četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Gojaznost utiče na pojavu bolesti srca, dijabetesa i raka

Podaci istraživanja o zdravlju stanovnika Srbije iz 2013. godine pokazuju da je 56,3 odsto odrasle populacije imalo prekomernu težinu, a od toga je 21,2 odsto bilo klinički gojazno
Autor: Danijela Davidov-Kesarnedelja, 13.01.2019. u 20:33
Илустрација СЗО

Broj gojazne dece u Srbiji raste iz godine u godinu, što predstavlja potencijal za veliko opterećenje građana hroničnim nezaraznim bolestima u narednim decenijama, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Prekomerna težina i gojaznost u detinjstvu imaju poseban značaj zbog ranog početka različitih oboljenja povezanih sa prekomernom težinom, kao što su šećerna bolest, rani metabolički sindrom, povišen pritisak, bolesti srca. Zbog toga veliki značaj ima iskorak koji je Srbija napravila u prošloj godini usvajanjem dva važna regulatorna akta: Uredbe o Nacionalnom programu za sprečavanje gojaznosti kod dece i odraslih i Pravilnika o detaljnim uslovima za organizovanje, sprovođenje i praćenje ishrane u osnovnoj školi, koji obezbeđuju okvir za sprovođenje neophodnih koraka u prevenciji gojaznosti. U 2017. godini Vlada Srbije je donela Strategiju javnog zdravlja, koja zajedno sa ranije usvojenim Zakonom o javnom zdravlju pruža osnovu za sprovođenje različitih intervencija koje se odnose na ovu problematiku.

Predstavnica i šefica Kancelarije SZO u Srbiji dr Žofija Pustai napominje da je ulaganje u prevenciju daleko isplativije u poređenju sa troškovima koje iziskuje lečenje posledica hroničnih nezaraznih bolesti. Takva oboljenja vode ka prevremenoj smrti ili neretko životu s invaliditetom, povećava se pritisak na zdravstveni sistem, vidljiv je uticaj i na ekonomski razvoj, koji je ugrožen zbog smanjenja produktivnosti. Procenjeno je da je na globalnom nivou došlo do smanjenja ekonomskog rasta od 0,5 odsto za svakih 10 odsto povećanja smrtnosti od hroničnih nezaraznih bolesti.

– Prema podacima SZO, hronične nezarazne bolesti su jedan od najvećih izazova za održivi razvoj u 21. veku i vodeći su uzrok obolevanja i umiranja na globalnom nivou. Evropski region je najviše pogođen, a uticaj glavnih bolesti srca i krvnih sudova, šećera, raka, hronične respiratorne bolesti i mentalnih poremećaja je alarmantan. Zajedno, ovih pet bolesti čine procenjenih 86 odsto smrtnih slučajeva i 77 odsto opterećenja bolešću u regionu. Države članice u Evropskom regionu SZO sprovele su ključne promene kao odgovor na rastući broj slučajeva ovih bolesti. Da smo na pravom putu, svedoči opadanje broja preranih smrti od nezaraznih bolesti, ali još uvek postoji ogroman prostor za unapređenje – kaže dr Pustai.

Procene SZO pokazuju da su ove bolesti činile 94 odsto svih smrtnih slučajeva u Srbiji u 2014. godini. Umiranje od ovih bolesti u Srbiji je veće u poređenju sa Evropskim regionom SZO, ali je smrtnost za bolesti srca i krvnih sudova smanjena poslednjih godina. Ne treba zaboraviti da je upravo indeks povišene telesne mase glavni faktor rizika za navedene četiri bolesti.

– Porast obolevanja od ovih bolesti je u vezi sa četiri glavna faktora rizika: upotreba duvana i alkohola, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana. Procenjeno je da se najmanje 80 odsto svih srčanih bolesti, moždanih udara i šećernih bolesti, kao i 40 odsto karcinoma može da se spreči promenama životnog stila. Rano otkrivanje i lečenje takođe mogu doprineti dobrom kvalitetu života i smanjenju obolevanja i umiranja – pojašnjava dr Pustai.

Sa dugom istorijom jake javnozdravstvene infrastrukture i uspostavljenim sistemom i znanjem, Srbija ima potencijal da napravi značajan napredak u povećanju pokrivenosti osnovnim intervencijama za prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti. Strategije ili programi koji imaju za cilj sprečavanje pušenja i konzumiranja alkohola, promovisanje pravilne ishrane i fizičke aktivnosti efikasni su ako se dobro primenjuju.

Naša sagovornica podseća da je SZO, da bi se izbeglo prerano umiranje, kao i da bi se uticalo na smanjenje opterećenja ovim  bolestima, usvojila Akcioni plan za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti u Evropskom regionu SZO, za period 2016–2025. Plan je postavio viziju za prevenciju, rano otkivanje bez preranog umiranja i smanjenja invalidnosti koja se može izbeći, a realizacija planiranih aktivnosti će voditi zemlje ka dostizanju održivih ciljeva razvoja do 2030. godine.

– Zdravstveni sektor, sam po sebi, nije dovoljan da odgovori na ovaj globalni problem, već je neophodno sprovoditi mere u svim sektorima kako bi se ublažile, sprečile i kontrolisale ove bolesti – dodaje dr Pustai.

Tokom protekle tri decenije u svetu, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, došlo je do porasta broja gojaznih u odnosu na problem pothranjenosti koji je bio ključni do tada, a sve to kao rezultat prelaska na visoko energetsku ishranu i uglavnom sedećeg načina života i smanjene fizičke aktivnosti. Prema podacima SZO u 2016. godini, 39 odsto odraslih (18 godina i starijih), imalo je prekomernu težinu, a 13 odsto od njih je bilo gojazno. Podaci istraživanja o zdravlju stanovništva Srbije, koje je realizovao Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” 2013. godine, pokazuju da je 56,3 odsto odrasle populacije u Srbiji imalo prekomernu težinu, a od toga je 21,2 odsto bilo klinički gojazno. Rezultati studije o dečijoj gojaznosti, sprovedene prema SZO metodologiji u Srbiji 2015. godine od strane Medicinskog fakulteta u Beogradu, pokazuju da je gojaznost kod dece u Srbiji koja imaju od šest do devet godina uporediva sa prilično visokim rezultatima u drugim evropskim zemljama (23,1 odsto dece u Srbiji je sa prekomernom težinom, a 6,9 odsto smatra se gojaznim). Slične rezultate je pokazalo veliko istraživanje o zdravstvenom ponašanju dece školskog uzrasta koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije 2017. godine prema jedinstvenoj metodologiji SZO i koje pokazuje da petina adolescenata ima prekomernu težinu.

Kada je reč o pitanjima vezanim za ishranu, mere fiskalne politike, zakonska regulativa koja se odnosi na smanjenje marketinškog pritiska kada je u pitanju reklamiranje proizvoda i mere za smanjenje prekomernog unosa soli takođe su potrebne u Srbiji. Podržavajuće okruženje je ključno u oblikovanju izbora ljudi, čineći izbor zdravije hrane i redovne fizičke aktivnosti najlakšim izborom (izbor koji je najpristupačniji i dostupan) i stoga sprečava prekomernu težinu i gojaznost. Neke od mera koje su već sprovedene u nekim zemljama uključuju ograničenja za promotivni marketing, poreze na šećer na zaslađena pića i jasne oznake na proizvodima – kako bi se podstaklo bolje razumevanje sadržaja u prehrambenim proizvodima. Ne smemo zaboraviti da prehrambena industrija takođe može igrati značajnu ulogu u promovisanju pravilne ishrane smanjenjem sadržaja masti, šećera i soli u prerađenim namirnicama.

Ne razmišlja se o zdravlju

Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, oko 20 odsto odrasle populacije nikada ne razmišlja o svom zdravlju pri izboru hrane koju jedu. Dr Jelena Gudelj Rakić, iz Instituta „Batut”, napominje da su najčešće greške u ishrani mali unos voća i povrća, preskakanje obroka, dominantna upotreba belog hleba i peciva, dosoljavanje hrane za stolom. Obrazovanje o zdravim izborima je stoga deo zdravstveno vaspitnih i edukativnih aktivnosti namenjenih kako deci, tako i odraslima, koje sprovode Institut za javno zdravlje Srbije i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje, uz podršku Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U vreme praznika više se jede

Kako ističe dr sc. med. Jelena Gudelj Rakić, načelnica Centra za promociju zdravlja u Institutu „Batut”, za vreme praznika ljudi su skloni da preteraju sa unosom hrane, a konzumiraju i alkoholna pića u većim količinama, pa se često pojave tegobe u vidu osećaja prepunjenosti trbuha, nadimanja, nadutosti, gorušice, neretko i bolova u trbuhu, pojačanih gasova... Preterivanje u jelu i piću je posebno opasno za hronične bolesnike. „Umerenost u ishrani je najbolja prevencija gojaznosti: nemojte preskakati obroke, jedite puno voća i povrća, birajte ribu i nemasno meso, hleb od celog zrna umesto rafiniranog, koristite svežu, kuvanu ili pečenu hranu umesto pržene i pohovane. Nemojte jesti dok hodate, vozite gledate televiziju, razgovarate telefonom jer se tada jede više nego što vam je potrebno. Dovoljan unos tečnosti, pre svega vode takođe je važan i to između obroka. Budite fizički aktivni – hodajte najmanje 30 minuta svakog dana, koristite stepenice umesto lifta, izađite iz prevoza jednu ili dve stanice ranije. Ukoliko pokleknete pred primamljivim đakonijama poželjno je da narednih dana jedete češće a manje obroke, uzimate dovoljno tečnosti i više se krećete”, dodaje dr Jelena Gudelj Rakić.


Komentari10
75ccd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

moj zivotni san
da umrem zdrav ko dren.
Mirsanda Stanic
Zasto Watson-u i Krick-u nisu oduzeli Nobelovu nagradu koju su dobili 1962. godine potvrdivsi da je DNK molekul helikoidalne strukture. Oni su to potvrdili nakon sto je sef laboratorije u kojoj je radila Rozalind Franklin, koja je X- ray kristalografijom dokazala DNK strukturu, ukrao njenu fotografiju x-51 i dao Watson-u i Krick-u. Obojica su bezocno iskoristili ukradeni rad Rozalind i dobili Nobelovu nagradu. Zatim, je Rozalind Franklin dobila otkaz iz Kings College-a Hospital, a nakon toga joj je zbranjen rad na ljudskoj DNK. Da tragedija njenih dostignuca bude veca, ona je postavila osnove za rad na genetici virusa, te je nakon njene prerane smrti u 37 godini, njen student i kolega Aron Klung dobio Nobelovu nagradu iz hemije 1982.god. Ovo je jedan od najtuznijih i najruznijih slucajeva omalovazavanja zenske genijalnosti. Nazalost ovakvih slucajeva je bilo dosta. Diskriminacija zenskih sposobnosti u svim oblastima nauke i danas je izrazito prisutna zbog mizogenog socijalnog miljea.
Decak
Jedna od najvecih opasnosti za nase zdravlje je BELI SECER. Fabricki rafinirani beli secer ne postoji u prirodi, ali ga proizvodjaci masovno trpaju u sokove i keksove. Nasuprot njemu, svi prirodni seceri koji se nalaze u vocu i medu, su itekako potrebni i zdravi.
Zoran
Otisao ja prekjuce da zamenim gume na kolima, Amer zamenio, vraca se i My God...29.000 milja si presao za 7 gpodina. Jeste, kazem, mi to samo na duze relacije teramo, po gradu ne. Zena ide nekim krsom, a ja idem pescie kad god mogu. Za vasu informaciju, prosek kilometraze je 13.000 milja godisnje za Amere. A gume moraju da s emenjaju jer popucale sa strane, sara stoji.:)
Zoran
Ја купуио чоколаду овде у Америци, 92% какао. То није горко, него кислео. И тако узмем једно парче у току дана, више еи не можеш да поједеш. И понудим сестри, Американки што ту ради, ал кажем то је горко мало. Знам, каже она, ја волим оне слатке. И озбиљно додаје: Ја здраву храну не једем. Добро, понуђен ко почашћен. Неко бре воли да ради на своју штету. Оне добре за крвне судове. Неко каже па и ти ћеш д аумреш. Па ћу д аумрем, ал ми се не жури.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja