utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:26

U estonskoj digitalnoj naciji skoro 200 građana Srbije

Preduzetnici iz celog sveta imaju mogućnost da sa e-prebivalištem Estonije pokrenu biznis u najmanjoj baltičkoj republici, koriste prednosti njene skoro nevidljive birokratije i pristup tržištu EU
Autor: Jelena Kavajasreda, 09.01.2019. u 20:00
Седиште програма у Талину (Фото Ј. Каваја)

Od našeg specijalnog izveštača
Talin – Angela Merkel, Šinzo Abe, Bil Gejts i Marko Kažić državljani su različitih zemalja, ali imaju nešto zajedničko – svi su e-rezidenti Estonije. I dok su nemačka kancelarka, japanski premijer i osnivač „Majkrosofta” neka vrsta počasnih „virtuelnih Estonaca”, srpski startap preduzetnik koristi plastičnu karticu s čipom da u digitalnom okruženju vodi svoju estonsku firmu „Zamfir” iz Srbije.

Koncept e-prebivališta jedinstven je izum najmanje baltičke države. Podrazumeva usvajanje digitalnog identiteta koji omogućava otvaranje bankovnog računa i pokretanje biznisa u Estoniji sa bilo koje lokacije putem interneta. Preduzetnici na ovaj način mogu da zaobiđu loše poslovno okruženje i neefikasnu birokratiju svoje države i istovremeno dobiju pristup jedinstvenom tržištu EU.

U Talinu, gradu koji je „Njujork tajms” pre 13 godina opisao kao Silicijumsku dolinu na Baltiku, o tome nam je nešto više rekao Arno Kastanjet, šef komunikacija u programu započetom 2014. godine.

„Dok u mnogim zemljama inicijativa dolazi iz privatnog sektora ovde je došla od države. Reč je političkoj a ne tehnološkoj inovaciji, jer nismo morali da gradimo infrastrukturu. Samo smo sistem koji radi za 1,3 miliona Estonaca stavili na raspolaganje onima koji u svojoj zemlji nemaju pristup osnovnim servisima. U Turskoj ili Ukrajini na primer ne možete da primate uplate preko Pejpala”, objašnjava Francuz koji se zbog posla doselio u Talin.

Trenutno je najviše e-rezidenata iz Finske, a potom iz Rusije, Ukrajine i Nemačke. Amerikanaca ima dosta, ali nemaju mnogo kompanija i uglavnom su se registrovali u znak podrške digitalnoj naciji. Srbija je na 43. mestu sa 193 rezidenta a jedan od prvih Marko Kažić objašnjava da se na ovaj korak odlučio radi osnivanja startapa budući da je klima u Srbiji „bila i ostala nepovoljna za rad na globalnim proizvodima”.

„Ono mi je omogućilo pre svega transparentan i podsticajan poreski sistem, jer startapi koji reinvestiraju svoj profit ne plaćaju porez na dobit. Dodatne dobrobiti su pristup evropskom tržištu, lakša naplata digitalnih usluga i transparentnija državna administracija.

Tamo sam registrovao „Zamfir”, s kojim razvijam digitalnu platformu koja će, nadam se, pružiti besplatno tehnološko obrazovanje svima na planeti”, kaže vlasnik „Zamfira”.

Prijava prebivališta i otvaranje firmi na dalekim destinacijama uglavnom „miriše” na izbegavanje poreza. Kažić ističe da Estonija nije poreski raj i da ulaže mnogo u transparentnost celog sistema.

„Porez za firmu se plaća u Estoniji, ali ja lično nisam poreski rezident Estonije, tako da lični porez plaćam u Srbiji. Firma ima račun u estonskoj banci a sve zarade koje ostvare zaposleni i osnivači isplaćuju se sa tog računa na račune u njihovim matičnim zemljama, konkretno u Srbiji”, objašnjava „srpski Estonac”.

Pošto u najbližoj ambasadi preuzme karticu (i ostavi otisak prsta) e-rezident može da osnuje firmu za 18 minuta i vodi je u celosti onlajn bez papirologije. Digitalnim potpisom potpisuje dokumente i uopšte ne mora da dolazi u Estoniju osim da otvori račun u banci.

Za građane Srbije se taj aspekt malo iskomplikovao otkako je Srbija u februaru stavljena na crnu listu Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF). Zbog toga estonske banke ne prihvataju srpske rezidente kao klijente, ali ima nagoveštaja da će se taj status uskoro promeniti.

Pristup tržištu EU nije glavni razlog za apliciranje, jer ga Finci imaju a opet su najbrojniji među ukupno 50.000 e-rezidenata.

„Ključna je jednostavnost administracije. Estonija nije poreski raj, ali jeste administrativni. Postoji pravilo da vas država

ne pita dvaput za istu informaciju. Kada prijavite dete po rođenju, podaci su odmah dostupni i ministarstvima za socijalna pitanja i obrazovanje”, kaže Kastanjet. Dodaje da je i njegova Francuska solidna u tom pogledu, ali da je u Estoniji sve maksimalno prilagođeno korisniku a administracija skoro nevidljiva.

Dobijanje e-boravišta košta 100 evra, a osnivanje kompanije 190. Na odobrenje se čeka dve do četiri nedelje i za to vreme policija i carinska služba obave sve provere i kod lokalnih administracija. Neko ko je osuđivan ne može da bude rezident. Jedan procenat aplikacija se odbija, a bilo je i zloupotreba. Kastanjet navodi da je bilo slučajeva osnivanja fiktivnih kompanija, ali kaže da su spremni na taj rizik i da se to lako rešava poništavanjem sertifikata tako da ta osoba više ne može da pristupi servisima.

Prvi korak je ipak bio da Estoncima objasne da ih virtuelni rezidenti ničim neće ugroziti, već da samo mogu da imaju koristi. Program je za tri godine doneo 50 miliona evra prihoda.

„Porez se plaća tamo gde korisnici stvarno borave a korporativni tamo gde korporacija proizvodi vrednost. Međutim, ako otvorite ovde kompaniju možda nekom treba kancelarija, pravni ili poreski savet i slične usluge. Takođe, u kontaktu su strancima i estonske kompanije rastu, zapošljavaju nove ljude, plaćaju porez. Procene su da do 2025. možemo da prihodujemo 1,8 milijardi evra”, uverava Kastanjet.

U međuvremenu, pokrenut je i novi program izdavanja startap viza koji ima za cilj da privuče ljude da se i fizički presele na obalu hladnog Baltika. Marko Kažić priznaje da je selidba u Estoniju realna mogućnost u skorijoj budućnosti „ukoliko se kod nas ne dese neke konkretne promene”.


Komentari5
db5fe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola
Sad ostaje samo da pitamo našu premijerku, zasto mi ne uvedemo sve te elektroneske prednosti ako hoćemo da pratimo novine 21. veka?
Цицерон красни
Па могли би, када дајете пример Естонију, да напишете како су пре два дана у том истом Талину на аутобуским стајалиштима излепљени плакати "Само за Естонце" и посебан део "Само за Русе". И још облепљени плакати да "Руси не улазе у трамвај са Естонцима". Ваљда ће да поделе по националној основи трамваје и тролејбусе као у америци 50-тих година по расној основи. Национална сагрегација у срцу Европе. И није виртуална. Него стварна.
Zoran
U Americi se ulazilo u buseve, ali im nisu dali da sednu napred, nego samo pozadi ili samo da stoje i nisu im dali da budu vozaci. Estonija gora.:) Nikad ne zaboravi da je to EVROPA. :) Za Evropu tek znam price i to od pre 10-15 godina. Dolazi crnac u Detroit, lekar, zavrsio u Nameckoj, roditelji afrikanci, neki ambasadori u nemackoj. Sto si dosao ovde pitaju ga. Kaze nece Nemac kod mene da se leci. Pa price za farmaceute...dosla jedan ovd eu AMeriku, zavrsial u nemackoj. Sto nisi tamo ostala, a Indijska. Veli oni nam plate skolovanje, al ne mozemo da se zaposlimo, al sad se polako to menja. To je DANAS, prijatelju u Evropi.
Preporučujem 6
Matija
Pošto sam bio u Talinu, mogu slobodno da kažem da ste 100% izmislili. Pošto mi nećete objaviti komentar, pogledajte slobodno da li je tačno na rt.com pre nego što puštate svakojake zlonamerne izmišljotine.
Preporučujem 11
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja