utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56
INTERVJU: prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda

U ovoj godini dvostruko veći budžet za zdravstvo

Jedan od prvih konkretnih rezultata jeste novo Prihvatilište za decu koje će biti otvoreno 25. februara - Planira se obnova zgrade Hitne pomoći, Studentske poliklinike, stacionara i Gradske biblioteke
Autor: Dejan Aleksić / Branka Vasiljevićnedelja, 13.01.2019. u 23:30
(Фото Д. Жарковић)

Kada je minulog leta prešao iz polja medicine u politički ring, mnogima nije bilo jasno zašto se priznati stručnjak rešio na takav korak. Zapitali su se zašto cenjeni direktor Univerzitetske dečje klinike preuzima političko kormilo grada. Profesor dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, priznaje da nijedan veliki prelazak nije lak jer sa sobom povlači mnogo promena. Na  preuzimanje čelne gradske funkcije odlučio se jer je poželeo da uradi velike i značajne stvari. Jedan od prvih konkretnih rezultata na koje je ponosan, kako kaže, jeste novo Prihvatilište za decu.

– Raduje me što 25. februara, posle 20 godina, na privremenoj adresi, otvaramo vrata jedne od najznačajnijih institucija socijalne zaštite. Umesto 250 kvadrata, imaćemo novi objekat površine 1.700 kvadrata. Meni je godinama prioritet i izgradnja nove dečje bolnice Tiršove 2 – ističe gradonačelnik za „Politiku”.

Šta se dešava sa Tiršovom 2?

Radi se studija izvodljivosti. Ona bi trebalo da bude gotova u septembru i da se onda raspiše tender. Gradnja Tiršove 2 u Deligradskoj trebalo bi da počne na proleće 2020. Ta lokacija je odabrana kako bi bila blizu ginekološkoj klinici i auto-putu. Kao lekar dnevno sam mogao da pomognem do dvadesetoro dece, a kao gradonačelnik mogu da obezbedim najbolje uslove lečenja za generacije dece.

Koje su vaše svakodnevne gradonačelničke obaveze? Dobar deo javnosti kao prvog čoveka grada doživljava vašeg zamenika.

Kraće čekanja kod lekara
Koji konkretni koraci bi uskoro mogli da se preduzmu da bi se podigao kvalitet zdravstvene zaštite u gradu?
Ključno je da u zdravstvenim ustanovama ljudi kraće čekaju, da brzo dobiju uslugu pre svega u svom domu zdravlja. To ćemo postići unapređenjem informacionog sistema. Važni su i infrastrukturni projekti, nabavka nove savremene opreme i vozila. Zbog toga je planirani budžet Sekretarijata za zdravstvo za 2019. gotovo 900 miliona dinara, što je dvostruko više nego 2018.
Trčanje kao hobi
Ulazite li u operacionu salu?

U poslednjih mesec dana operišem i nastojaću da to radim bar jednom nedeljno.
Šta vam je „izduvni ventil”?
Jedan od hobija mi je trčanje, ali me nažalost sve manje ima na Tašmajdanu. Trudiću se da to promenim.

Svako obavlja svoj deo posla. Moj zamenik ima svoje kvalitete, preduzimljiv je i operativan. Najvažniji su rezultati koje ćemo zajednički postići. Moj pristup vođenja je drugačiji od onoga što deo javnosti očekuje. Radni dan mi počinje u sedam ujutru i tako cele nedelje. Moj tim i ja imamo brojne sastanke i obilazimo teren. Te operativne akcije ne prate kamere. Smatram da je mnogo bolje da se konkretan projekat predstavi kada on bude u finalnoj fazi.

Opozicija zamera što na sednicama Skupštine grada mnoge predloge odluka ne obrazlažete vi.

Svi predlozi koji se nađu pred odbornicima pre toga prolaze Gradsko veće kojem ja predsedavam. To znači da bilo koji predlog koji stavimo na Skupštinu, analiziramo Veće i ja. Moj tim i ja svim odlukama se bavimo detaljno pre nego što one odu na Skupštinu, gde posao delimo. Kao gradonačelnik obrazlažem glavne tačke koje se tiču vizije i razvoja grada. Na prethodnoj sednici obrazlagao sam budžet.

Kako sarađujete sa predsednicima 17 gradskih opština? Pojedini su se žalili da nemaju nikakvu komunikaciju sa vama.

Sa većinom predsednika redovno razgovaram. Oni najbolje znaju šta je žiteljima opština potrebno i daju predloge. Za svaku konkretnu ideju i projekat koji olakšava život građana uvek sam spreman za razgovor. Sigurno ću podržati sve dobre projekte iz bilo koje opštine.

U toku obrazlaganja budžeta istakli ste da se raspodelom novca opštinama ispravljaju ranije nepravde. Kako se ispravljaju ako neke opštine dobijaju ogromna uvećanja, a neke minimalna?

Budžet grada Beograda je jedinstven. Investicije su na svim opštinama, ali prema prioritetima. Predizborno obećanje bilo je da će doći do ravnomernog razvoja na teritoriji celog grada. Zato su predstavnici rubnih delova zahtevniji, žele da poboljšaju život na svojim opštinama u koje se godinama nije ulagalo.

Znači to nema nikakve veze sa tim što su Stari grad i Novi Beograd opozicione opštine?

Napravio sam radnu grupu da bi se greške u raspodeli novca svele na najmanju meru. Nisam uticao na rad te stručne komisije. Oni su definisali kriterijume, uzeli su u obzir da mnoge projekte na opštinama radi i grad. Na Starom gradu to je, recimo, obnova Trga republike, a na Novom Beogradu sređivanje parka Ušće. U obzir je uzeto i to što je neko ranije dobijao manje, a neko znatno više novca. Sada se pravi ravnoteža.

Na vašem stolu je zahtev za poskupljenje vode. Kada ćete ga potpisati?

To sam zaustavio jer hoću da mi se objasni koji su razlozi za poskupljenje i šta je minimalno povećanje kako bi sistem funkcionisao. Pisano obrazloženje zahteva za poskupljenje tražio sam pre Nove godine i početkom naredne nedelje sastaću se sa rukovodiocima preduzeća i detaljno ćemo razmatrati opravdanost. Tek nakon toga doneću odluku. Svestan sam da i najmanje poskupljenje građanima može da predstavlja veliko opterećenje, zbog toga im obećavam da ću ih odobravati samo kada je to potrebno za normalno funkcionisanje sistema.

Da li su vam stigli još neki zahtevi za poskupljenje komunalnih usluga?

Jedino zahtev „Vodovoda i kanalizacije” za izmenu cene vode i otpadnih voda od 1. februara. Njime se traži povećanje cene za 11 odsto.

Jedna od glavnih stvari kojima se bavite je pametan grad. Šta će u ovoj oblasti na terenu najbrže da zaživi?

Dok ne zaživi metro, jedan od najvećih izazova su saobraćajne gužve. Uskoro počinje primena sistema za upravljanje saobraćajem po zonama. Najprostije objašnjeno, u ulici u kojoj nema gužve, češće će biti crveno svetlo, kako bi u ulici koja je opterećena zeleni signal trajao duže. U toku su i pripreme za formiranje „ličnih karata” svih gradilišta, što će uvesti red u ovoj oblasti, smanjiti gužve i omogućiti bolje korišćenje budžetskih sredstava.

Beograđani bi pametna rešenja voleli da vide u javnom prevozu koji je loš i neredovan.

Uvek može bolje, ali ne mislim da je prevoz loš i neredovan. Za njegovo bolje funkcionisanje neophodna je i saradnja građana. U velikim gradovima nigde ne možete da dobijete tako važnu uslugu, a da ne platite. A u Beogradu, prema nekim procenama, ni 30 odsto putnika ne plati kartu. Uzor nam je Novi Sad, gde je naplata karata 80 odsto, a uređen je i ulazak i izlazak iz vozila. Kako bismo poboljšali javni prevoz u Beogradu, planiramo i nabavku novih vozila, restrukturisanje preduzeća i podsticanje građana i kompanija da kupuju mesečne karte.

Kao jedan od prioriteta nedavno ste naveli i ulaganja u energetsku efikasnost. O kojim ulaganjima je reč?

Rekonstruisaćemo zgrade Hitne pomoći, Studentske poliklinike, Stacionara i Gradske biblioteke. To su institucije od vitalnog značaja za svakodnevni život. Objekat Hitne pomoći je izgrađen 1960. i od tada nije rađena obnova, dok su se i grad i broj korisnika višestruko povećali. Sve ovo ćemo činiti u okviru projekta koji će delom biti finansiran iz sredstava EU, a delom iz zajma EBRD-a.

Naglasili ste da je namera da Beograd postane evropska metropola. Koliko je to ostvarivo ako u mnogim delovima grada još nema ni kanalizacije?

Beograd je metropola bez sumnje. To često i stranci i ambasadori naglašavaju. Kada razgovaramo o Beogradu kao metropoli, ne bih se složio da u mnogim delovima grada nema dobrih puteva i kanalizacije. Oni su u manjini, ali nam je i te kako važno da te probleme rešimo. Unapređenje kvaliteta života Beograđana mi je prioritet. Ove godine radićemo nekoliko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Gradi se kanalizacija u Batajnici i Krnjači. Pred gradom je i izgradnja interceptora u Velikom Selu. Taj važan projekat će nas koštati oko 400 miliona evra i radiće se godinama.

Za svu nedostajuću infrastrukturu opredeljeno je 18,5 milijardi dinara. Ali, dosta novca biće izdvojeno i za gondolu. Šta je važnije – kvalitet života Beograđana ili turisti?

Jedno ne isključuje drugo, važni su nam i Beograđani i gosti. Moramo da shvatimo da je bitno da imamo turiste, jer oni pune beogradsku kasu. Na proleće počinje izgradnja gondole, koja će biti velika turistička atrakcija i moderan vid prevoza u regionu. Danas nema grada koji ne ulaže u turizam. Ali, istovremeno gradimo vrtiće, rekonstruišemo škole, otvaramo nove zdravstvene stanice. Još jednom naglašavam da ćemo u naredom periodu rekonstruisati Hitnu pomoć i izgraditi novu dečju bolnicu Tiršova 2. 


Komentari6
4bb08
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Profesor Univerziteta
Tiršova 2 treba da se zida u neposredno blizini postojeće klinike na praznom placu od 70 ari koji je predvidjeno upravo za to još 1991. Postoji i idejna skica SU+PR+5 sa podzemnom garažom na 2 nivoa. Kliniku treba proširiti za oko 10 000m2 i to upravo na tom idealnom mestu. Blizina auto puta gde nema pristupne petlje na dnu slepe ulice je besmislica i bacanje para na megalomanija, a blizina GAK nije nikakav argument jer BG ima 5 državnih i 2 privatna porodilišta! Ko to želi da baci 30 mil evra više bez ikakve potrebe?
Novobeogradjanin
Postovanogo gradonacelnika moramo pitati dokle najveca gradska opsina, gradjane koje unose u gradsku kasu porez... nema nikakve paznje!? Ovih dana totalan haos zbog leda na svim trotuarima! Ko je, konacno nadlezan da se ljudi ne lome na ulicama?! Zasto najvece setaliste u ovom gradu totalno zapusteno? Savski kej, naravno! Sluzba, koja ima lepu i sredjenu kucicu na obali: "Gradsko zelenilo" nista ne radi! Imaju i so i mehanizaciju, ali niko ne cisti 3 trake za setnju! Zasto?! Ko ce da odgovara?! Kada? Ima vode u Savi, zasto se ne opere setaliste?! Gde sje bar 1 cistena mesecno!? U vise navrata smo pitali nadlezne i zasto divna nasa pijaca u 45-om bloku okruzena ruglom od prljavcine? Ko je nadlezan za ciscenje parking mesta i oko pijace i oko "Piramide"?! SRAMOTA!
Branko MB
Da nastavim pod 2:Beogradani traze pametna resenja za javni prevoz.Mislim da prevoz dosta dobro funkcionise iako gradani slabo saraduju jer ni 30% ne plati kartu za prevoz. Kakvi su to gradani da hoce da koriste prevoz a nece da plate.Uvedeni su kontrolori. Ni to ne funkcionise jer onaj ko nije placao ne place ni sada jer ako kontrolori traze kartu ovaj neplatisa se nakostresi I kontrolori beze da ne dobije po glavi. U Novom Sadu pise da 80% putnika plati prevoz. Zasto se gradani Beograda ne ugledaju na gradane Novog Sada.
Branko MB
Da nastavim pod 2
Branko MB
Osvrnut cu se pod 1da deo poslanika u Skupstini grada zamera sto mnoge predloge ne obrazlaze gradonacelnik I pod 2 gradski prevoz u Beogradu. 1.Kakvi su to poslanici koji ocekuju da gradonacelnik bude izvestilac o svemu. Pozdravljam timski rad I tako bi trebalo biti u celoj zemlji a ne samo u Beogradu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja