jako mnogo znatiželjnih, zanimljivih ljudi i u unutrašnjosti. Iznenadila sam se lepotama Užica, Gornjeg Milanovca, Bora, Kragujevca, Kruševca, Loznice... Bor mi je omiljeno mesto, ali i Kladovo.

 Sa Klarom Sentđerđi  razgovarali smo o mađarskoj tradiciji, kulturnim stremljenjima, budućim planovima. I tokom dvočasovnog razgovora neprestano se čudili odakle tako dobro govori srpski, da čak ne pogreši nijedan akcenat.

– Rođena sam u Subotici gde sam maturirala i otišla u Segedin da studiram u. Neku godinu kasnije udala sam se za Beograđanina  mađarskog porekla i nastavila s porodicom da živim u Mađarskoj. Međutim, moji roditelji bili su profesori srpskog jezika. Išla sam, naravno, u mađarsku osnovnu školu i celo školovanje završila na mađarskom jeziku. Ipak, moji roditelji poreklom iz Sombora insistirali su da i brat i ja  kod kuće govorimo srpskim jezikom. Oni su smatrali  da je podloga za srpski jezik najlepša upravo u Somboru, terali su nas da učimo srpske pesme napamet jer su verovali da se tako struktura rečenice najbolje oseti – priča Klara Sentđerđi, prisećajući se pojedinosti iz svog detinjstva.

Seća se da su nedeljom uvek morali da peru posuđe. Odnosno, to je radila majka, a Klara i njen brat su morali da ih brišu. Dok je prala sudove, njena majka je pevala sevdalinke, a kada je Klara Sentđerđi nedavno otišla na koncert sevdalinski, sve pesme je znala, jer ih je tako često slušala u kući u detinjstvu.

Kada je 2008. godine došla u Beograd da radi, primetila je, ipak, da nema onaj fond srpskih reči koji je stekla u detinjstvu. Posegnula je  za knjigama. Mnogo čita vojvođanske autore, Tišma joj je jako zanimljiv, ali čita i časopise, sluša radio...

– Nema mnogo razlike između srpske i mađarske kulture, to je isto podneblje, ista istorija. Nešto se na jednom prostoru dešava malo ranije, na drugom malo kasnije i obrnuto. Jako mi je važno da imamo kontakt posredstvom jezika, da razmenjujemo umetnost. Zanimljivo je posmatrati šta se dešava u mađarskoj, a šta u srpskoj književnosti. Kulturna zbivanja su jako slična, istorijski su naši narodi prošli isti proces i zato imaju isti stav prem stvarnosti – tvrdi Klara Sentđerđi.

U Vojvodini, hteli to ili ne, primećuje, svi ljudi se poznaju. Kao što Srbi poznaju Mađare, poznaju i Rusine, Slovake.

– Ne vidim potrebu da se mađarska kultura u Vojvodini naročito predstavlja. Vidim tu  potrebu na prostoru od Beograda prema jugu jer ljudi poznaju Mađarsku samo po dobrom siru, vinu, banjama. Druge informacije bukvalno ne dopiru do njih. Recimo, malo ko zna da je folklor jako sličan. Moj zadatak je da taj duh donesem i predstavim ovde – kaže naša sagovornica.

Komеntari4
f2a23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vesna
Interesantan tekst. Srecom, pratim rad Madjarskog kulturnog centra.Dopada mi se. Ima dinamicnu, siroku, otvorenu, kulturnu aktivnost, cime daje jednu novu dimenziju i Beogradu. Preporucujem, Kolegijum Hungarikum.
vitabrevis
Austrougarska je bila preteča EU. Sa ove distance i mnogo bolja opcija od "balkanskog bureta baruta" (FNRJ, SFRJ, SCG... SAO...)
Jovan Milanovic
Djura Sentdjerdji iz Sombora je bio reprezentativac Jugoslavije u vaterpolu. Njegov klub SSU je bio drzavni prvak 1921, 1922 i 1924.
Ljiljana
Vrlo lep tekst.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja