sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 09.01.2019. u 18:30 Marija Brakočević

Zakon o agencijskom zapošljavanju ponovo mora da se doradi

Ovaj dokument mogao bi da uđe u skupštinsku proceduru početkom proleća, tvrdi Zoran Ristić, član radne grupe za njegovu izradu
(Фото Д. Жарковић)

Tekst Zakona o agencijskom zapošljavanju kojim je, između ostalog, predviđeno da preduzeće može da zaposli do 10 procenata radnika na „lizing” od ukupnog broja zaposlenih u njemu, a najviše do 30 odsto samo ukoliko poslodavac za to dobije saglasnost Ministarstva za rad, nije dobio pozitivno mišljenje članova Socioekonomskog saveta. Iako nije postignut konsenzus u pogledu sadržine teksta ovog zakona, u Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost” očekuju da će Ministarstvo za rad i zapošljavanje uskoro vratiti zakon na doradu, da bi u najboljem slučaju ovaj dokument mogao da uđe u skupštinsku proceduru do marta, eventualno aprila ove godine. Kako u ime sindikata „Nezavisnost” podseća Zoran Ristić, ujedno i član radne grupe za izradu Zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, u tekstu zakona došlo je do izmena s kojima se sindikat „Nezavisnost” nije saglasio.

– Promene se odnose na zakonsku primenu, jer je zakon u verziji koja je ušla na javnu raspravu trebalo da se primenjuje u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu. Taj rok u novom tekstu je produžen na devet meseci. U idealnom slučaju, ako nova odredba ostane, možemo da očekujemo da će zakon početi da se primenjuje tek u 2020. godini – ističe Ristić.

Članovi Socioekonomskog saveta nisu izdali „zeleno svetlo” za primenu teksta zakona (mišljenje nije obavezujuće), a najviše je bilo sporno to što su promenjene odredbe koje su definisale ograničenja u smislu procenta ljudi koji bi mogli da budu angažovani preko agencija u odnosu na tekst koji je ušao u javnu raspravu o samom nacrtu.

– Posle javne rasprave tekst koji je otišao Socioekonomskom savetu na ru„ke ” jeste izmenjen i podrazumevao je drugačije odredbe. Pre svega, novim tekstom omogućeno je pravnim licima koja zapošljavaju do 50 radnika da praktično u odnosu na broj zaposlenih angažuju i 100 posto radnika preko agencija. Definisana je i fleksibilnija odredba koja se odnosi na velike subjekte, na takav način da je ograničenje u zapošljavanju na samo 10 procenata svedeno samo na one zaposlene koji su u agenciji zaposleni na određeno vreme. Ako, međutim, agencija zapošljava na neodređeno vreme, onda korisnici usluga agencije mogu da zaposle takve ljude u neograničenom broju i da se oni ne računaju u ograničenje koje je definisano zakonom – napominje Ristić.

Dodatni kamen spoticanja odnosi se i na termin „srodni poslovi” u uvodnom delu zakona, gde su definisani osnovni pojmovi, pa i šta se podrazumeva pod srodnim odnosno sličnim poslovima kod poslodavca.

– Uporedni radnik je onaj koji obavlja iste poslove kod poslodavca, i ima istu platu kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu. U verziji koja je ušla u javnu raspravu bilo je istaknuto da je reč o istim ili sličnim poslovima. Brisanjem termina slični poslovi na insistiranje Američke privrede komore i Saveta stranih investitora dobili smo tekst u kojem, po meni, ukoliko poslodavac nema iste poslove za radnike onda nema obavezu da traži ni slične poslove za njih. Poslodavac tako može da određuje zaradu za radnika kakvu god poželi, a takva odredba zakona omogućava široku mogućnost poslodavcima da ukidaju pojedine poslove i da iste te poslove obavljaju radnici uposleni preko agencije, a da zaradu ne uređuju u odnosu na srodne poslove koje zaposleni obavljaju u preduzeću, nego po svom nahođenju – podseća član radne grupe za izradu Zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje.

Komеntari8
6613e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Primus
da omogući da imamo i zakonodavce i političare na lizing
Rad na Crno
U ovoj državi postoji samo Policija,Vojska i Zdravstvo.Državi je u interes da što više ljudi odu iz Srbije a ovamo nam prodaju finoću i da sede i kroje tudju sudbinu neka rade oni za 20000 hiljada dinara i od toga da plate prevoz i topli odrok suma sumaro ostane nam 15000hilj din(žalosno)
Primus
Moj komentar je: hajde da političarima i zakonodavcima iz Skupštine omogućimo angažovanje na LIZING ! I dalje uporno ljudi ponižavaju narod..
Dušan Kovačević
Jednostavno: niko i nikad iznad 10 %.
Светозар Здравковић
Зашто нам је уопште потребан такав начин запошљавања? Министарсвто рада или синдикати треба јавно да кажу ко захтева такву врсту запошљавања и са којим образложењем. Држава то не би смела да дозволи, јер се на тај начин радници стављају у позицију да раде исти посао за мању плату, а послодавцима пружа неограничен простор за манипулације

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja