nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20

Među najvećim izvoznicima samo jedan iz sektora agrara

Zbog čega Srbija nema više jakih proizvođača hrane, koji bi mogli da stanu rame uz rame sa „Fijat Krajslerom”, HBIS grupom, NIS-om, „Tigar tajersom”, „Bošom”, „Petrohemijom”...
Autor: Ivana Albunovićčetvrtak, 10.01.2019. u 23:30
(Фото Танјуг)

Domaća poljoprivreda beleži suficit ali među prvih petnaest najvećih srpskih izvoznika i prošle godine našla se samo jedna kompanija iz agrarnog sektora.

Sa izvozom od oko 119,8 miliona evra, u prvih 11 meseci 2018. godine, na začelje liste najuspešnijih uspela je ponovo da se upiše samo „Viktorija grupa”, čija je finansijska dugovanja prema bankama prošle godine preuzela „MK grupa” Miodraga Kostića.

Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji u ovom periodu bila je 4,1 milijardu evra. Istovremeno, očekuje se da će rezultat izvoza celokupnog poljoprivrednog i prehrambenog sektora Srbije biti oko 3,9 milijardi evra. Zbog čega nemamo više jakih proizvođača hrane, koji bi mogli da stanu rame uz rame sa kompanijama kao što su: „Fijat Krajsler”, HBIS grupa ( vlasnik smederevske železare), NIS, „Tigar tajers”, „Robert Boš”, „Petrohemija”,...

Ovakva situacija, smatra analitičar Goran Živkov, nije loša jer Srbija ima puno malih izvoznika.

– Imamo dosta diversifikovani izvoz žitarica, voća, povrća... To je naša najveća vrednost jer ti proizvođači pronalaze put do drugih tržišta. Kada imate koncentraciju izvoza to znači da ta kompanija uglavnom izvozi prerađevine – kaže naš sagovornik.

Sa duge strane, mali broj jakih izvoznika u sektoru hrane znači i da Srbija i dalje u najvećoj meri izvozi sirovinu. Iako su mnoge domaće uspešne kompanije iz poljoprivredno-prehrambenog sektora otišle u ruke stranaca ni oni nisu uspeli da naprave značajni proboj domaćih brendova na tržištu Evropske unije pa i regiona. Kako ističe, neke od tih kompanija, recimo iz sektora konditora, pokušavale su da otvore zapadno tržište za naše brendove, uloženo je mnogo novca ali nisu uspele da ostvare značajnije rezultate.

– Kako mi volimo lokalne brendove tako je i na Zapadu. Potrebne su ogromne investicije i jak marketing pet ili deset godina. To nije lak posao – kaže Živkov i dodaje da je generalno najveći problem to što u Srbiji i dalje najveću prodaju ostvaruju domaći brendovi. Ovo je sprečavalo velike igrače da ozbiljnije uđu u prehrambeni sektor. Prema njegovim rečima, bivša Jugoslavija imala je jake brendove u sektoru hrane, što nije bio slučaj, recimo, u Mađarskoj, Poljskoj...

– Zašto bi velike svetske kompanije, koje žele da prave svoje brendove za izvoz, ulagale u kupovinu fabrika koje će proizvoditi lokalne proizvode samo za to tržište. Iz tog razloga su naše firme u preradnoj industriji opstale ali nisu dovoljno velike da osvoje tržište Zapada – kaže Živkov.

Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da su u našu privrednu stvarnost došle kompanije koje proizvode atraktivne proizvode kao što su gume, kablovi, auto-delovi i to za poznatog kupca. One su sa liste najvećih izvoznika potisnule agroindustriju.

– Da li možemo njima da se suprotstavimo sirovinama? Odgovor je, naravno, ne. Pitanje je i zašto najveće kompanije iz ovog sektora ne ulažu veći kapital u razvoj proizvodnje već izvoze gotovo isključivo sirovinu. Mislim da prestrojavaju svoj kapital i izvlače ga. Banke, takođe, još imaju nepovoljne kredite za agrarni sektor. Većina njih odnosi dobit u svoje matične zemlje – ističe Keco. On smatra da će ovo još dugo biti naša realnost jer je mali proizvođač nestao dok već 20 godina nemamo nikakvu promenu u rastu poljoprivrede, koji je 0,45 odsto na godišnjem nivou.

– Teško je očekivati nekakav skok. Kako je uopšte moguće da je, na ovakvom rastu poljoprivrede, nastalo i ovih nekoliko velikih kompanija u agraru koje imamo – ističe Keco.


Komentari7
489b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kostadin
Gospodin Keco je zaslužio keca za svoje iz laganje. Prvo je treba da analizira koje kompanije izvoze poljoprivredne i prehrambene proizvode na KiM. Ko izvozi u Rusiju. Zatim šta se izvozi na Kim i šta u Rusiju. Pa zatim šta se od proizvoda izvozi u Evropu a šta u ostatak sveta. To je dosta za početak.
Mile
Za pocetak treba da naprave proizvod koji po kvalitetu moze da konkurise zapadnim. Kod nas se stalno ponavlja mantra da je domaca roba pojam kvaliteta ali u to mo gu da poveruju samo oni koji nikad ne izlaze iz zemlje.
Vesa D
..kad u poslednje vreme unistis milione sitnih seljaka koji su pravili pedest posto trzisnih viskova hrane onda se i nema iz cega plasirati kroz izvozne kanale ..Sada je za sitnog individualnog proizvodjaca nafta /Nis/skupa jer je u rukama rusko-srpskih tajkuna postala preskupa uz uvoz preskupih vestackih djubriva i semana oborila srpsku poljoprivredu na najnise grane i vratile u devetnesti vek..Program vlade neradnika i neznalica se pokazuje i kroz ovaj primer kao i u ostalom i sam privredni rast koji je najnizi u ovom regionu da se ekonomska politika mora menjati u korist miliona stnih poljoprivtrdnih proizvodjaca jer u suprotnom narod ce pocrkati od gladi ..
Zoran
Eto, Kostic je jos jedan dobar privatnik. Al vi to necete, vi 'ocete NASE.:) Sve 'ocete da delite sto nije vase. Aj delite malo sto je vase.:)
dr Slobodan Devic
Kada bi samo bilo malo volje i pameti u ministarstvu privrede Srbije, Srbija bi mogla da postane Svajcarska na Balkanu. Prvo, napraviti popis neiskoriscene obradive zemlje; u slucaju da vlasnici nisu voljni da je obradjuju, zemlju otkupiti po minimalnoj ceni i staviti je u drzazvni fond obradivog zemljista. Tako prikupljeno zemljiste ponuditi porodicama koje bi se obavezazla da ga obradjuju. Drugo, obezbediti dugorocne beskamatne namenske kredite (iskljucivo za nabavku poljoprivrednih masina, izgradnju poljoprivredne infrastrukture, kupovinu semena, djubriva, sadnica, ...) i ponuditi ih privatnim licima putem javne licitacije. Resice se problem nezaposlenosti, proizvodnja hrane (na plodnom zemljistu) ce poceti da otplacuje ulozeno posle 2-3 godine i uz dodatni razvoj turizma i saobracaja, Srbija postaje Svajcarska na Balkanu. Ali, avaj ...
mr
Делом сте у праву, а делом не. Не постоји неискоришћено земљиште у Србији, тј једним делом да, али процентуално се исти такав део необрађује и у ЕУ, и то је сасвим нормално. У праву сте потпуно за финансирање, и јасно је као дан да се то ради плански. Ми чак и ово мало што имамо кредита са мањим каматама, држава је направила да мора да се иде преко банака, наравно страних, које се наравно не одричу својих масних камата, само што држава плаћа разлику у камати. Дакле циркус, али и дркетива очигледно. Што се тиче незапослености у пољопривреди, наша држава ради управо супротно, пошто има изразиту тежњу да драстично умањи број пољопривредника, пошто свим својим мерама већ годинама у назад отежава егзистеницју мањих газдинстава. Најновије мере такође то потврђују, диже се лимит за стоку, компликују процедуре за газдинства, субвенције се гомилају на крупније играче кроз тзв инвестиције.
Preporučujem 3
SRĐAN TOŠIĆ
Gospodine Deviću, u svemu sa Vama se slažem. Turska je osnovni problem u neobradivom i zapuštenom šemljištu rešila tako što je jedan član u njihovom nekom Zakonu , da ko ne oobrađuje svoje poljoprivredno zemljište automatski prelazi u vlasništvu držve. I.. eto Turske gde jeste u poljoprivredi.
Preporučujem 10

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja