sreda, 20.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:13

​Milijarderi na socijalnoj pomoći

Autor: Jelena Stevanovićnedelja, 13.01.2019. u 20:00

Kad se skupe osnovna zarada, bonusi i deonice, direktor „Epla” Tim Kuk je prošle godine zaradio 136 miliona dolara. Samo je njegova plata iznosila 15 miliona dolara, što je preko 250 puta više od onoga što godišnje stekne prosečan radnik njegove kompanije. Ove nedelje smo saznali i da će direktor „Amazona” Džef Bejzos, koji za deset sekundi stavi u džep više nego njegov prosečan radnik za godinu dana, neverstvo i razvod platiti oko 70 milijardi dolara ili polovinom imetka. Ipak, buru u američkom političkom establišmentu podigla je sasvim treća vest – da je demokratska kongresmenka Aleksandrija Okasio Kortez predložila da se oni koji zarađuju više od deset miliona dolara godišnje oporezuju po stopi od oko 70 odsto.

STRAH OD LEVICE: Ušla je u Kongres pre nekoliko dana sa 29 godina života, ali je ćerka latinoameričkih imigranata iz Bronksa već navukla na sebe omrazu brojnih kolega, od kojih su mnogi više ili manje otvoreno izjavili da ona nema blage veze s ekonomijom. Kao mlada žena koja nije bela, a levičarka je, Aleksandrija Okasio Kortez je sve ono što u politici ne podnosi vladajuća elita belih sredovečnih i starih konzervativnih muškaraca, koji su odmah potrčali da je poduče da svet tako ne funkcioniše. Čulo se da je njen predlog „lud”, „radikalan”, da ljude tera u „ropstvo”, a jedan republikanski kongresmen je upozorio građane da ovaj predlog znači da „vlada uzima 70 odsto vaših prihoda da bi ih dala za levičarske fantazije”.

Na stranu kongresmenke iz Njujorka stavio se Pol Krugman, objasnivši da ona bolje poznaje ekonomiju od svojih kritičara i da njen predlog ne može biti radikalan jer je to bila američka politika 35 godina posle Drugog svetskog rata, uključujući godine najvećeg blagostanja i ekonomskog rasta. Amerikanci sa najvećim prihodima su pedesetih godina plaćali porez od oko 90 odsto, a šezdesetih oko 70 odsto, da bi posle Reganove reforme taj postotak spao na 38. Sada oni koji zarađuju više od pola miliona dolara godišnje plaćaju porez od 37 odsto, mada treba imati u vidu različite poreske olakšice i rupe u zakonu. Zato je 62 odsto ispitanika u „Galupovom” istraživanju ocenilo da Amerikanci s najdubljim džepovima ne plaćaju dovoljno visok porez.

POŠAST NEJEDNAKOSTI: Aleksandrija Okasio Kortez je istakla da bi novcem koji bi država dobila posle poreske reforme, a procenjuje se da bi to bilo oko 72 milijarde dolara godišnje, moglo da se omogući smanjenje nejednakosti u društvu i širenja zelenih tehnologija. U Americi, direktor zarađuje 260 puta veću platu od radnika. Razlika u primanjima povećana je osam puta u odnosu na osamdesete godine, pa bi prosečan zaposleni morao da radi tri veka da bi stekao ono što menadžer stekne za godinu dana.

Toma Piketi je predložio i veći porez, od 83 odsto za najimućnije, uz podsećanje na to da zemlje koje su smanjile poreze privilegovanima nisu rasle po većoj stopi od zemalja koje su imale visoke poreske stope. I američki nobelovac za ekonomiju Piter Dajmond je izračunao da bi se najveće društveno blagostanje postiglo kad bi se svaka zarada veća od 300.000 dolara oporezivala sa 73 odsto. Ipak, ništa od toga neće biti važno za konzervativce koji će nastaviti da kritikuju Aleksandriju Okasio Kortez, kao što su to dosad činili sa senatorima Elizabet Voren i Bernijem Sandersom.

KAPITALIZAM JE ZA DRUGE: Zato što ističu da država radi na polzu onih s vrha društvene piramide, senatorka iz Masačusetsa i senator iz Vermonta česta su meta napada. Za njih se tvrdi da bi oduzimali pare od vrednih Amerikanaca i dali ih lenštinama, propalicama i ilegalnim imigrantima i da bi ubrzo od Amerike napravili Venecuelu. U društvu gde je sramota primati socijalnu pomoć i gde se veruje da tržište nepogrešivo svakoga smešta tamo gde mu je i mesto, ovo troje političara pokušava da objasni da siromašni nemaju razloga da se stide jer je sistem namešten u korist najbogatijih.

Najimućnijima se odobravaju poreske olakšice. Zbog njih se prave rupe u zakonu. Primaju neizmernu pomoć vlade jer je država finansirala istraživanja koja su pomogla razvoj kompanija poput „Gugla”. Oni se nisu stideli da prime državnu pomoć vrednu stotine milijardi dolara kad su posrnuli tokom ekonomske krize 2008. Tada se zaboravilo na kapitalizam i tržište. To je za obične građane. Krupan kapital uvek može da računa na državu. To najbolje zna vojnoindustrijski kompleks.

I dok elita želi da posrami ljude koji uzimaju bonove za hranu, skriva istinu da su najveći korisnici socijalne pomoći najbogatiji članovi društva. Kad bi Bejzos, Kuk, Gejts, Zakerberg, Soros, Kouk ili Bafet platili porez od 70 ili 80 ili 90 odsto, oni bi i dalje bili imućni i ništa se ne bi promenilo u kvalitetu njihovog života. Onima s dna lestvice redistribucija može da promeni život iz korena jer znači krov nad glavom, obrazovanje ili lečenje. Ali, to su „levičarske fantazije”.


Komentari17
09de7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nebojsa
Ne treba nista da menjaju. Nadam se da ce pad biti strasan uz gradjanski rat i revoluciju.
yrraf
Nemam reči da opišem koliko se slažem sa autorom teksta. Ovo nema nikakve veze sa komunizmom, kako neki ovde aludiraju, već su ovo upravo poreske politike država razvijenog kapitalizma poput skandinavskih. Niko ne govori o porezu na dobit kompanije ni gušenje biznisa, već naprotiv, ovakvom se poreskom politikom štiti biznis, sprečava sa izvlačenje kapitala iz firmi i time se obezbeđuje da više novca odlazi u razvoj i dugoročno društvo i ekonomija profitiraju. Sadašnji divlji kapitalizam samo pogoduje špekulantima i skorojevićima koje ne žele da rade i razvijaju već da brzo upropaste firmu izvlačenjem ogromnog novca iz iste, novca koji su zaradili radnici a ne sam gazda ili menadžer (koji svakako zaslužuje najveći de prihoda ali ne po cenu izrabljivanja i uništenja firme). Društvo nema apsolutno nikakvu korist ako neko ima platu od nekoliko milona evra godišnje, jer je neće uložiti u biznis već će je protraćiti na skupe automobile, nakit, ogromne kuće i druge gluposti u kojima će zarobiti kapital koji je mogao da se upotrebi za razvoj kompanije i napredak celog društva. Naravno, to ne treba zabraniti, samo oporezovati bezobrazno visokim stopama ne bi li se stvorila kultura racionalnog poslovanja i ulaganja a ne mešetarenja i rasipanja resursa.
Растко Дијаспорац
Високи порези не делују подстицајно. Ако укочите индивидуе са високим зарадама, ви тиме кочите и привреду те земље у којој они живе и раде. Закони треба да ослобађају предузетништво, тјс. да подстичу, а не да га ограничавају и коче. И чувени економиста Адам Смит је говорио да се не треба плашити богатих. Комунисти су дошли на власт пропагирајући идеју да смо сви једнаки. Онима који тако и данас мисле препоручујем изреку: “Ми смо сви једнаки само - кад заузмемо водоравни положај два метра испод земље.”
Zlatan
Vi namerno stavljate stvari u crnu i belu ravan. Nije sporno da je kapitalisticki system produktivniji od komunistickog , medjutim sadasnja raspodela vodi ka tome da cemo za 30 godina imati 3 coveka koji su vlasnici 80 % svetskog kapitala.. Ako je to kapitalizam koji vi ppropagirate , zapitajte se do kada ce narod trpeti da drzava umesto da oporezuje kompanije i pojedince ona porez prebacuje na srednju klasu koja se transformise u siromasnu. Dajte mi jedan razlog zasto moj MD treba da ima 100 puta veca primanja od mene i mojih kolega koji su takodje zasluzni za uspeh firme?
Preporučujem 6
Саша Микић
У самом тексту имате податак да је некад у САД пореска стопа ишла и до 90%, а да је у том периоду привредни замах био веома значајан. Подстицај за развој је у делу пореских олакшица и, колико ја знам, у САД је велики део пореских олакшица произилазио из суме која је ишла у нове инвестиције. Тиме се није дозвољавало да паре заврше у сламарици, већ у нова улагања. Извлачењем производње са територије САД смањен је и тај део пореских олакшица, па су се богати сетили да изврше притисак на власт и да добију смањење стопе пореза на 38% у доба Регана, баш са таквом аргументацијом да се кочи предузетништво. Део пореза на добит које су компаније имале у другим земљама им је често опраштан само да би те компаније остале у дотичним земљама. Сетите се само Ирске и Гугла и милијарди долара опроштеног пореза, иако су се остале чланице ЕУ буниле због тога.
Preporučujem 9
Djordje Petrovic
Nema potrebe podizati porez, samo nakonom propisati odnos plate zaposlenog i top direktora koji ne moze da predje recimo 1/12 . Sto zaposleni zaradi za godinu dana , ovaj dobije za mesec dana. Puna kapa.
Саша Микић
Где сте то видели да држава одређује нивое плата у приватним фирмама? Ни у нашем закону о раду не стоји висина зараде, већ само начин како се одређује зарада, а једина ставка у којој држава (влада) учествује то је одређивање минималне цене рада. Држава може једино какву такву социјалну правду одржавати различитим нивоима опорезивања зараде.
Preporučujem 14
Саша Микић
Ауторка је заборавила да дода још једну чињеницу, а то је расподела профита у оквиру компанија, нарочито у случају мултинационалних компанија. Сав профит се дели међу менаџерима компаније. Некадашњи бонуси на крају године су ограничени само на менаџмент тако да је у многим компанијама ''тринаеста плата'' постала мислена именица, а менаџери добијају, у исто време, седмоцифрене износе као награду што су њима подређени добро обавили посао. Све ово што је наведено у тексту је и довело до изумирања средњег слоја у САД, онаквог средњег слоја који је постојао тамо неких 60-тих и 70-тих, а једним делом и 80-тих.
Mike Kovian
Oba komentara (pri vrhu stupca) su vam potpuno na mestu. Ne znam koje su stope oporezivanja u skandinavskim zemljama osim da su zaista velike, možda i najveće na svetu, ali da je to jedina logična i razumna mera kontrole, našao sam i u amer. štampi.
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja