subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:15

Sablasni Lindholm – ostrvo za bivše robijaše

Danska uvela zakon da strance, koji po isteku zatvorskih kazni ne mogu da budu proterani, smesti na ostrvce, gde su sada laboratorija i krematorijum
Autor: Dorotea Čarnićsreda, 09.01.2019. u 21:00
Острво Линдхолм (Фото Википедија)

Svaki osuđenik, kada odsluži dugogodišnju zatvorsku kaznu, postaje novi problem za društvo. Kada se zatvorska kapija zatvori iza njegovih leđa, čovek naviknut na život iza rešetaka po pravilu je izgubljen bez obzira na to da li živi u Srbiji ili bilo gde na svetu.

Države različito regulišu takozvanu postpenalnu pomoć, ali kako god sistem bio uređen, diskriminacija prema bivšim zatvorenicima u manjoj ili većoj meri, postoji svuda. Antiimigracioni planovi u državama Evrope u poslednje vreme dovode do sve strožih zakona kada je reč o stranim osuđenicima. Tako je pre nekoliko godina u Švajcarskoj na referendumu izglasan zakon da svi stranci koji su osuđeni za teška krivična dela budu automatski deportovani, čim im kazna istekne, čak i ako su rođeni u Švajcarskoj. Desničarska partija koja je predložila ovaj zakon bila je na udaru kritika pravnih stručnjaka i nevladinih organizacija, ali je zakon uprkos tome donet.

Ipak, ono što je krajem prošle godine uradila Danska šokiralo je čak i najokorelije zagovornike antiimigracione politike. Ova država odobrila je slanje inostranih kriminalaca na malo ostrvo Lindholm, nedaleko od Kopenhagena. Reč je o 125 stranih osuđenika koji zbog bezbednosti iz Danske ne mogu da budu deportovani u svoje zemlje.

Nimalo idilično ostrvo Lindholm sada je sedište laboratorije naučnika za istraživanje svinjskog gripa, besnila i drugih zaraznih bolesti. Pored laboratorije, ostrvo površine oko tri hektara, koristi se i kao krematorijum. Danski parlament odobrio je finansiranje plana za dekontaminaciju Lindholma i preseljenje stranih kriminalaca upravo na ovo mesto, uprkos kritikama UN i lokalne opozicije. Plan je da u tim prostorijama žive strani osuđenici.

Finansiranje sprovođenja ove zamisli uključeno je u danski budžet za 2019. godinu. Ideja je izazvala mnogobrojne proteste ne samo u Danskoj. Ako sve bude po planu, centar za život ljudi koji su osuđeni za ubistva, silovanja ali i manje ozbiljna krivična dela biće otvoren 2021. godine i koštaće 92 miliona britanskih funti.

Danska se već decenijama bori da imigrante uključi u društvo, ali je javna debata 2015, posle dolaska velikih grupa azilanata sa Bliskog istoka, promenila mnoge stavove.

„Ako ste neželjeni u danskom društvu, ne bi trebalo da budete smetnja običnim Dancima. Oni su nepoželjni u Danskoj i moraju to da osete!”, napisao je na svom „Fejsbuku” Inger Stojberg, danski ministar za imigraciju.

Do ozloglašenog ostrva saobraća trajekt koji su žitelji okolnih mesta nazvali „Virus” (Foto Vikipedija)

Vlada je u saopštenju precizirala da će u novi „centar” smestiti migrante kojima je odbijen status izbeglice, ali koji zbog opasnosti ne mogu biti deportovani u svoje zemlje. Na ostrvu će takođe biti smešteni migranti koje je danska vlada pokušala da deportuje zbog krivičnih dosijea, ali ih njihove zemlje nisu prihvatile.

„Stanovnici Lindholma neće biti pritvoreni” dodala je danska vlada, navodeći da će se od njih tražiti da noću prespavaju na ostrvu i da se svakodnevno javljaju, kao i da će im biti obezbeđen trajekt ako požele da negde odu. Međutim, vlada ne krije da će prevoz biti veoma redak i skup. Trajekt koji sada spaja to ostrvo sa kopnom, lokalni stanovnici su nazvali Virus. Žitelji obližnjih mesta strahuju da će se novi plan za osuđenike – migrante loše odraziti na turizam, mada ima i suprotnih mišljenja.

Iako se još tokom boravka u zatvoru osuđenicima pruža prilika da se obrazuju i pripreme za život kada kazna istekne, mnogi i pored toga ne uspeju da se uklope u normalan život, pa sloboda za njih kratko traje. Praksa pomoći bivšim zatvorenicima da se što bolje snađu na slobodi stara je tri veka, beleže istraživači. Počela je u Engleskoj dobrovoljnim radom sa ljudima iza rešetaka. U nekim državama, ovim su se bavile crkve. Ideja da zatvorska kazna ima smisla samo ako i postpenalna pomoć dobro funkcioniše nije nova. Za početak, osuđeniku treba mesto za život.

Švedska i Austrija u sklopu sistema imaju ponudu socijalnih stanova za najugroženije. Velika Britanija se, pored stanova, oslanja na saradnju sa organizacijama civilnog društva, takozvanih kuća na pola puta, koje nude mnoštvo specifičnih programa kao što su „12 koraka”, kontrola besa i slično. U SAD sistem se razlikuje od države do države, a težište je na sprečavanju pojave beskućnika i odlaganju izlaska osuđenika iz zatvora ako za njih nema smeštaja na slobodi.


Komentari1
afa67
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

petar
Danska beše u EU??!..hahahaha..pa eto, to vam je EU..živeli eksperimenti..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja