petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:11
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Plava soba moje sestre

Koferi spakovani. Moja Sestra stoji na trotoaru, ispred kapije. Nešto bi rekla. Ali prećuti. Ona zna da neizgovorene reči ne rastužuju. Ne osvrćem se.
Autor: Miodrag Topićpetak, 18.01.2019. u 10:33
Фото Пиксабеј

Markoni mi reče: ne mogu baš sada da dođem. Dok nešto ne uradim iz moramnih razloga. Moramni razlozi?

Pa da. Kad se nešto mora uraditi. Moram da popravim kočnice na autu.

Ako kažem: boli me grlo, to bi spadalo u bolesne razloge, jel’ tako?

Logično, priznajem. Pa dobro. Imam i ja jedan moramni razlog, kažem pomirljivo. Moraću sam da probam rakiju od dunja koju sam doneo sa odmora. Onda drugi put…

- Sačekaj, sačekaj, eto mene. Menjam prioritete…

Voleo bih da napišem priču o tvom odmoru, svečano izjavi Markoni, posle četvrte popijene čašice. Možda ih je bilo i pet, kad bolje razmislim. Volim kod njega tu pragmatičnost, kako to rade oni koji su pragmatični.

 

AERODROMSKI KÔD: Evo me, krajem avgusta, sa YYZ (kôd aerodroma), na aerodromu BEG. Neša me čeka kod izlaza Arrives - Dolasci, ispred taksi stanice.

Foto Piksabej

On je taksista iz drugog grada. Njima nije dozvoljeno da priđu taksijem do izlaza. Pomaže mi oko kofera do parkinga, do auta sa skinutom oznakom „tahi”

Pričamo kao što to rade prijatelji koje se nisu videli cele godine. Obožava svoju familiju. Kaže da mu kćerka studira glumu. Vodi decu na utakmice „Crvene zvezde”. Poželeo mi je ugodan boravak, ostavljajući kofere na stepenik pred vratima.

 

KUĆA NA LAKAT: Takvih kuća ima i u ulici tvoje sestre, video si ih već. Znaš o čemu pričam. Kuća, kao i sve one na lakat, sa četiri ulična prozora, visokih plafona, sa one strane Dunava, uglavnom.

Foto Piksabej

Poprimila je sivilo moje kose, sa šminkom na moj način, koliko tek da se tako kaže. Neophodno je samo presložiti crep, očistiti oluke i dimnjak, pokrpiti fasadu, zameniti bojler, ako majstor proceni, objašnjava mi.

 

MOJA SESTRA: U tvojoj sestri možda pronađeš neku sličnost sa Mojom Sestrom (Piše se: Moja Sestra). Iduće godine će proslaviti rođendan sa tri nule: dva mala kružića upletena u osmicu i jednu ozbiljnu nulu sa njihove desne strane - oh là là madam.

 

SLUŠNI APARAT: Drži ga u fioci noćnog ormarića, na sigurnom ga mestu čuva od zaborava. Na zvuk zvona na ulaznoj kapiji reaguje sa komode, uzima ključ iz posude među uramljenim fotografijama voljenih i odlazi hodnikom sa izrazom ko li se to mene setio.

Foto Piksabej

Godovi vremena, sloj na sloj na zidovima plave sobe od: smeha i cike dece, glasova voljenih, sve što je vredelo pamtiti. Naravno, i muzike.

Doduše, dosta veselih i radosnih zvukova iz sanduka sećanja, posle onog tek venčani, uneseno kao miraz, obojilo je prvi sloj plave sobe. Sve mogu da ih čujem bez slušnih pomagala. Sa dva-tri prsta da nabrojim one koji slušanjem mogu da otkriju ono što je skriveno u slojevima na zidovima: plave sobe.

Sve ostale sobe u kući su ljubomorne na nju. Iako i u njima ima opuštene atmosfere i šarma malih stvari koje ne moraju da budu baš na svom mestu, našminkanog trenutaka promena njihove namene, one nemaju onu harizmatičnost plave sobe u kojoj su: nameštaj, tepih i zidovi u nijansama plave, serviran sto u stilu francuskih kraljeva.

Zbog mene, pitam. Za sve drage goste. Ali i ja volim da gostujem u plavoj sobi.

 

U DVORIŠTU: Bokor jasmina i aleja ruža. Magnolija sa ožiljcima godina. I tvrdoglavi korov između cigli kojom su popločane staze.

Foto Piksabej

Škripa vrata od šupe i par gugutki u krošnji omorike. Senke popodnevnog sunca. Dvorište deli sa psom i macom. Naizmenično.

Jer je maca tek otpakovani poklon u njenom naručju. A pas ne ume da drži jezik za zubima kad su pokloni te vrste u pitanju. Oboje još nemaju izgrađen odnos prema zajedničkoj svojini…

Kad odeš, odneću baštenski stolić i stolice nazad u šupu. Do sledećeg leta. Onda opet isto.

 

SLAGALICA: Uz jutarnju kafu i bočicama lekova na tacni započnem dan.

Posle, kuhinja zamiriše na celer, peršun i mirođiju. Babuška, šta si nam to spremila? Ručak za kćerku i unuku. Za onu drugu, kada sa decom dođe na odmor. Iz Velike jabuke.

U svojoj staroj fotelji odgledam „Slagalicu“, učestvujem u igri kao treći nevidljivi igrač, često sa najviše osvojenih bodova, da se pohvalim. Potom se počastim malom dremkom-uvodom u noćni san koji kada postane dosadan, prekinem knjigom. Eto.

A za tebe sada imam skovan plan za sutrašnju šetnjicu. Pa dobro, ako hoćeš prati me: Novo groblje, pa ono drugo, Orlovača, poseta prijateljici u staračkom domu Avenija 1990, Narodni muzej (ostale muzeje za kasnije), ako požurimo na kapućino kod Autsajdera, (zamisli akvarel, dva autsajdera piju kapućino), stići ćemo da pogledamo Slagalicu.

Pratim te, kažem. Kao da idem.

 

PUTEVIMA IMPERATORA: Medijana, Viminacijum, Lepenski Vir, Golubac, Tabula Trajana pa nazad u dvadeset prvi vek: rodbina, prijatelji. Dobro se držimo, baš se nismo promenili, jel’ da?

Foto Piksabej

Nišava, Tamiš, Dunav, Sokače, Skadarlija, Dvorište.

Pa da, bilo je tu i iznenađenja. Kupim tovar knjiga, poklone i kofer za njih.

Dok sam bio na putevima Imperatora, poželeh da moju sestru iznenadim novim telefonom. (Posle velikog nevremena i grmljavine telefon joj je prestao da radi.) Javljam Mojoj Sestri da za nju imam iznenađenje. Interesantno, imam i ja iznenađenje, juče sam kupila telefon.

Ako hoćeš da me iznenadiš moraćeš prvo da prijaviš iznenađenje, smejala se Moja Sestra.

Knjigu „Ne daj mi nikada da odem”, kupio sam, nesmotreno u dva primerka.

Poklonio sam joj jedan i dobio poljubac. Ipak si me iznenadio, nasmešila se namigujući.

 

ODLAZAK - POVRATAK: Koferi spakovani. Moja Sestra stoji na trotoaru, ispred kapije. Nešto bi rekla. Ali prećuti. Ona zna da neizgovorene reči ne rastužuju. Ne osvrćem se.

Foto Piksabej

Samo ja čujem reči: trči trči, trči brzo. Ko će prvi do ljuljaške. I ja onda trčim, trčim. Ona tapka u mestu. Prvi sam, prvi. Gore, latice magnolije prosute po nebu. Dole, latice magnolije po zemlji...

Sada znam zašto sam uvek stizao prvi.

Setih se i stare gatare: „Imaš neki znaci od pticu na tvoj dlan. Će odletiš daleko. Al’ će se vraćaš. Će se vraćaš na ovu kuću. Kao roda na dimnjak.”

I odleteh na: YYZ: Na Arrives!

Zagrljaji i poljupci. Noć veštica je prošla mimo mene. Oblaci ovih dana zaviruju u stan na devetom spratu. Nude besplatno pranje prozora.

Čitam „Ne daj mi nikada da odem”.

Ah, da. Vratili su nam (u)nazad onaj sat letnjeg računanja vremena koji su letos iskoristili do zadnje nanosekunde.

Stigla je i poruka taksiste iz drugog grada: pobedismo mi Liverpul…

Markoniju sam poklonio jednu flašu rakije. Uvek sam široke ruke kada je on u pitanju.

Uostalom ko ne bi bio takav prema svom nom de plum-u.

 

Miodrag Topić, Toronto

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, rubrika „Moj život u inostranstvu” namenjena je, pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje. 
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili.
Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije. 
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs 
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama. 
 Vaša Politika 

 


Komentari15
dcb74
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevan Stupar
Lepo napisan tekst. Pisite i dalje...
dzordz
pesnicki, iskreno, ali i jasno. veze pricu, nit po nit, u jedan lep goblen zivota. ja citam ono sto pise, a ne sta ja zamisljam citajuci.
Nina
Pocetak teksta me podseti na starog porodicnog prijatelja koji bi, svaki put kad bi ga neko ponudio kafom, pitao: "Je li moralna?", sto je znacilo "Mora li se popiti"?
Miodrag
Sve pričice se nadovezuju jedna na drugu poslednjom rečenicom predhodne, pa tako i njihov redosled ima smisla. Nažalost, one su izostavljene, objavljene su skraćene pa se tako izgubila logična veza između njih...
Zoran
Zivot na zapadu vam je igra. Postavljeni su neki zakoni i sad se svi igraju po tim zakonima. Sudija brz, korektan, sudi kako treba. Vase je samo da se igrate. Ako vam zivot nije igra kroz posao, nego cekate penziju i da odradite posao, onda se vi mnogo patite na zapadu. Ako jurite pare, vi ste u jos vecem problemu. Vi ste u grcu i ne mozete realno da razmisljate. Ali ako se igrate kroz posao, imacete i zadovoljstvo i pare. Zadovoljstvo dodje samo po sebi, a i pare dodju same po sebi. Pare jure samo one ljude koji ne jure pare, ali mora da postoji pravi sistem vrednosti u toj igri da bi vas one jurile.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja