četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 14.01.2019. u 20:00 Aleksandra Petrović
POSLE NAJAVE PREDSEDNIKA VUČIĆA O UVOĐENjU KAZNE DOŽIVOTNOG ZATVORA

Večita robija po EU standardima

U nekim američkim državama i u Kanadi doživotni zatvor može se izreći čak i za saobraćajne delikte
(Фото Раде Крстинић)

Posle najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će u Krivični zakonik biti uvedena kazna doživotnog zatvora za višestruke ubice, ubice dece i druga najteža krivična dela, stručnjaci imaju zadatak da precizno u zakonu formulišu sva pravila u vezi s izricanjem i izvršenjem kazne doživotnog zatvora.

Cilj ove kazne je da zločinac bude trajno izolovan iz društva, pa se zato u Srbiji nekada davno zvala „večita robija”, a u Sloveniji se i danas naziva „dosmrtna kazna”. Ipak, zbog mogućnosti uslovnog otpusta, ova kazna često ne traje do smrti osuđenika, rekli su nedavno stručnjaci na Kopaoničkoj školi prirodnog prava.

Naime, Komitet UN i Evropski sud za ljudska prava nametnuli su državama članicama obavezu da osuđeni na doživotnu robiju imaju mogućnost uslovnog puštanja na slobodu, obično posle 20, 25 ili 30 godina. Zato bi i naš KZ morao da propiše koji je to period proveden iza rešetaka posle koga bi doživotni osuđenik imao pravo da traži uslovni otpust.

Mnoge države u svojim zakonima imaju predviđen uslovni otpust, ali se on u praksi ne odobrava tako lako. Engleska i Vels, Holandija, Slovačka i Bugarska su jedine evropske zemlje koje su propisale doživotni zatvor bez prava na pomilovanje i uslovni otpust.

SAD su sa 50 doživotnih osuđenika na 100.000 stanovnika rekorderi po broju osuđenih na večitu robiju, a među njima je veliki broj maloletnika. Poznati su slučajevi da se za višestruka ubistva izriče nekoliko doživotnih kazni, što znači da izlazak iz zatvora u „ovom životu” nije moguć.

Doživotni zatvor je ukinut u Južnoj i Centralnoj Americi, Hondurasu, Nikaragvi, El Salvadoru, Kostariki, Venecueli, Kolumbiji, Urugvaju, Boliviji, Ekvadoru i Dominikanskoj Republici, ali su zato propisane maksimalne kazne od čak 75 godina u El Salvadoru, 60 u Kolumbiji, 50 u Kostariki i Panami. To znači da će najveći broj učinilaca najtežih zločina ipak provesti iza rešetaka ostatak života.

Doživotna robija uvedena je u mnogim zemljama kao zamena za smrtnu kaznu, koja je kao „nehumana” brisana iz krivičnih zakona svih zemalja Saveta Evrope.

Srbija je smrtnu kaznu zamenila najpre s 20, a zatim sa 40 godina zatvora. Posle inicijative Fondacije „Tijana Jurić”, koju je svojim potpisima podržalo više od 160.000 građana, naši stručnjaci već mesecima razmatraju argumente za uvođenje doživotnog zatvora i protiv njega. Potrebno je doneti posebna pravila i odrediti u kom zatvoru će biti smešteni doživotni osuđenici.

Kako se ova kazna izvršava u Makedoniji (Severnoj Makedoniji) nedavno je na savetovanju pravnika na Kopaoniku govorila dr Aleksandra Gruevska Drakulevski, profesor Pravnog fakulteta „Justinijan Prvi” na Univerzitetu „Sv. Kiril i Metodij” u Skoplju.

– U KPD „Idrizovo” sada se nalazi 40 osuđenika na doživotnu kaznu. Polovina su Albanci, zatim slede Makedonci, a u manjem broju Romi i Turci. Svi su izvršili najmanje jedno ubistvo. Najveći broj njih su povratnici. Nijedan nije uslovno otpušten – rekla je dr Gruevska Drakulevski.

Makedonski zakon propisuje da otpust mogu da traže tek posle izdržanih 25 godina, a prve doživotne kazne izrečene su 1991. godine.

Ovi osuđenici nikada ne mogu preći iz zatvorenog u poluotvoreno odeljenje. Imaju pravo na produžene posete do 90 minuta i „bračne posete”, kao i pravo da češće primaju pakete, ali ne mogu da telefoniraju bez nadzora niti da dobiju ograničeni izlazak iz ustanove. Mogu da se bave sportom i umetnošću, a obezbeđeni su im zdravstvena zaštita i psihološka pomoć.

– Za neka krivična dela postoji mogućnost podnošenja zahteva za pomilovanje što podrazumeva zamenu za blažu kaznu – rekla je dr Aleksandra Gruevska Drakulevski.

Ukidanje smrtne kazne u državama članicama Evropske unije rezultiralo je povećanjem osuđenih na doživotnu kaznu, što je dodatno dovelo do prenatrpanosti zatvora. Osim toga, naglasila je profesorka, kazna doživotnog zatvora različito se sprovodi u različitim zemljama.

– Mali broj zemalja širom sveta dozvoljava da maloletnici budu kažnjeni doživotnim zatvorom bez mogućnosti uslovnog otpusta ili pomilovanja. U nekim američkim državama i u Kanadi doživotni zatvor može se izreći čak i za saobraćajne delikte – kaže profesorka.

Prema Krivičnom zakoniku Republike Makedonije, doživotni zatvor može se izreći za ukupno 25 različitih krivičnih dela, s tim što sud može da izabere između ove kazne i 40 godina zatvora. Ne može se izreći učiniocu koji u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršio 21 godinu života.

Zakon propisuje da osuđenik na doživotni zatvor mora imati kontakt s porodicom i spoljnim svetom, ali i mogućnost da dobije uslovni otpust, uz pažljivu procenu rizika od strane zatvorske uprave.

Životni vek plus hiljadu godina

– Neke presude u SAD prevazilaze maksimalni ljudski život. Za naročito grozomorne zločine, sudovi ponekad dodaju još godina, bez obzira na kaznu doživotnog zatvora, kako bi se osiguralo da dobro ponašanje neće dovesti do oslobađanja osuđenika. Na primer, Arijel Kastro, koji je u Klivlendu oteo i deset godina mučio i silovao tri žene, osuđen je 2013. godine na doživotnu robiju „plus 1.000 godina”. Sudovi u Južnoj Africi izrekli su najmanje dve presude koje prelaze jedan vek – navodi dr Aleksandra Gruevska Drakulevski.

Kastro je mesec dana posle osude izvršio samoubistvo u zatvoru u Ohaju.

 

 

 

Komentari5
9d5e4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gliga
U praksi, kazna doživotnog zatvora je uglavnom kraća od maksimalne zatvorske kazne. Osuđen na 40g. zatvora neko ne može izaći na slobodu pre odležanih cirka 30g. dok neko osuđen na doživotni zatvor, u praksi može biti pušten posle 20g. Ali političari vole(bar kod nas) da se bave takvim najavama. Gromopucatelno zvuči a ništa ne rešava : /
софи
Није проблем у увођењу доживотне казне затвора или смртне казне, чак. Већи је проблем у начину како се то чини и убеђивању народа како је то пут ка искорењивању криминала. То ме подсећа на ,,прерано дата обећања". Банку не чува запрећена казна (чак и доживотна робија), већ страх учиниоца да ће бити откривен. Оспособљена полиција и истражни органи су бич у рукама власти у борби против криминала. Зато, можда, и разумем првог човека полиције који проблем пребацује на суд, чиме покушава да замагли сопствену одговорност.
Oktoberfest
Nemacki kazneni zakon, na koga se Predsednik bio pre koji dan pozvao, predvidja uslovno oslobadjanje nakon izrecene dozivotne robije nakon odlezanih petnaest godina. Preduslov je da nije izreceno dodatno cuvanje zbog neizlecivosti/nepopravivosti osudjenika, te da je zatvorenik bio uzornog ponasanja pri izdrzavanju kazne. Nemacka je bila maltene u ratnom stanju sa RAF (frakcija crvene armije) u sedamdesetim i osamdesetim godinama. Svi teroristi-ubice koji su bili uhvaceni su vec pusteni na slobodu i pored izrecene dozivotne robije. Pretpostavljam da se to u Srbiji ne moze ocekivati...
CH-ZH
Živim u Švajcarskoj i kroz čitanje novima mi je poznat Njemački zakon. Vrijeme koje navodite može se reći da je bilo vrijeme strogih kazni, kakve su danas. Za silovanje najčešće uslovno, a sigurno vam je poznat Kadel, ubistvo nožem u drogeriji, dobio je 8 godina, a još mnoga druga naročito u poslednje tri godine počinjenih od azilanata. Ne smije se ni navesti ubistvo nego Totschlag/smrtonosni udar. Po blagim kaznama Njemačka prednjači, a ostala Evropa nije bolja. Za silovanje je najčešće kazna samo uslovno. Ime kriminalca se ne smije navesti, navode se inicijali ili ime bez prezimena, a u mnogim kantonima u Švajcarskoj je zabranjeno porijeklo napisati. Narod je nezadovoljan niskim kaznama, ali političari ne mijenjaju jer se smatra, ako je u zatvoru da osuđenik živi na račun države. I ja se nadam se ovo u Srbiji neće primjenjivati, jer se nalazi u takvom stanju da bolje rješenje za suzbijanje kriminala ne postoji.
Sasa Trajkovic
Ovde se nevidi suština od forme a u Srbiji je vazda bila važna forma bez suštine ZAKONI radi ZAKONA ... ŠTA JE SMISAO ZAKONA PA I KAZNI? Da preventivno deluje na potencijalne počinioce kriminalnih dela i vaspitna da u to periodu izrečene kazne shvati i prihvati težinu krivice da se suoči sa sankcijom i da se socijalizuje u sistem ili zajednicu - društva. Da li je broj najtežih kazni pa i smrtne u SAD u smanjio br. kriminalnih dela ? Pritom se preko medija i na političkoj sceni nameće NASILJE, primitivizam i NE kultura kao društveni obrazac ponašanja od kriminalaca se prave urbane legende i idoli mladima a onda gle čuda raste vršnjačko nasilje, zapanjuje brutalnost zločina maloletnika šta je sa tim zakonom ili je to sveta krava u koju NIKO ne sme da dirne a kriminalci se regrutuju na ulici i stadionima a ne u pozorištu ili školi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja