utorak, 20.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
Sto godina od rođenja slikara Đorđa Bošana

Beskompromisni umetnik, veliki pedagog i angažovani levičar

U vreme socijalističkog
Autor: Aleksandra Isakovpetak, 11.01.2019. u 18:00
Детаљ са изложбе (Фото А. Исаков)

Subotica – Krajem decembra u Gradskom muzeju u Subotici otvorena je izložba „Sto godina od rođenja Đorđa Bošana. Bio je to poslednji momenat da se obeleži značajna godišnjica slikara i pedagoga koji je rođen u Subotici (1918), a preminuo u Beogradu 1984. godine. Većim delom svog stvaralačkog života Bošan je bio izuzetno vezan za Suboticu, kao gimnazijalac radi ilustracije i karikature za lokalni list „Grimasa“, ovde je prvi put izlagao na zajedničkim izložbama, imao i svoju prvu veliku samostalno izložbu, a posthumno 1986. godine dr Nada Bošan poklanja 26 slikarskih dela svog supruga Gradskom muzeju u Subotici formirajući tako Poklon zbirku Đorđa Bošana.

Upravo dela iz javnih zbirki izložena su u prizemlju Gradskog muzeja u Subotici zahvaljujući autorima dr Olgi Kovačev Ninkov, muzejskom savetniku i kustoskinji Ljubici Vuković Dulić. One su i autori teksta u katalogu koji prati izložbu, a koji je koncipiran kao prilog monografiji za koju se u Gradskom muzeju u Subotici nadaju da će ove godine dobiti i podršku Ministarstva kulture.

Đorđe Bošan pripadao je jednoj od istaknutih porodica jevrejske zajednice na severu Bačke, i uz umetnički talenat rano iskazuje i svoj društveni angažman kao levičar. Olga Kovačev Ninkov u katalogu navodi da je u tom pogledu bio pod uticajem svojih stričeva, izrazitih levičara koji su potpomagali prve radničke štrajkove u Subotici. Đorđe Bošan se 1941. godine, tada student Likovne akademije, kao dobrovoljac javlja da učestvuje u aprilskom ratu, a nakon njegovog sloma, sa porodicom odlazi u Budimpeštu. Ovde ga hapse i 1943. godine odvode na prisilni rad u oblasti Karpata, gde gladuje i smrzava se uz težak fizički rad. U isto vreme, veliki deo njegove porodice nestaje u Holokaustu. „Sve ovo je ostavilo trajne tragove na zdravlje i u duhovnom pogledu na senzibilnog mladog čoveka, a transponovalo se vremenom u sekvence njegove umetnosti“, kaže Olga Kovačev Ninkov.

Po završetku rata vraća se na likovnu akademiju, završava je i već 1949. godine postaje asistent na Akademiji likovne umetnosti u Beogradu, na kojoj ostaje, napredujući do profesorskog zvanja, sve do penzionisanja 1978. godine. Na otvaranju izložbe, dr Olivera Erić, kao jedan od recenzenata, podsetila je: u zbirci fakulteta je slika „Poziv“ koja u prvom planu prikazuje figuru sa podignutim rukama, dok su u drugom planu dva leđima okrenuta platna. Slika je dugo bila izložena u zbornici fakulteta „metaforički podsećajući umetnike i pedagoge da umetnički, odnosno profesorski poziv, označava i odlučno istrajavanje na stavovima i zauzimanje kritičkih pozicija“. Tako je kao posebna vrednost istaknuto i što je kustos Ljubica Vuković Dulić iz arhive Fakulteta likovne umetnosti predstavila i stručno mišljenje koje su o njemu istakli profesori Nedeljko Gvozdenović, Aleksa Čelebonović, Ljubica Sokić i Miloš Bajić prilikom izbora za pedagoška zvanja. U katalogu kustoskinja navodi da je u krugu beogradske akademije i izvan nje postojalo utvrđeno mišljenje o Đorđu Bošanu kao dobrom pedagogu i jednom od najobrazovanijih profesora na Akademiji.

Izložba u Gradskom muzeju u Subotici, koja traje i tokom januara, kako je istaknuto, novi je pokušaj da se vrednuje i podseti na izuzetno slikarsko delo Đorđa Bošana koji je spadao u generaciju studenata beogradske akademije koja stasava nakon rata i stvara savremenu likovnu scenu. Olga Kovačev Ninkov beleži i da je među prvima zagovarao otvaranje autonomnih umetničkih galerija, a u vreme socijalističkog realizma načinio iskorak svojim slikama mrtve prirode. Na taj način uticao je na formiranje umetničkih stavova i na prodor modernističkog umetničkog jezika.

Bio je beskompromisan i u umetnosti i u životu i o tome možda najbolje svedoči njegova nećaka Magda Simin Bošan, novinarka i pisac, koja po smrti strica Đorđa Bošana zapisuje: „Nedostaje mi njegova okrepljujuća duhovita i britka, oštra reč, kojom je, ako smem tako da se izrazim, neumorno lupao po nekim glupim obmanama, razbijao iluzije, širio horizonte, kritikovao sve oko sebe. Umelo je to i da zaboli, ali i da ponese!”


Komentari1
7e225
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Kompliment Politici na sjajnom tekstu svojevrsnom omažu" zaboravljenim " umetnicima koji su svojim umetničkim ali i pedagoškom radu ostavili straga na našoj kulturnoj i umetničkoj sceni. Tužna je i tragična sudbina umetnika dok slike prekriva paučina i sivilo zaborava one ipak ostaju trag u vremenu da pričaju jednu priču o ljudima i zemlji koje više nema.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja