nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 14.01.2019. u 17:12 Mirjana Čekerevac

Stranačka lojalnost iznad ženske solidarnosti

Ženska parlamentarna mreža formirana je u parlamentu 2001, međutim, nije uspela da okupi ni sve poslanice sa jedinstvene liste DOS-a, a kamoli opozicionarke
(Фото А. Васиљевић)

U Skupštini Srbije nema nijedne poslaničke grupe, a da bar neka  njihova poslanica nije bila izvređana, međutim Ženska parlamentarna mreža (ŽPM), koja bi to trebalo da osudi, uglavnom se nije oglašavala. Nije bilo moguće postići saglasnost, jer žensku solidarnost uvek nadjača lojalnost stranci. ŽPM osudila je jedino uvrede lidera SRS-a Vojislava Šešelja na račun Marinike Tepić iz Kluba samostalnih poslanika (KSP) i Aleksandre Jerkov (DS), ali zato radikalke nisu u ŽPM-u. Podeljene su i u stavu o svrsi postojanja ovog neformalnog tela, pa jedne smatraju da je ono obesmišljeno i da mu treba zamrznuti rad, a druge tvrde da je njegovo postojanje opravdano i da može mnogo toga da učini za poboljšanje položaja žena.

Ženska parlamentarna mreža prvi put je formirana u postpetoktobarskom sazivu srpskog parlamenta 2001. godine, međutim, nije uspela ni da okupi sve poslanice iz DOS-a, koje su  do skupštinske klupe stigle na jedinstvenoj izbornoj listi, a kamoli opozicionarke. Poslanice DSS-a, kako su objašnjavale, nisu htele da budu deo toga zato što u parlament nisu ušle kao žene već kao političarke, koje dele stavove svoje stranke. Nisu učestvovale ni opozicionarke iz SPS-a i SRS-a. ŽPM je okupljala poslanice iz svih stranaka jedino u sazivima iz 2012. i 2016. godine, pošto radikali nisu prešli cenzus, a „deesesovke” i socijalistkinje su odavno promenile mišljenje.

U prvom sazivu u kome su naprednjaci činili parlamentarnu većinu, ŽPM je bila puna ideja, ambicija i akcija za popravljanje položaja žena, što angažovanjem na predlozima za izmene zakona, što održavanjem sastanaka sa ženama u unutrašnjosti kako bi se one lakše i više uključile u politiku i dobile priliku da učestvuju u donošenju odluka. Međutim, u aktuelnom sazivu, uprkos tome što se nikad više nije pričalo o borbi protiv svake vrste nasilja, stiglo se dotle da je, takoreći, nemoguće osuditi uvrede na račun političkih protivnica. Dogodi se da neko lično i bez ikakvih ograda osudi vređanje poslanice, bez obzira na to što je na suprotnoj strani, mnogo češće se čuje lična osuda, ali uvek postoji neko „ali”, kojim se osuda praktično poništava, a uvreda na neki način pravda. Tako da je rad ŽPM-a skoro zamro, ukoliko se izuzmu neke međunarodne aktivnosti. Odgovor na pitanje zašto je to tako – zavisi, dabome, od stranačke pripadnosti poslanica.

Marija Obradović (Foto MCB)

Prva koordinatorka ŽPM kada je SNS preuzeo vlast bila je Marija Obradović, sadašnja potpredsednica GO SNS-a, koja ističe da ŽPM radi na principu dogovora. Dodaje: „Ukoliko se bilo koja poslanica, odnosno koordinatorka ispred svoje poslaničke grupe ne slaže sa predlogom aktivnosti, saopštenja ili inicijative, ne oglašavamo se kao mreža. Poslednjih godinu dana iz tog razloga nema reakcija ŽPM. Opozicione poslanice žele da osudimo napade na članice opozicije, to smo i učinili u slučaju Marinike Tepić i Aleksandre Jerkov. Ali, kad je napadnuta Maja Gojković, predsednica parlamenta, ili se vređaju političarke i funkcionerke vladajuće većine, one ne žele da reaguju. Takva selektivna reakcija iziskuje da zamrznemo rad mreže do perioda kada poslanice koje je čine, ne stave pitanje ženskih i ljudskih prava iznad stranačke poslušnosti i zloupotrebe ove mreže u opozicione svrhe”.

Gordana Čomić (Foto MCB)

Poslanica koja je bila pionirka u nastojanju da se žene udruže, bez obzira na stranačku pripadnost, Gordana Čomić (DS), potpredsednica parlamenta, kaže da je „ŽPM prostor za dijalog i u slučajevima kad poslanice ne mogu odmah da razumeju da se nasilje nad ženama ima osuditi, šta god ta žena bila, šta god uradila – to je nedopustivo”. Dodaje: „To što ja pripadam opozicionoj Demokratskoj stranci, ne znači ama baš ništa ako je nasilje upereno prema ženi iz vladajuće koalicije. I u slučaju kad njoj to nije značajno, kao i za zajedničku osudu, na primer, onoga što radi osuđeni ratni zločinac za zločine protiv čovečnosti Vojislav Šešelj. Tome služi mreža. Nije idealno, ali bez mreže ne bismo imali ni taj prostor za raspravu o nesporazumima oko nasilja. Nismo važne mi, važno je da mi učestvujemo u dijalogu kako je ženama u Srbiji, koje nisu u strankama. Naš politički zadatak je da menjamo karakter moći u državi, da moć ne bude nad nekim nego za nešto. Ženska moć u politici može biti moć za promene položaja svih žena nabolje. „

Nataša Mihailović (Foto Tviter)

Jedna od bivših koordinatorki ŽPM Nataša Mihailović kaže da je pravilnikom o radu mreže propisan obavezan konsenzus svih koordinatorki o temama i aktivnostima i da inicijativu pokreće trenutna predsedavajuća. Dodaje: „Nedostatak dogovora ne sprečava nijednu od nas da reaguje pojedinačno. Tokom mog tromesečnog predsedavanja ŽPM je osudila uvrede i verbalno nasilje nad opozicionim koleginicama Mariniki Tepić (KSP) i Aleksandri Jerkov (DS). Na uvrede upućene predsednici parlamenta Maji Gojković i premijerki Ani Brnabić, nakon mog predsedavanja, reagovali smo kao poslanička grupa, jer nije bilo dogovora unutar ŽPM. Za nas u SDPS-u i za mene lično, osuda i borba protiv nasilja je neupitna i nije predmet političke volje, već vrednosnog sistema kao uostalom i uvažavanje i poštovanje onih koji drugačije misle, što svojim radom i primerom nedvosmisleno pokazujemo. S druge strane, nažalost, još uvek smo mizogino i podeljeno društvo, puno predrasuda i stereotipa i mogu da konstatujem, kao žena i poslanica, da iz dana u dan padamo na testu poštovanja žena i rodne ravnopravnosti kao ljudskog prava. U skladu s tim postavlja se pitanje da li bi se i šta promenilo da ŽPM kao neformalna grupa u parlamentu reaguje svakodnevno, ukoliko društvo u potpunosti ne usvoji princip bezuslovnog poštovanja prava drugih. „

Vjerica Radeta (Fopto a. Vasiljević)

Zašto radikalke nikada nisu htele da budu deo ŽPM, Vjerica Radeta, potpredsednica parlamenta i SRS-a, objašnjava ovako: „Zato što je to jedna potpuno besmislena novotarija, koja ništa ne znači, što se pokazalo tokom delovanja takozvane ŽPM, koja nijedan, uslovno rečeno, ženski problem nije rešila, niti o njemu raspravljala. Potpuno normalno i logično poslanici se rukovode stavovima poslaničkih grupa, bez obzira na to da li su muškarci ili žene, to je jedino normalno i u skladu sa parlamentarnom demokratijom. Bilo je slučajeva kada su Maja Gojković i poslanice imale izvesnih problema i o tome govorili, ali zajedničkog stava te takozvane ŽPM. Ne postoji jedinstven stav ni o jednom zakonu. To je, da upotrebim finu reč, besmislica koja nema apsolutno nikakvog značaja i zato se mi tu nismo uključili, niti imamo nameru. „

Dubravka Filipovski (Foto MCB)

Dubravka Filipovski (SNS), takođe, jedna od bivših koordinatorki, međutim, kaže: „ŽPM se ne bavi dnevnom politikom, ona ima pet ciljeva oko kojih su poslanice okupljene, osim SRS-a i to: ekonomsko osnaživanje žena, njihovo veće učešće u političkom životu, borba protiv nasilja nad ženama i decom. Mi nismo okupljene oko toga da izdajemo dnevna saopštenja. U toj priči sam od osnivanja i ne želim da se ŽPM svede na dnevnopolitičke događaje u parlamentu”. I ona podseća na reakcije ŽPM na uvrede Tepićevoj i Jerkovljevoj, ali da je „problem to što nijednom nije bilo saglasnosti da se reaguje kad je predsednica parlamenta bila napadnuta i fizički od Boška Obradovića (lider Dveri), ali i to je parlamentarizam”.

Sanda Rašković Ivić (Foto Tviter)

Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke i šefica poslaničkog kluba NS-PZSS, kaže da je ŽPM formirana sa najboljim namerama, da je počela dobro, ali „čini mi se da se pretvorila u svoju karikaturu i ne služi baš ničemu”. Dodaje: „Mada je u oktobru održana Nacionalna konferencija, posle toga smo ušli u neko mrtvo more u kome se ništa ne dešava. „ Na pitanje da li je, ipak, lojalnost stranci jača od ženske solidarnosti, odgovara: „Žene imaju dve lojalnosti, jedna je lojalnost svojoj rodnoj pripadnosti, ženskom polu, a druga je prema svojoj partiji. Međutim, kad se te dve lojalnosti sukobe, uvek nastrada lojalnost prema ženskom polu i pobedi partijska, bez obzira o kojoj se stranci radi”.

Komеntari4
f8ee3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zorica mrsevic
Osnovana je jos 1265 godine, ocigledno niste pratili parlamentarna zbivanja. Parlamenti su od tada od dakle 13 veka bili vekovima skroz stopostotno muskog sastava, sve do druge poslednjih decenija dvadesetog veka. Da bi funkcionisale i bile efikasne u tom muskom, vrlo cesto ni malo prijateljskom ambijentu, prve parlamentarke su svuda u svetu osnivale svoje parlamentarne grupe, klubove, odbore, kokuse, i mreze.
Владислав Ђорђевић
А када ће да се оснује "Мушка парламентрана мрежа"? Мислим због "родне равноправности"! О Боже! Која је ЖПМ сексистичко, тј. феминистичко секташење!
ne razumem
Šta je ideja ove "ženske solidarnosti"? Ona realno postoji kad su žene meta nasilja, to svi znamo. Ali u čemu se ogleda ova "ženska solidarnost" u političkom, ideološkom svetu parlamentarnog života?
tačno!
I prazna priča i zgražavanje umesto delovanja... Verbalni napad i pretnje su kažnjivo delo. Osoba za pretnje i verbalni napad i govor mržnje može i treba da bude kažnjena odgovarajućom novčanom ili zatvorskom kaznom. Dakle, to je pitanje za srpsko pravosuđe, a ne za sociološke analize, raspredanje, i tzv. ženske savete. Nije jasno šta srpsko pravosuđe radi po tom pitanju i zašto skoro niko od do sada napadnutih ne koristi brojne prednosti pravnog sistema Srbije. Svima bi nam učinili uslugu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja