subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:28

Srpski lingvista veka

Troknjižje o delu Aleksandra Belića nesumnjivi je dokaz da su njegovo pregalaštvo i naučna misao i danas živi i aktuelni
Autor: Slobodan B. Novokmetčetvrtak, 10.01.2019. u 21:00
Александар Белић (Фототека САНУ)

Pre tri godine, u saradnji Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Međunarodnog slavističkog centra, započet je kapitalni poduhvat izdavanja zbornikâ posvećenih naučnom i društveno-kulturnom radu najznačajnijeg i najuticajnijeg lingviste s ovih prostora – Aleksandra Belića. Kulminacija tog poduhvata simbolički je obeležena 2018. godine, kada je ovo troknjižje u celini predstavljeno u okviru okruglog stola „Aleksandar Belić u istoriji slavistike”, održanog na 16. Međunarodnom kongresu slavista, istom onom kongresu koji je u Belićevoj organizaciji i pripremi morao 1939. da se otkaže. Ovo troknjižje svojim obimom, metodološkom, tematskom i autorskom raznolikošću predstavlja jedinstven izdavački poduhvat ovog tipa.

Tri knjige pod prigodnim naslovom „Srpki lingvista veka” okupljaju naslove (1) O Aleksandru Beliću na Naučnom sastanku slavista u Vukove dane, (2) Aleksandar Belić i strani slavisti. Pod krovom Srpske akademije nauka i umetnosti, (3) Aleksandar Belić i „beogradski stil”. Redakciju su činili: prof. dr Jelica Jokanović Mihajlov, prof. dr Ana Krečmer, prof. dr Aleksandar Milanović, prof. dr Dragana Mršević Radović, prof. dr Živojin Stanojčić, prof. dr Ljiljana Subotić i prof. dr Galina Tjapko, a Uređivački odbor je imao sledeće članove: prof. dr Aleksandra Vraneš, prof. dr Dragana Mršević Radović, prof. dr Boško Suvajdžić, prof. dr Ljiljana Bajić, prof. dr Petar Bunjak, akademik Milosav Tešić, akademik Predrag Piper, prof. dr Sreto Tanasić, prof. dr Veljko Brborić, prof. dr Jovan Delić i prof. dr Vesna Polovina.

Urednici prvog toma, koji je izašao 2016. na sto četrdesetu godišnjicu rođenja Aleksandra Belića, bili su prof. dr Dragana Mršević Radović, prof. dr Boško Suvajdžić i prof. dr Aleksandar Milanović, a recenzenti prof. dr Sreto Tanasić i prof. dr Vladimir Osolnik.  Radovi u ovom zborniku, nastajali i izlagani u periodu od 1971. do 2016. na Naučnim sastancima u Vukove dana, kao i u okviru projekatskih sekcija naučnih sastanaka, pokazuju bogatstvo Belićevih naučnih razmatranja u jezičkim pitanjima, predstavljajući javnosti, iz savremenog ugla, rezultate naučnokritičkog sagledavanja Belićevih filoloških i lingvističkih pogleda, metodoloških postupaka i rezultata do kojih je dolazio.

Druga knjiga nosi naslov Aleksandar Belić i strani slavisti. Pod krovom Srpske akademije nauka i umetnosti, urednici su prof. dr Dragana Mršević Radović, prof. dr Boško Suvajdžić i prof. dr Sreto Tanasić, a recenzenti prof. dr Petar Bunjak i prof. dr Vladimir Osolnik. Drugi tom edicije Aleksandar Belić – srpski lingvista veka predstavlja nam radove u kojima se prikazuje Belićev odnos i saradnja sa stranim slavistima i slavističkim centrima, kao i Belićev značaj i doprinos u okviru svetske slavistike, a među koricama knjige našao se i deo priređene Belićeve prepiske i transkripti Belićevih dokumenata iz Arhiva SANU.

Treća knjiga u ovom troknjižju naslovljena je Aleksandar Belić i „beogradski stil”, a urednici su bili prof. dr Dragana Mršević Radović, prof. dr Boško Suvajdžić i prof. dr Aleksandar Milanović, dok su recenzije dali prof. dr Petar Bunjak i prof. dr Vladimir Osolnik. U njoj se, kroz tumačenja Belićevih viđenja beogradskog stila, ali i radove njegovih prethodnika i savremenika, sagledava vrednovanje i recepcija ovog termina koji se uspostavio u oblastima stilistike, normativistike i standardologije kao jedan od najvažnijih ishodišta za proučavanje srpskog jezika i njegove standardizacije počekom 20. veka.

Pored nedavno održanog Međunarodnog kongresa slavista (20‒27. avgust 2018), koji predstavlja krunu slavističkih okupljanja u svetu, a kojim su se organizatori odužili Belićevom zaveštanju i Beliću kao njegovom organizatoru u Beogradu još 1939. godine, nesumnjivi dokaz da su Belićevo pregalaštvo i naučna misao i danas živi i aktuelni predstavljaju upravo ove tri knjige. Među njihovim koricama objedinjena su najrazličitija i najkompletnija sagledavanja Belićevog naučnog rada u svim oblastima lingvistike u kojima je kao proučavalac dao neizmerljiv doprinos, ne samo u našim, nego i u okvirima svetske slavistike i nauke o jeziku.

*Institut za srpski jezik SANU


Komentari6
e56d1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Decak
I ja preporucujem da se profesionalni SRBISTI odmaknu od Aleksandra Belica i ostave slavnog lingvistu i slavistu na miru.
Козјера
Свака част Белићу, али србисти би могли мало да се одмакну од Белића и да напредују.
Драгана Димитријевић
@Козјера Дакако, и Јово Вуковић припада томе друштву, један мој пријатељ каже да и даље фонетику предаје по његовој књизи. Вероватно сте грешком уместо Белића уз Стевановића поново написали "Вуковића", али се разуме. Имао је Александар Белић "лутања" и у раној фази свог научног рада када је преузимао неке бесмислице из тзв. загребачке школе, па се потом исправљао и враћао Вуку.
Preporučujem 3
Козјера
Ваљало би поменути и Јована Вуковића, који је пуно тачније објасниио употребу глаголских облика у српском језику од Вуковића и Стевановића.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja