četvrtak, 21.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:44

Ni reforme ni raspad EU

Nesumnjivo je da su zbog unutrašnjih problema EU slabi izgledi da EU napravi prodor u transformaciji i konsolidaciji. Ona je zarobljena u klopci
Autor: Mitar Mihaljicapetak, 18.01.2019. u 18:00
(С. Печеничић)

U martu 2000. Evropski savet u Lisabonu je usvojio strategiju s ciljem da EU 2010. postane najkonkurentnija privreda u svetu. Međutim, po stopi rasta produktivnosti i BDP EU danas zaostaje iza SAD, Kine i Indije kao glavnih konkurenata. Genezu problema EU moramo da pratimo od početka.  Naime, osnivanje Zajednice za ugalj i čelik 1951, EEZ 1957. i  EU  1993. došlo  je na talasu  oporavka posle Drugog svetskog rata. Maršalov plan 1947. u vidu besplatnog ručka je snažno podstakao taj oporavak kako bi SAD imale prvi stepen odbrane protiv SSSR. U doba ekonomskog poleta u EU i smanjenih tenzija u svetu manje su bili vidljivi unutrašnji problemi i konstrukcione greške u formiranju EU. Paradoks je da je EU bila  politički projekat spregnutih elita politike i kapitala, a da EU nije postala politička zajednica ujedinjenih država. Po karakteru i sadržini ekonomskih i političkih institucija  ona nije zamišljen tako da izdrži rušilačke potrese, niti da iskoristi sinergiju, znanje i potencijale članica EU  da bi se nosila sa glavnim konkurentima.

Činjenica je da je pre i posle uvođenja evra 2002. doneto na desetine sporazuma i mera radi boljeg funkcionisanja EU. To je do sada kako-tako funkcionisalo. Međutim, u uslovima globalizacije i agresivnog uspona američkih i kineskih kompanija u IT sektoru, zaoštrene borbe oko resursa i tržišta, navedeni sporazumi i mere su nedovoljni. Smatralo se ili se tako prezentiralo da će uvođenje evra i ECB biti dovoljno za integraciju zemalja unutar EU i od jednake koristi za sve članice EU. Pokazalo se da nije tako, jer zemlje evrozone (kada imaju visok deficit platnog bilansa) nemaju svoju valutu da bi je devalvirale i popravile stanje platnog bilansa. Zato moraju ići na kresanje plata i socijalnih davanja kao nedavno u Francuskoj, što je u osnovi dovelo do „žutih prsluka’’.

Dakle, osim evra, ECB i carinskog područja (koji idu naruku jakima) EU nema instrumente koje ima čak i labava federacija – poreze, budžet, jaku ECB, odbranu i spoljnu politiku, emisiju dužničkih hartija od vrednosti (evroobveznice) i sl. Manje ili više žučne i jalove rasprave o ovim  pitanjima traju od osnivanja EU. Razvijene i manje razvijene zemlje u EU imaju svoje jake argumente za i protiv stvaranja čvršće političke zajednice.  Postoje jaki sedimenti i razlike u kulturi, identitetu i tradiciji zemalja EU, koje EU ne može pretopiti u viši oblik zajedništva. Postavlja se ključno pitanje: do kog je stepena moguća ekonomska i politička integracija država EU a da to ne ugrozi nacionalne identitete tih država. Međutim, ovde se uopšte ne radi o tome čiji su argumenti  jači, već o tome kome treba ovakva EU, da li je većina članica  prihvata i da li takva EU može izdržati konkurenciju na globalnom tržištu i obezbediti podjednak napredak za sve članice. Te rasprave za sada gutaju vreme bez rezultata.

Problem je danas i u tome što su dva glavna stuba EU (posle bregzita, ako ga bude) dosta uzdrmana. Nemačka i A. Merkel su oslabljene  zbog oslabljene HDU, a E. Makron zbog „žutih prsluka’’. Makron je dobro procenio da francuska ekonomija gubi trku u odnosu na nemačku, te da Francuska nije ravnopravan partner Nemačkoj u evropskim i širim poslovima. Zato je preduzeo drastične mere da bi povećao konkurentnost ekonomije zemlje kao što je to davno uradila Nemačka. Ali Francuska nije Nemačka po mnogim crtama, kao i po tome što Nemačka ima sređene industrijske odnose i saradnju između poslodavaca, države i sindikata. Uz to A. Merkel polako silazi sa scene, a E. Makron se neće lako usuditi da ponovi uvođenje istih reformi, što otežava izglede za produktivnu reformu EU. Postoje i drugi problemi u odnosima Nemačke i Francuske koji tinjaju ispod prividnog saglasja oko mnogih pitanja. Na primer, postoji duga tradicija još od De Gola u nastojanju Francuske da se suprotstavi mešanju SAD (uz pomoć Engleske) u poslove  EU i Evrope. Međutim, Nemačka još uvek nije definisala svoj stav u odnosu na SAD, što ima ogromne implikacije na profil i budućnost EU. Nije jasno zašto Nemačka još uvek svoju sudbinu više veže za SAD nego za EU, iako u EU ima dominantni položaj koji joj omogućuje da ostvari njene bazične interese. Privrženost Nemačke Atlantskoj alijansi ide dotle da Bundesver planira da umesto „tornada’’ (kao zajedničkog aviona i proizvoda u EU) koristi američki F-35 ili da ne bude solidarna sa ostalim članicama EU oko oporezivanja profita američkih kompanija kao što su „Gugl”, „Fejsbuk” i druge kako ne bi izgubila tržište za svoje ključne izvozne proizvode.

Nesumnjivo je da su zbog  unutrašnjih problema  EU slabi izgledi da EU napravi prodor u transformaciji  i konsolidaciji. Ona je zarobljena u klopci između imperativa globalizacije koja zahteva samostalnu, ekonomski jaku i funkcionalnu političku zajednicu i nemogućnosti konsenzusa članica EU o suštinskoj reformi EU.

Doktor ekonomskih nauka

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari4
f73b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Коста
ЕУ је као бивша СФРЈ и југослвовенска идеја уопште. Не постоји евроспка националност, као што није било југословенске наицоналности (сем међ' наивним Србима, па и данас!) и зато је немогуће стварати европску државу. Ко ће да гине за Европу? Ниједна трговачка заједница није уродила стабилном државом, од Феничана надаље. Трговци и банкари треба да се баве трговином и привредом, а политику и националне државе треба оставити политичарима и културим установама. Култура се не може преливати из једна чаше у дуругу. Увођење евра је од почетка била грешка јер екномија Грчке није иста као економија Немачке и није могуће одржавати исту валуту. Масонвим приливом мигранта из рећег света, Европа је можда безповратно оштећена и још више подељена, и то ће само изазивати веће проблеме па и нереде у будулћности. Ти мигранти не осећају ништа за Европу. И за то нико неће одговарати, а требало би. Првенствено Маркелова и (опет) Немачка.
Veritas
Kao Evropljanka ne osecam nekakvu ljubav prema Evropi, a bogme ni prema Evropljanima. Zasto bi uopste neko osecao ljubav prema komadu tla? Odavno je prevazidjena romanticarska ideja ljubavi prema rodnoj grudi, selu, gradu, pokrajini, republici, drzavi, naciji … naravno do precizno odredjene linije - bila to planina (cak ne obe strane, ako drugu stranu vise voli neko drugi!), reka ili jezero (moze do pola), suma, itd. Ukratko, ta zamisljena ljubav se svodi na zelju za posedovanjem. Zasto bi migranti voleli Evropu? Vole zivot, a drugi su izabrali gde ce da zavrse. Ziveti ili umreti. Ubi bene, ibi patria. I to je to. Nazalost ne mozemo uvek birati!
Preporučujem 0
mila simic
Ne postoji ni nemacka, ni britanska, ni francuska, ni spanska nacionalnost. To su sve drzave sastavljene od vise naroda. Ni Srbija nije jedan narod. Ima nas razlicitih. U osnovi drzave je ekonomija. Bez ekonomije ostaje samo glad. Ne postoji kultura jednog naroda. To je umisljena ideja.
Preporučujem 2
Није јасно???
"Није јасно зашто Немачка још увек своју судбину више веже за САД него за ЕУ..." За докторат економских наука очигледно није потребно знати шта је то "ограничени суверенитет", али не шкоди. Немачка је први ниво, "прва рука", а ми нисмо ни друга. Тамо негде трећа-чатврта. Вазалство свих земаља ЕУ, слепа послушност неких према САД, мржња према и "Р" од Русије код тих истих земаља, повампирење фашизма и ревизија историје неки су од незанемарљивих разлога стања у удружењу "Рогови у врећи", тј ЕУ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja