petak, 26.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:11
KAKO SE SLAVILA SRPSKA NOVA GODINA

Jurnjava za prasetom uz zvuke „džaza”

Najraskošnije proslave 14. januara priređivane su između dva svetska rata
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 13.01.2019. u 17:41
Дочек Српске нове 2018. године у Београду (Фото Танјуг)

„Mada se i pre trinaest dana u svima kafanama, barovima, varieteima i densinzima u Beogradu dočekivala astronomska, zvanična ili, ako hoćete, katolička Nova godina – ipak to nije nikakvo dočekivanje prema sinoćnjom dočekivanju pravoslavne, srpske ili, ako hoćete, beogradske Nove godine.”

Ovaj citat iz „Politike” od 14. januara 1924. najbolje svedoči o raskošnim proslavama „najluđe noći” po julijanskom kalendaru u Srbiji između dva svetska rata. Iako se i danas pravoslavna odnosno Srpska nova godina rado dočekuje u kafanama i restoranima, uz vatromet na trgovima, sve to deluje skromno spram zabava priređivanih u srpskim delovima međuratne jugoslovenske kraljevine.

Iz ondašnjih napisa i oglasa iz našeg lista se vidi da su svakog 13. januara beogradski bioskopi priređivali specijalne projekcije, dok se u „restoracijama” i hotelima slavilo uz iće, piće, lutriju i „dansing do zore”. Muzika je „koncertirala najodabranije stvari”, a nastupali su svirači svih fela – orkestar kraljevske garde, izvođači šlagera i sevdalinki, „džaz bandovi”...

Razlog za to što su masovne proslave priređivane baš u ovom periodu jeste to što je Srbija, kao deo novostvorene Kraljevine SHS, prešla 1919. godine na gregorijanski kalendar, dok je SPC zadržala julijanski. Tako su i nastale dve Nove godine – ona „zvanična”, 31. decembra, i druga, pravoslavna, 13. januara, koja u Srbiji nije ni postojala pre Prvog svetskog rata. Tada je glavni praznik bio Božić, nominalno slavljen 25. decembra, jer su i država i crkva sledile julijanski kalendar.

A onda, od 1919, slave se obe Nove godine, ali su ugostitelji očigledno glavne adute čuvali za 13. januar. Na taj dan 1922. naš list je pisao da se „u svima većim lokalima, pivnicama i restoranima čine naročite pripreme za doček”, uz vest da će „večeras tramvaji na svima prugama raditi do dva časa po ponoći a osvetljenja će biti cele noći”. Najavljen je i specijalni bioskopski program „Kolarca”, „naročito krunisan za ovaj dan sa glavnom ulogom Luciano Albertini i Čudo od majmuna – Žak”. Filmovi su puštani i na drugim mestima, pa su u hotelu „Pariz” na repertoaru bili „Grofica Valevska”, „Lov Nj. V. Kralja u Slovenačkoj” i „Bubi čestita Novu 1922. godinu”. U narednim godinama, među prikazivanim ostvarenjima će se naći mnogi hitovi, poput „Zvonara Bogorodičine crkve” i dogodovština Stanlija i Olija.

I kafanske proslave vremenom postaju sve raskošnije, poput gala dočeka u „Kasini”, „do sada neviđenog u Beogradu”, uz nastup „briljantnih ekvilibrista, komičnih španskih akrobata i baleta – šest plavuša berlinske Skale”. Pažnju je privukao i program u „Moskvi”. Osim „svirke muzike Kraljeve garde celu noć”, ovaj hotel je najavio da će sve dame dobiti bukete, „svi gosti će biti posluženi krofnama filovanim sa zlatnicima”, a „živo prase dobiće gost koji ga uhvati”. Narednog dana, „Politika” je pisala da su pred vratima tog hotela „stajali kao pokisli neki gosti” koji nisu mogli da uđu u krcatu salu i da su „tužno odmahivali glavom: Ništa od praseta! Propade nam prase”. U istom izveštaju piše da su „tamburaši obilazili i najzabačenije ulice Beograda”, da su „u centru svirali veliki orkestri i džaz band” a da je „sve bilo dupke puno”.

Srpska nova godina je bila prilika i da se pokaže čovekoljublje. Tako je 1934. godine Humano društvo „Lakoćemo” organizovalo doček s „lutrijom u korist siromašne dece”. Humanitarnu proslavu je redovno priređivala i projugoslovenska organizacija „Jadranska straža”, u beogradskoj kafani „Astronomija”, i to „u korist odašiljanja siromašne dece na Jadransko primorje za vreme leta”. Svoj doček su organizovala i brojna zavičajna, strukovna i studentska udruženja, sokolska društva, Kolo srpskih sestara, Klub radiospikera Kraljevine Jugoslavije, Jugoslovensko-nemački klub...

Na proslavama su često učestvovali i prvaci Narodnog pozorišta, poput Žanke Stokić, i drugi viđeni umetnici i zabavljači. Tako je na dočeku u bioskopu „Avala” najavljen i akrobata Dragoljub Aleksić sa svojim „najnovijim vratolomnim produkcijama”. Bilo je to 1941. godine, tri meseca pred rat posle kojeg će Srpska nova godina biti potisnuta u „sivu zonu” iz koje se, čini se, do danas nije sasvim vratila.


Komentari6
0c29f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marin Pujić
То што имамо две Нове године, вероватно треба да захвалимо српском инату, а питање календара би требало да буде ствар математике, а не духовно питање. Календар који СПЦ не прихвата, прихватио је цео свет, па и ми, а Црква и онако не слави дочек нове године, па како онда логично објаснити дочек 13. јануара?
Neko...
Nekada smo znali ko smo i sta smo... a sad nazalost ova omladinapojma nema ko su im djed i pradjed...
Milomir
Jes vala, i densovali smo do zore uz dzaz bandove.
Preporučujem 0
Миро Марковић
Браћо Срби, следећа србска Нова 7.528 година почиње почетком априла по древном Србском календару, који је настарији у свету. По коду Србског календара, т.ј. година-месец-дан су кодирани сви компјутери и НАСА документи. Бројање времена по Србском календару је започето од последњег потопа Црног мора забележеног у Библији. Јулијански календар је створен за време владавине рисмког цара Јулијана. Бројање времена по његовом календару започето са почетком његове владавине, која се приближно поклапа са рођењем Исуса Христа. Славити Нову годину по Јулијанском календару је културна срамота за све Србе, јер тиме пљујемо на наше изворно културно наслеђе а усвајамо римску, која са Србима нема никакве везе. Св. Николај охридско-жички је често у његовим проповедима говорио: "Браћо Срби, уби нас незнање!" И био је 100% у праву.
Zoran
Dolazi Amerikanac kod nas i pita odakle smo. Kazemo iz Srbije. I poce prica...kazemo da pisemo na cirilici. On kaze, znam, cirilica je najstrarije pismo, od nje nastala ova latinica. Mi se gledamo. A otkud znate vi to, pitamo, jer Amerikanac ne zna ni gde je Srbija, kamoli sta je cirilica. Kaze on: Ja se bavim istorijom iz hobija, volim to. I dodaje da je na cirilci pisana prva Biblija. Eto, a sta danas deca uce u Srbiji i sta sam ja ucio? KATASTROFA. Inace Amer dosao kao nas pacijent.
Preporučujem 5
Petar Amer
Eto, napravili najstariji kalendar na svetu a pristojnu nekorumpiranu drzavu nikako. Da li imamo vise razloga da se ponosimo prvim ili da se stidimo zbog ovoga drugoga? Ziveli!
Preporučujem 8

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja