Zbog narušenih međuljudskih odnosa i tenzija koje su vladale između ambasadora Srbije u Parizu Rajka Ristića i direktora Kulturnog centra u ovom gradu Radoslava Laleta Pavlovića, predložili smo smenu obojice diplomata, otkriva za „Politiku” državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova zadužen za bezbednosna pitanja Ivica Tončev. Navodi da je posle kontrole u Parizu sa generalnim sekretarom ministarstva Veljkom Odalovićem sačinio izveštaj koji je nosio oznaku „strogo poverljivo”.
Tončev i Odalović predložili su ministru Ivici Dačiću i raskid ugovora o radu sa dvojicom honorarno zaposlenih u Kulturnom centru – Milovanom Ćirovskim i Nikolom Letićem – čiji je angažman bio jedan od uzroka tenzija između Pavlovića i Ristića. Ambasador Ristić se nedugo posle sukoba, koji je Dačić okarakterisao kao „veliku bruku srpske diplomatije”, vratio u zemlju jer mu je odavno istekao četvorogodišnji ambasadorski mandat i na tom mestu ga je zamenila Tamara Rastovac. Pavlović je i dalje na mestu direktora Kulturnog centra.
Tončev kaže i da je sugerisao da više pažnje mora da se obrati prilikom iznajmljivanja rezidencija, stanova, odnosno da se ne rentiraju previše skupi objekti. „Naravno da kao država moramo da imamo rezidencije, ali bi moglo mnogo da se uštedi na kiriji. Siguran sam da mnoge naše diplomate ili činovnici koji rade u ambasadama ni u Beogradu ne žive u ogromnim stanovima. Mogli bi skromnije da žive i u inostranstvu”, objašnjava Tončev.
On je i na čelu Tima za kontrolu bezbednosnog i finansijskog segmenta rada diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije koji je formirao MSP, a svojevremeno je najavio da će ispitati i sumnje da su pojedine srpske diplomate uz regularnu deviznu platu „pronašle način da zarade i dodatni prihod”.
„Do sada smo izvršili nekoliko nadzora rada naših predstavništava. U timu koji vodim nalazi se i lice zaduženo za nadzor materijalno-finansijskog poslovanja. Mogu da kažem da su diplomate i drugi zaposleni koje smo nadzirali savesno obavljali svoj posao i u delu koji se odnosi na navedene sumnje. Naravno, to ne znači da su generalno takve sumnje otklonjene. Zbog toga i obavljamo nadzore i trudimo se da delujemo preventivno, što se pokazalo kao uspešan model”, ističe naš sagovornik.
Ambasada u Nju Delhiju (Foto MSP)
Na pitanje šta je otkrila kontrola MSP-a, koju je predvodio i u Atini, posle upada jednog mladića iz Srbije u zgradu ambasade krajem novembra prošle godine, Tončev kaže da je tamo došlo do incidenta koji nije imao politički ili klasični bezbednosni kontekst ugrožavanja rada našeg predstavništva.
„Reč je o događaju u kojem je učestvovao naš državljanin i kome je pružena adekvatna, ali i neophodna medicinska pomoć u Atini. Sprovedene su neophodne procedure nakon njegovog ulaska u prostor ambasade i u koordinaciji sa lokalnim vlastima rešena je navedena situacija. Sama ambasada je bezbedna i nalazi se u dobro čuvanom delu grada”, navodi Tončev.
O tome zašto javnost nikada nije bila obaveštena o rezultatima rada tima koji je formiralo Ministarstvo spoljnih poslova kako bi se ispitale sve okolnosti stradanja ambasadora Olivera Potežice u Libiji, u maju 2017. godine, on kaže da ne može da govori. „Nisam direktno uključen u rad ovog tela, s obzirom na to da je procedura pokrenuta pre mog dolaska u ministarstvo. Koliko sam upućen, time se bave nadležni državni organi”, objašnjava Tončev, a na pitanje zašto nikada nije zatvorena ambasada u Tripoliju, iako je tamo, uz ambasadora, stradalo još dvoje srpskih diplomata, odgovora da „Srbija održava tradicionalno prijateljske i partnerske odnose sa Libijom”. Podseća da u Libiji i dalje živi i radi jedan broj naših državljana kojima ambasada pruža pomoć.
To što u nezvaničnim razgovorima diplomate često imaju neprijatne opaske na račun ponašanja svojih kolega, Tončev kaže da ni diplomatija, kao ni drugi kolektivi, nije imuna na lične nesuglasice pojedinaca.
„Ali ne mogu vam ni reći da smo tokom vršenja nadzora konstatovali uočljive probleme na tom polju. Ono što je nama kao ministarstvu bitno jeste da samo funkcionisanje DKP-a treba da bude nesmetano i bilo kakvi lični animoziteti ne mogu, niti smeju biti prepreka radu ambasade, misije ili konzulata. U slučaju da se neko od zaposlenih ponaša neprofesionalno i neprimereno, postoje jasne disciplinske mere, a jedna od njih je i prekid službe u inostranstvu i povratak u zemlju”, zaključuje Tončev.
