subota, 23.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:34

Zakonom protiv bogaćenja

Autor: Miodrag Vukovićutorak, 15.01.2019. u 18:00
Драган Стојановић

Pošto je u javnost već dospeo sadržaj nacrta Zakona o poreklu imovine treba podsetiti da gotovo dve decenije srpska javnost očekuje donošenje ovog zakona. Prva obećanja datiraju još iz 2001. godine, a najnovija dali  su aktuelni ministar finansija, pravde, premijer… Izgleda da je donošenje zakona postalo izvesno, a koliko je izvesno da ćemo biti svedoci i dosledne primene ovog zakona, ostaje da vidimo. U našoj dosadašnjoj praksi mnogo puta je viđeno da imamo zakon ali ne i mehanizme da se on i primeni.  A upravo smo u takvoj situaciji od 2003. godine, jer rešenje za oporezivanje nezakonito stečene imovine, još od te godine postoji u čl. 59. Zakona  o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Rešenje, u navedenom zakonu formulisano kao „unakrsna procena poreske osnovice”, postoji  ali se ne primenjuje. Zakonsku mogućnost da se oporezuje celokupna imovina (fizičkih lica) koja je stečena van legalnih tokova par godina kasnije detaljno je razradila  Poreska uprava donošenjem Pravilnika o načinu utvrđivanja poreske osnovice poreza na dohodak građana na neprijavljene prihode unakrsnom procenom („Sl. glasnik RS” br. 61/06). Iako je još uvek na snazi ovaj pravilnik rogobatnog naziva nikada nije doživeo svoju primenu u praksi.

Novi pokušaj da se opet oporezuje nezakonito stečena imovina učinjen je 2013. godine propisivanjem obaveze za  podnošenje informativne poreske prijave za imovinu fizičkih lica vredniju od 35 miliona dinara. Ovaj pokušaj, koji se pripisuje tadašnjem direktoru poreske uprave Ivanu Simiču, takođe je imao svoju normativnu podlogu u vidu Pravilnika o informativnoj poreskoj prijavi („Sl. glasnik RS” br. 117/12).

Iako  ovaj pravilnik nikad nije stavljen van snage, a postupak za 3.769 informativnih poreskih prijava, uključujući i prijavu tadašnjeg direktora Poreske uprave, do danas nije okončan. Međutim, takav ishod se sasvim sigurno ne može pripisati nemaru i neažurnosti Poreske uprave. Pre bi se moglo reći da je taj projekat prevazišao kapacitete te službe.

Hipotetički, čak i da je Poreska uprava i imala resurse da obradi svih 3.769 prijava, budžet ne bi video veliku korist od tolikog truda  jer je u oba pokušaja učinjen, možda slučajan, ali ozbiljan previd. U oba gore citirana pravilnika predmet oporezivanja kao i nezakonito stečene imovine mogla je da bude imovina samo fizičkih lica. Imovina pravnih lica ostala bi van domašaja poreznika.

Dobro je poznato da svaki prosečno ozbiljan poslovni čovek u Srbiji (ili svako ko sebe tako doživljava čim god se bavio), svoju imovinu ne nudi „na izvolite”  Poreskoj upravi, prijavljujući je na svoje ime, ili imena članova svoje porodice, već kao vlasnika skupih nekretnina, automobila, jahti, aviona i druge imovine kojom raspolaže navodi svoja preduzeća u zemlji ili inostranstvu. U takvim okolnostima sasvim je sigurno da je osuđena na propast svaka kampanja poreskih vlasti, koja je usmerena samo na fizička lica kao poreske obveznike, i navodne nosioce nelegalnog bogaćenja.

Pitanje nelegalnog bogaćenja i njegovog suzbijanja u Srbiji, mahom se temelji na paušalnim procenama. Ove procene su posledica poistovećivanja pojmova „prekomerno bogat” i onaj ko se obogatio nezakonito. Oba dva pojma su suštinski različita, jer postoje društvene okolnosti u kojima se neko može obogatiti a da to apriori i ne bude nelegalno, bar ne u krivičnopravnom smislu te reči. Srbija je prošla upravio kroz takav period. Zato za nekoga ko je bogat to ne znači da se automatski nalazi van zakona.

Najbolji dokaz za to je „postrevolucionarni” Zakon  o ekstraprofitu, koji je donet sa idejom da se isprave sve greške iz perioda Miloševićeve vladavine. Bila je ideja da se obuhvate ne samo oni  koji su se nelegalno obogatili, već i oni koji su se obogatili legalno ali koristeći neke pogodnosti koje nisu bile svima dostupne. Međutim, ni  taj zakon nije opravdao motive usled kojih je donet.

I posle svih iskustava kroz koje smo prošli mora se postaviti pitanje da li je Srbiji potreban još jedan zakonski akt koji se neće primenjivati, poput Zakona o krivičnoj odgovornosti pravnih lica, koji takođe poseduje kapacitete za suzbijanje nelegalnog bogaćenja, ali opet neprimenjive u praksi.

Za državu bi korisnije bilo da napravi valjanu analizu postojećih poreskih propisa i da identifikuje razloge koji poreske obveznike teraju u sivu zonu poslovanja. Jedan od najvažnijih motiva je svakako postupak utvrđivanja poreskih obaveza od strane Poreske uprave. Poreski obveznik u ovom postupku je lišen gotovo svakog oblika pravne sigurnosti i upotrebe delotvornog pravnog sredstva.  Jedina sudska instanca kod koje poreski obveznik može da zatraži sudsku zaštitu je upravni sud. Međutim, i ta sudska zaštita gubi smisao ako poreski na presudu u upravnom sporu mora da čeka  dve do tri godine, kada će, nakon te sudske odluke biti ponovo upućen na poresku administraciju da kod nje ponovo raspravi svoju poresku obavezu, jer Upravni sud ne odlučuje meritorno u poreskim stvarima. Ukoliko bude opet nezadovoljan, može se ponovo obratiti sudu?

Advokat, Beograd

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari3
381d7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Лазић
Закон о пореклу имовине је већ постојао, али ј укинут као несврсисходан јер су му се на удару нашли пиљари, накупци, мали предузетници... дакле ситна боранија која је одробијала и своје, и туђе грехе. А потребан нам је, посебно у времену транзиције (могао бих да употребим и неки сликовитији израз, али пазим да неком тајкуну не станем на жуљ). Иначе, један познати доларски микијардер пристао је својевремено да исприча за новине како се обогатио, али уз једини услов да га не питају како је стекао - први милион! Та анегдота опомиње да је пред комисијама или истражитељима обиман и крајње неизвестан посао, али ваља у роме истрајати. Тачно је да више није срамота бити богат, али једино ако се богатство стекло поштеним радом и мудром главом.
nikola andric
Naslov clanka sugerira licnu averziju protiv ''bogacenja'' dok je cilj legislative borba protiv utaje poreza. I Amerika gde je ''bogacenje'' neka vrsta ''vrline'' postoji borba protiv utaje poreza koja se racuna u krivicno pravo. Dakle domen krivicnog prava. Ali isto tako postoji ''dokazno pravo'' po kome fiscus (poreznik)mora da dokaze krivicu sumnjivog lica a ne obrnuto . Zbog toga se sklapaju medjunarodni ugovori po kojima se medjusobno obavezuju na razmenu imovinskih podataka o sopstvanim poreskim obaveznicima. Uopsteno receno ljudi ne placaju porez rado pa pokusavaju da nadju nacin njegovog prikrivanja. Svajcarska je, na primer, bila zemlja ''dembelija'' za ti svrhu ali je prisiljena da promeni bankarsko zakonodavstvo kako bi mogla da profitira od EZ trzista. Pregovori sa Svajcarskom su trajali dugo posto su Svajcarci hteli ''i jare i pare'' ali pogodnost zajednickog trzista ipak pobedila. Taj slucaj pokazuje da pretpostavke autora nisu tako jednostavne kao sto ih on zamislja.
Miki
Mnogo se mudruje,jer mnogima ne odgovaraju normalnio zakoni.Evo nešto blaže varijante-kako početi? Svako bi u džepu - kolima morao da ima poresku knjižicu,da se vidi koliko plaća porez,odnosno kolikki mu je godišnji prihod.Policija bi zaustavljala sve automobile skuplje od 10.000evra,a posebno one mnogo skuplje, i tražila poresku knjižicu.U slučaju da su prihodi, a samim tim i razrezani porez,mali i da se podrazumeva da taj ne može da vozi skup automobil,auto bi se oduzimao na licu mesta.To bi isto moglo i sa nekretninama,s tim da za nekretnine postoji jedinstvena baza,tj. da sve bude umreženo.Nema velike mudrosti,samo što to ne odgovara ni mnogim političarima,a naravno i mnogim drugim muljatorima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja