nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44
ZANEMARENA ISTORIOGRAFIJA

Kult Marka Kraljevića u Dalmaciji

Još u šesnaestom veku mletački rektor (gradonačelnik) Splita izvestio je vladu u Veneciji da su Splićani, okupljeni na trgu, horski pevali pesmu u slavu najvećeg junaka srpske epske poezije
Autor: Milan Četniksreda, 09.01.2019. u 21:00
Мештровићево виђење краља Марка (Фото Народни музеј)

„Dalmatinski Morlaci, gacajući u blatu do kolena, pevaju pesme o Kraljeviću Marku, o drugom Herkulu, čudu od junaštva.” Ovo je zapisao general B. Velden, jedan od prvih austrijskih guvernera Dalmacije, 1829. godine, u nemačkom časopisu „Inostranstvo” („Das Ausland”).

Za Mlečane, Morlaci su bili stanovnici dalmatinskog zaleđa, bez obzira na razliku u hrišćanskom obredu (pravoslavnom, odnosno „grčkom”, i katoličkom, dakle „latinskom”), jer su verski rituali bili jedina razlika koju su mogli da uoče. Ivan Lovrić, Sinjanin, student medicine u Padovi, u svojoj čuvenoj etnografskoj studiji objavljenoj 1776. u Veneciji kaže: „Naši su pravoslavni Morlaci iste narodnosti kao i Morlaci latinskog obreda.”

Koja je to „narodnost”? Nemački etnolozi i putopisci 19. veka, J. G. Kol (1851), F. Peter (1857), H. I. Biderman (1893), držeći se ključnih kriterijuma (jezika, običaja, narodne poezije), identifikovali su Morlake kao Srbe.

To potvrđuje i konstatacija jednog od najvećih istoričara Dalmacije, Grge Novaka (1969. godine): „Kad je godine 1797. pala Venecija, i cijela Dalmacija došla pod vlast Habsburgovaca, nije još uopće postojala hrvatska nacionalna svijest. Sve do početka četvrte decenije 19. veka ostalo je tako.”

Koliko je kult Marka Kraljevića među Morlacima bio snažan i živopisan svedoče nam upravo pomenuti istraživači. Tako J. G. Kol saopštava šta je video u Zadru: „Tu se nalazi jedan slavni muzej rimskih starina gde je izložena i kolosalna statua jednog rimskog cara. Morlački seljaci, kad siđu u grad sa svojih brda, često požele da uđu unutra. Oni tada traže statuu cara, koja, uostalom, izgleda sasvim herkulski, pa je onda jedan drugom pokazuju i pričaju da je to ’Marko Kraljević’. Onda se pobožno prekrste i poklone pred statuom kao da je to slika svetitelja.”

Kroz Marka, Morlak dočarava svoj karakterološki opus, svoju raspojasanost, „divljinu” kako kaže I. Lovrić, ali i prezir prema oskudici: „Morlaci nemaju često ništa drugo da jedu osim pure (kačamaka) i sira, ali kad uz to ima i vina, ipak pevaju o delima Marka Kraljevića.”

Enciklopedista Dalmacije F. Karara u monografiji „Opis Dalmacije” (1846–1848) piše da, u viziji Morlaka, Marko „nije mrtav već spava na svom maču; probudiće se kada Bog izvuče to oružje iz korica”.

Marko je poslužio čak i kao etalon epidemioloških postignuća: generalnog providura mletačke Dalmacije, A. Kverinija, zbog zasluga u obuzdavanju kuge, Morlaci su, u italijaniziranoj varijanti, slavili ovim stihovima: „E dice ognuno questa generale / Boga mi a Marco Kraglievic eguale”.

U „morlačkoj” imaginciji Marko je bio odsjaj kosovskog mita, osvetnik Lazara, popravljač istorije čiji je džinovski raspon koraka obeležavan kamenjem odnosno „skakalima”. F. Peter je zabeležio: „Jednom mi moj vodič, u okolini Knina, pokaza nekoliko kamenova na putu, koji su jedan od drugog bili po nekoliko hvati (hvat = oko 1,9 metara) udaljeni, i tvrdio je, sasvim ozbiljno, da je hrabri Marko Kraljević koračao od jednog do drugog.”

Dalmatinski franjevci nastojali su da iskorene narodnu tradiciju i verovanja kod katoličkih Morlaka ili, ako bi to moglo biti kontraproduktivno po njih, da tu istu tradiciju redizajniraju, krivotvore. Tako fra Gašpar Vinjalić, franjevački hroničar iz 18. veka, tvrdi da su pomenuta kninska skakala tragovi kopita konja kojeg je jahao kninski podban Marčinko u borbi s Turcima. Vinjalić piše da su Turci, „čudeći se” i diveći se, sami obeležili te konjske skokove koji se, kaže on, zovu „skakala bana Marčinka”!

Ali, i katolički zaselak Mrnjavci u selu Lovreću, kod Imotskog, ima svoje skakalo. Ta skakala i toponomastičko podudaranje sela (Mrnjavci) s dinastijom kojoj je pripadao Marko (Mrnjavčevići) poslužiće za inventivnu tezu, plasiranu polovinom 18. veka, po kojoj Marko odnosno njegovi preci potiču iz Lovreća, a čiji je autor takođe čuveni hroničar, fra Andrija Kačić Miošić.

Istoričar Imotske Krajine Ante Ujević (1991) tvrdi da je oko Lovreća lovio car Dušan Nemanjić, tamo zavoleo budućeg kralja Vukašina, pa je njega, sina mu Marka i Markove stričeve, Gojka i Uglješu, poveo sa sobom u Prilep što, po Ujeviću, odgoneta kako se desilo da „hrvatski” Mrnjavčevići postanu „makedonski” velikaši.

Tomovi bi se mogli ispisati o konvertitskoj potrebi prekrađe identiteta. U dubljem smislu, reč je o tome da se, na iščašen način, udovoljava nalogu podsvesnog uma koji šalje „po svoje”, ostavljene stvari.

Početkom 17. veka, Ivan Tomko Mrnavić, titularni biskup bosanski, Šibenčanin, dodao je sebi drugo prezime (Mrnavić) „uveren” da potiče od roda Mrnjavčevića.

Markov kult davno je zapljusnuo i dalmatinsko primorje. Poznati pisac Petar Hektorović, Hvaranin, u svom delu „Ribanje i ribarsko prigovaranje”, štampanom 1556, donosi pesmu „Kraljević Marko i brat mu Andrijaš”.

Splićanin Vicko Solitro, u zbirci mletačkih dokumenata koju je objavio 1844, citira pismo splitskog gradskog rektora (načelnika) upućeno venecijanskoj vladi, u kojem se navodi da je jedan vojnik na splitskom trgu, godine 1574, pevao pesmu o Kraljeviću Marku i da su svi okupljeni pevali zajedno s njim. „Jer, svi znaju ovu pesmu”, izveštava rektor.


Komentari27
046c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Decak
Verovatno se i u rodnom kraju velikog vajara Ivana Mestrovica pevalo o Marku Kraljevicu. Mestrovic je uradio vise spomenika Marku, od kojih je najpoznatiji MARKO KRALJEVIC NA KONJU koji se nalazi u Mestrovicevoj galeriji u Splitu.
Geografija i njena čuda
Bugari su bili otišli i znatno dalje . "Krali Marko " je bio u nekoj ranijoj literaturi proglašen za njihovog nacionalnog junaka.
JorgeLB
Ako je kulta i bilo, sada ga nema...
Pozdrav iz Kanade
Sto mene tice ima. To je nastavak kosovskog predanja, a bez njega nema ni Srba.... Bar ja tako mislim...
Preporučujem 19
Петар,Загреб.
@За Милка. Што је било јучер није данас,што исто значи да данас немамо право прилагођавати хисторију од јучер данашњим приликама. Нпр.записничари на првом и другом Сплитском црквеном сабору децидирано наводе да су присутни хрватски краљ и српски кнезови Неретљана,Захумља и Конавала. Записали нотари,присутне у сати,на дан,мјесец и годину.Записници постоје у оригиналу и наведене кнежевине и у хрватским хисторијским атласима приказивале су се за то доба као српске кнежевине. Тада су били оно што су записали латински нотари. Исто тако је 1500 и неке, Хваранин Петар Хекторовић у свом путопису написао да му његови рибари са Хвара пјевају на српски начин. И то је тако.Како са тај дио етничких Срба римокатоличке вјере уклопио касније у хрватску нацију то је питање за праве хисторичаре,а не за фалсфикаторе. А појављују се .Као нпр.г.Шарић.
ralence
Српски корени су дубоки и на острву Брачу. При археолошким испитивањима на Острву пронађени су црквени записи ћирилицом писани и доста предмета који су православног порекла тј.Српског из 15-16 века. Исто тако постоје писани извештаји Млетачких власти који говоре о језику којим говори локално становништво који је сличан Херцеговском нарјечу и припадају грчко-православној вери.
Preporučujem 1
Milko
@Петар,Загреб. - Ako ja pjevam na indijanski način ne znači da sam Indijanac, zar ne? Osim toga, negdje u to vrijeme je i Marulić napisao svoju Juditu. Siguran sam da znate njen puni naslov.
Preporučujem 6
Milko
Kraljević Marko je onovremeni Chuck Norris.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja