subota, 20.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04
U KULTURNOM DODATKU U SUBOTU 12. JANUARA

Istorija i izazovi milenijalaca

petak, 11.01.2019. u 12:21

U SUSRET NINOVOJ NAGRADI

U najužem izboru za nagradu nalaze se i tri romana prvenca koja su napisale žene. To govori o izvesnom pomeranju na književnoj sceni, te o pisanju autorki koje postaje sve vidljivije i koje može doneti inovacije i na nivou tema i poetika, što je godinama izostajalo

Od dve stotine romana prispelih na Ninov konkurs, trideset i jedan našao se u širem izboru. Taj tzv. prvi presek romana služi kako bi se iz mnoštva produkcije ipak izdvojili oni romani koji se mogu smatrati umetnički relevantnim. Širi izbor su, ipak, obeležile dve odluke žirija. Jedna, da se iz tog kruga izostavi najnoviji roman Poslednji argonaut Aleksandra Gatalice, koji je bio dobitnik ove nagrade 2012. godine, opravdana je. Naime, u pitanju je slabije delo nego autorska ambicija iz koje je nastalo. Druga, da se iz ovog kruga izostavi roman Svetlane Slapšak Škola za delikatne ljubavnike, i pored njegovih izvesnih nedostataka, čini se nepravednom. I to najviše zbog originalnog izbora teme, tj. prikaza društava realsocijalizma iz perspektive Grčke sedamdesetih godina. To ovaj roman čini barem toliko zaokruženim i vrednim da se nađe na listi sa drugim istorijskim romanima, od kojih su se neki našli i u užem izboru, poput Pomora i straha Vuleta Žurića, Velikog juriša Slobodana Vladušića i romana Beogradski trio Gorana Markovića.

Veći broj korektno napisanih romana rezultovao je time da u uži krug uđe čak dvanaest naslova. Međutim, i u ovom krugu žiri je izostavio romane Bojana Babića Yahoo, Marije Pavlović 24 i Jelene Pilipović Divotnice...

Nađa Bobičić

SLAVLjENIK
Harukiju Murakamiju, umesto čestitke za rođendan

Tri su mi dana bila potrebna, tri snežna zimska dana, da pročitam osamstotinak stranica, to jest dva toma najnovijeg Murakamijevog romana. Malo je stvari u kojima je moguće toliko starovremenski uživati kao u uranjanju u magični svet ovog Japanca opsednutog zapadnom kulturom

(Ilustracija Dragan Stojanović)

Kad sam sklopio drugi tom Murakamijevog romana Ubistvo Komtura (Geopoetika, 2018, s japanskog prevela Nataša Tomić), pogledao sam na sat. Bilo je šesnaest sati i jedanaest minuta. Bio je sedmi januar. Peti, šesti i sedmi januar sam proveo uglavnom čitajući nešto više od osam stotina stranica ovog romana, to jest njegova dva toma, od kojih svaki ima malo više od četiristo. Geopoetika je dva dela ovog velikog romana objavila sa razmakom od oko pola godine. Nije da sam svesno odgađao čitanje prvog dela, ali se potrefilo – za razliku od iskustva sa romanom 1Q84 – da prvi deo nisam pročitao pre nego je objavljen drugi, pa sam bio u prilici da ih čitam praktično u komadu, jedan iza drugog, bez pauze.

Nije danas neobično da se u jednom tomu objave romani od hiljadu, pa i više stranica. Nije, dakle, da je za Murakamija nužno da svoje velike romane „lomi” u tomove. Čak i neka prevedena izdanja – uključujući i englesko i američko – odbacuju Murakamijev „hir” i celo Ubistvo Komtura integrišu u jedan tom. Ipak, dobro je što Murakamijev srpski izdavač (kao i nemački ili holandski, recimo) poštuje autorovu intenciju. Formalni način „izlaganja” artefakta za Murakamija nipošto nije nevažan. U Ubistvo Komtura likovi imaju vrlo jasne preferencije u kontekstu načina na koji slušaju muziku..

Muharem Bazdulj

MONTENEGRINGO
O junacima i praunucima / O junacima i spomenicima

Momir Bulatović tvrdi kako je ćirilica u Crnoj Gori proterana svuda, ali da se može naći samo na jednom mestu, na groblju. Kad dođe potonja ura, kako kaže Bulatović, Crnogorci biraju za svoje spomenike isključivo ćirilicu. Nije to neka uteha za ćirilicu, da pobeđuje samo na grobljima, ali je indikativno, svakako

(Ilustracija Dragan Stojanović)

U poslednje vreme, u Crnoj Gori podignuto je mnogo prašine oko podizanja spomenika Titu u Podgorici, a naročito nakon otkrivanja spomenika komitima u Nikšiću – kako se navodi – „borcima za slobodu Crne Gore u vreme austrougarske okupacije u Velikom ratu, i borcima za odbranu državnog dostojanstva nakon nasilnog pripajanja Srbiji 1918. godine”. Ali jedan davnašnji spomenik zasenio je ova dva pomenuta.

Priču koja je munjevito obišla ono državica što se danas pomalo licemerno naziva region, lansirao je Jovan Markuš sa Cetinja, a on navodi kako je Danilo Nikolić, rektor univerziteta Crne Gore, nakon očeve smrti promenio porodični nadgrobni spomenik jer mu se nije dopadalo što je njegov pradeda na njemu zapisao o sebi. Takvo je vreme došlo, sporni su epitafi.

Osim imena, godine rođenja i smrti Staniše Nikolića (1876–1956)  i njegove supruge Stefanije, pisalo je kako naravno to i obično biva u Crnoj Gori, u stihovima:

Nek ti vječno spomen svijetli:
sa krvavog Bardanjolta
S Muselima i Brdice
Gde su tvoje haubice
Smrt sijale dušmaninu
za spas srpskih ideala
i slobodu domovine.

(iz ratova 1912. godine)

Pitanje je zašto je Danilo Nikolić promenio spomenik svog pradede.

Đuro Radosavović

INTERVJU
Na aukcijama i dela koja su ukrali nacisti

Mnoge od porodica još tragaju za ukradenim umetničkim blagom svojih srodnika stradalih u Holokaustu. Ponekad se ta dela prodaju neprimetno. Povremeno aukcijska kuća posreduje u ugovoru između naslednika prvobitnog jevrejskog vlasnika i onog sadašnjeg, kaže Ketrin Hikli

Ketrin Hikli (Foto Xiomara Bender/arhiva Klio)

Ketrin Hikli, autorka knjige Minhensko skriveno umetničko blago, Hitlerov trgovac i njegovo tajno nasleđe,  u izdanju „Klija“ i prevodu s engleskog Ksenije Todorović, dokumentovana je priča o Hildebrandu Gurlitu, poznavaocu i umetničkom kolekcionaru, koji je svoj dar i obrazovanje stavio u službu Trećeg rajha, postavši najvažniji Hitlerov umetnički diler. Pošto je, za razliku od nacista koji nisu razumeli modernu umetnost, cenio radove označene kao „izopačene“, stvorio je sopstvenu, bogatu, umetničku zbirku. Njegov sin Kornelijus više od pola veka skrivao je ovo blago od javnosti. Knjiga Ketrin Hikli otkriva lažnu denacifikaciju, dokazuje da mnogi muzeji još uvek drže dela koja su ukrali nacisti, kao i sudbinu Gurlitovog legata zaveštanog muzeju u Bernu. Ketrin Hikli, čiju posetu Beogradu „Klio“ najavljuje za ovu godinu, specijalizovani je britanski istraživač u oblasti kulture, i nastanjena je u Berlinu. Pored ostalog, radila je kao reporter i novinar u Budimpešti, Bonu i Berlinu.

Marina Vulićević

DOBROTVORI
Ko je bio Džon Frotingam

Organizovao je 11 dečjih domova, osnivač je i prve zanatske i prve domaćičke škole u Kraljevini SHS. Za dvadeset godina finansiranja ovih, kao i brojnih drugih humanitarnih delatnosti Džon Frotingam je donirao više od 250 miliona dinara, što je „vredelo kao tri i po godine budžeta Kraljevine Srbije iz 1915” Tomislav R. Simonović: Džon Frotingam: zaboravljeni srpski dobrotvor, Beograd, Zavod za udžbenike, 2018

Tomislav R. Simonović: „Džon Frotingam: zaboravljeni srpski dobrotvor“, Beograd, Zavod za udžbenike, 2018.

Sve razmere stradanja Srbije u Prvom svetskom ratu i pored toliko objavljenih knjiga i studija, a konačno, i početaka sistematičnog predstavljanja te nesumnjivo nacionalne epopeje, sagledavaju se tek u knjigama o životu „iznutra”, van bojišta i ratova, kao što je to najnovija i ovoj kulturi nedostajuća studija o Džonu Frotingamu, američkom milioneru i zaboravljenom dobrotvoru srpskog naroda iz pera Tomislava R. Simonovića, arhiviste iz Vranja. Naišavši na prvorazredan, nikada neobjavljeni materijal pohranjen kod Frotingamovih potomaka koji danas žive u Francuskoj, u ovoj izuzetnoj analitičkoj studiji, na 578 strana, sa mnoštvom vrhunski reprodukovane građe na kraju knjige – koju čine brojne retke i nikad objavljene fotografije njegovih saradnika, lekara i osoblja Američkog crvenog krsta – a naročito dece ratne siročadi, sa faksimilima dokumenata, pisama, isečcima iz štampe američke i srpske, T. Simonović je sačinio izuzetno dragocenu, preko potrebnu studiju koja se iz poglavlja u poglavlje čita kao najuzbudljiviji roman.

Slavica Garonja Radovanac

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari5
35cc8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

naterala orla zla godina...
nadam se da eventualna ninova nagrada nece u mnogome naskoditi zivotnom kurikulumu gorana markovica...
Snežana
E, pa često više saznam čitajući komentare nego članke u vezi kojih je komentar. Hvala za dobre komentatore.
zoran stokic
Tema za neki budući roman: Hipatija Aleksandriska (350 – 415 g. n. ere) prva žena naučnik - napisala: "Astronomski Kanon" kao i Komentare na – "Diofantovu Aritmetiku" i "Apolonijeve Konusne Preseke". Bavila se i filozofijom neoplatonizma, zagovarala ideje tolerancije i razuma. Njena lepota, inteligencija i mudrost učinili su da je bila obožavana u celom gradu, miljenica prefekta Aleksandrije Oresta..."Paganka" Hipatija izavala je zavist popa Kirila koji se uplašio da će njen ugled i talenat dovesti do opasnog prestiža paganizma nad hrišćanstvom u Aleksandriji. Godine 415. godine hrišćanska gomila predvođena Kirilovom gardom (parabalanima) izvukla je Hipatiju iz njenih kočija, odvukla je u crkvu Kesareum, svukla golu i mučki zaklala služeći se krhotinama keramike. Ostaci tela su zatim spaljeni van grada na mestu zvanom Kinaron. Ovaj svirepi čin je dugo ostao u svesti građana Aleksandrije. Kiril je uspeo da izbegne svaku odgovornost, čak je kasnije proglašen i za sveca.
zoran stokic
@Marko Hvala na preporuci rado ću pogledati film "Agora". Što se tiče Aleksandriske biblioteke osnovana je u 3 veku p.n.e posedovala je preko 700 000 papirusnih svitaka; čuvala je znanja iz medicine, biologije, fizike, matematike, astronomije, filologije, istorije... mnogi svici su bili pisani gotovo na svim tada poznatim jezicima (grčki, latinski, hebrejski, persiski, arapski, jezicima Indije, jezici naroda Mespotamije....). Kulturni genocid počinjen je dva puta: Namerno su je spalili hrišćanski Patrijarh Teofi 391. a ono što je od biblioteke preostalo dokusurio je (svojim paljenjem) muslimaski Kalif Omer 642. Godine 47. p. n. e. u vreme rimskog građanskog rata, Egipat se umešao u sukob između Julija Cezara i Rimskog senata; tom prilikom Cezar je pri paljenju egipatskih brodova izazvao slučajno paljenje dela bibioteke; Marko Antonije je zato kasnije poklonio bibioteci 200 000 svitaka...
Preporučujem 2
Marko
Postoji vrlo zanimljiv film "Agora" koji prica o njenom zivotu. Ona je, smatra se, prva shvatila da putanje nebeskih tijela nisu savrseni krugovi nego elipse. Takodje se misli da je prva logicki razjasnila da se zemlja zapravo okrece oko Sunca. Okreni-obrni, polna diskriminacija je u Evropi najavljena kroz kulture Grcke i Rima, a definitivno je ustolicena s hriscanstvom s kojim zapravo i pocinje mracni srednji vijek (isti taj Kiril, bar u filmu, predvodi hriscansku rulju koja spaljuje Aleksandrijsku bibiloteku). Pogledajte film. Jeste napravljen u standardnom holivudskom maniru, ali je i dovoljno dobar.
Preporučujem 11

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja