ponedeljak, 19.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:28

Otkriva tajne svemira na minus 188 stepeni Celzijusa

Profesorka Jelena Maričić je naučnica vrlo cenjena u svetu, ali onima koji sa fizikom „nisu u ljubavi” malo govore pojmovi subatomske čestice, tečni argon i argonska meta, kojima ona svakodnevno barata
Autor: Gvozden Otaševićsreda, 09.01.2019. u 21:00
Професор др Јелена Маричић са Универзитета Хаваји (Фото Г. Оташевић)
Детектор субатомских честица – резервоар величине троспратнице (Фото Фејсбук страница ЦЕРН-а)

Čačak – U hali CERN-a za eksperimente 1, blizu Ženeve, od septembra 2018. funkcioniše veliki detektor subatomskih čestica – ogroman kockasti rezervoar veličine trospratnice, sa 800 tona tečnog argona, koji se održava na minus 188 stepeni Celzijusa. Uprkos svojoj veličini, ovo je samo prototip Proto DUNE (Proto DUNE, Prototype for deep underground neutrino eksperiment) – ili Prototip za podzemni neutrino eksperiment, koji će za nekoliko godina proraditi u rudniku u Južnoj Dakoti, na 1.800 metara ispod tla, na severu SAD.

– Pravi rezervoar biće čak 10 puta veći po zapremini i njegov cilj je da utvrdi da li su neutrini, te neuhvatljive subatomske cestice, odgovor na jedno od najfundamentalnijih pitanja univerzuma: „Zašto je u našem svemiru skoro sve sastavljeno od materije, a ne od antimaterije? Kako smo preživeli Veliki prasak i Veliku anihilaciju materije i antimaterije, dok je svemir još bio veoma mlad? – kaže za „Politiku” dr Jelena Maričić, univerzitetski profesor fizike u SAD.

Opremljen snažnim električnim poljem sa 180.000 V (volti), dakle visokim naponom, i kao vlas tankim žicama na zidu koje služe kao kolektori naelektrisanja vođenih električnim poljem, Proto DUNE funkcioniše kao džinovska elektronska kamera. Beleži tragove i sudare nevidljivih subatomskih čestica koje kroz njega prođu sa atomima argona, određujući njihovu prirodu sa velikom preciznošću. Hlađenjem gasa argona na neverovatnih minus 188 stepeni Celzijusa, tako da prelazi u tečno agregatno stanje, dramatično se povećava broj sudara čestica sa atomima argona, omogućavajući njihovo detaljno proučavanje.

Profesor Jelena Maričić, rodom iz Čačka, provela je deo prošlog leta u CERN-u, pripremajući Proto DUNE za uključenje u septembru 2018. Radi na Univerzitetu američke savezne države Havaji i sarađuje na ovom međunarodnom fizičkom eksperimentu, koji uključuje više od 1.000 fizičara širom sveta.

– Kad se gradi detektor čestica DUNE veličine dugačke šestospratnice (58 metara), ključno je da se svi tehnički elementi eksperimenta isprobaju na prototipu. Upravo u tu svrhu napravljen je Proto DUNE, koji je tokom septembra i oktobra zabeležio stotine hiljada interakcija između raznih subatomskih cestica i atoma argona. Ovi podaci pružaju dragocenu sliku o zapisima različitih čestica, što je značajno za DUNE – objašnjava profesor Jelena Maričić.

Upravo sposobnost da se neutrino interakcije odvoje od drugih biće od ključnog značaja za identifikaciju neutrina i antineutrina koji će putovati 1.300 kilometara kroz zemlju, od nacionalne laboratorije „Fermi” kod Čikaga do rudnika u kome će se nalaziti DUNE, počev od 2025. godine. Merenjem razlika u stopi interakcije neutrina i antineutrina u DUNE-u, fizičari će konačno moći da odgovore na pitanje da li neutrinima dugujemo naše postojanje, odnosno pobedu materije nad antimaterijom u davnoj prošlosti, dok je svemir još bio veoma mlad.

Profesor Jelena Maričić kaže da se Proto DUNE odlično pokazao i da je analiza prikupljenih podataka u toku, a da se uveliko radi na dizajnu DUNE-a za koji će se upotrebiti neverovatnih 70.000 tona tečnog argona, raspoređenih u četiri džinovska rezervoara. Njen zadatak je kalibracija detektora pomoću moćnog UV lasera koji će direktno jonizovati atome argona, oponašajući tragove koje subatomske čestice ostavljaju prolazeći kroz argonsku metu.

– Zajedno sa još nekoliko kolega iz Portugalije i Sjedinjenih Američkih Država dizajniraću kompleksan sistem za navođenje laserskih snopova unutar svakog od četiri detektora, što će biti ključno za tačnu i preciznu identifikaciju neutrina i antineutrina u DUNE-u, i istovremeno odgovor na pitanje koje već decenijama muči naučnike: „Da li su baš neutrini odgovorni za našu materijalnu pobedu u svemiru?” – najavljuje naša sagovornica.

Čačanka koja radi na danas najvećem projektu iz oblasti fizike na planeti udata je za doktora fizičkih nauka Radovana Milinčića, sa kojim sarađuje na DUNE-u. Žive i rade u Honoluluu, sa ćerkom i sinom. Ona je doktorirala 2005. na Univerzitetu Havaji, iz oblasti fizike elementarnih čestica, a Srbiju je, kaže privremeno, napustila pretposlednje godine prošlog veka, posle osnovnih studija fizike u Beogradu.

Ovih dana doputovala je u Čačak, da bi „još jedared osetila drage zvuke i boje zavičaja”. Razgovarali smo u kabinetu Jeleninog oca dr Alekse Maričića na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku, gde on radi kao profesor emeritus. Naravno, na Katedri za fiziku.


Komentari14
dd095
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragoljub
Fizika, nauka o mrtvom delu univerzuma, je dosta napredovala zahvaljujući činjenici da mrtve stvari imaju interakcije koje su uvek iste pod istim okolnostima, te se daju opisati 'zakonima'. Na žalost nauka je slepa za život i sile koje su povezane sa njim - još se čeka novi Njutn koji će pokazati da život nije nastao iz slučajnosti već da postoji sila po kojoj život buja na zemlji. Kao i da su sva živa bića povezana. U svakom slučaju, Jeleni svaka čast, kao i svakome ko se svojim poslom bavi temeljno i uspešno.
Slavka Terzic.
Interakcije sila u Periodi su jedinstvene: one se rasvetljavaju sa fizickog, bioloskog, hemijskog i drugih ravnopravnih aspekata. Favorizovati bilo koji od njih znaci jednostrano sagledavati predmet istrazivanja. Cetiri do sada poznate prirodne sile upucuju nas na determinizam - da ih ima jos (Stvoritelj nije bio tako skrt, tajni su putevi bozji), tako da nauka sama ne moze zaokruziti "jednacinu za sve". "I svi ovi silni besporedci po poretku nekome sleduju"(Njegos).
Preporučujem 7
Petar V. Terzic
Cestitam na velikom uspehu ove naucnice koja je nastavila sjajnu porodicnu tradiciju. Takodje je za pohvalu sto Politika ustupa svoje dragocene stranice za popularisanje ove zaista kompleksne materije. Kada je rec o mikrosvetu moramo uvaziti da on realno postoji kao i makrosvet, iako njegove stvari, pojave i procese ne mozemo detektovati nasim prirodnim culima. Otuda ne mozemo zaobici bitan uticaj mernih instrumenata koji "kreiraju" (in vitro) uslove eksperimentalnog istrazivanja koje samo vaze za te uslove, domene i uz odredjenu aproksimaciju. Medjutim, ma koliko poboljsali mernu tehniku i subjektivni faktor sveli na sto manju meru, moramo razlikovati objektivnu fizicku realnost (in vino) i nase dosadasnjie relativno poimanje iste, a samim tim cemo izbeci zamke kao sto su "konacne istine", "kljucevi za potpuno razumevanje stvarnosti" itd.. U svakom istrazivanju od sustimske vaznosti je jedinstvo teorije i prakse koje se ostvaruje interdisciplinarnim a ne redukcionostickim prilazom.
Ivan Djokic
Veliki prasak ? Milioni godina ? Proucavaju maglu i dobijaju neke nagrade a zemlja je stara svega desetak hiljada godina.Za to postoje ocigledni dokazi a ne neke teorije koje niko od tih velikih naucnika ne ume da dokaze i objasni a drze se njih ko pijan plota i nagadjaju ! Molim da mi se objavi komentar !
MAKEDONAC MKD
Ако ово докажете, не сумњам да ћете добити НОБЕЛОВУ награду !
Preporučujem 8
Иван Грозни
Било би лепо када бисте нам дали те доказе. Или још боље, имате прилику да уђете у историју науке тако што ћете објавити рад у коме ћете доказати да је земља стара 10.000 година.
Preporučujem 12
"Невероватних минус 188 степени Целзијуса"
Не знам шта је невероватно у тих - 188. До апсолутне нуле има да се "вози" још 85 степени. Ни течни хелијум, на пар Келвина, више није невероватан, а не ово.
Чачанин
70 000 тона течног аргона на -188 степени је заиста невероватно јер је наведену количину аргона изузетно тешко одржавати на тој температури, и само постројење које ће се користити је више него импресивно. Надам се да вам је сада мало јасније о чему се ради, не ради се о пар грама хелијума већ о 70 000 тона аргона, додуше елемента који има знатно већу атомску масу.
Preporučujem 9
Чачанин
Велики поздрав за Јелену. Драго ми је да је наставила "породични бизнис" и постала научник као и њен отац Алекса. Надам се да ће добити Нобелову награду за своја истраживања.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja