nedelja, 19.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:23

Muftija koji je sprečio pokolj Srba

Zahvaljujući Muhamedu Šefketu efendiji Kurtu iz Tuzle, u tom gradu za vreme Drugog svetskog rata nije bilo masovnih zločina ustaških okupatora nad srpskim stanovništvom
Autor: Dimitrije Bukvićutorak, 15.01.2019. u 08:36
Мухамед Шефкет ефендија Курт (1879–1963)

Bio je početak 1942. godine, kada su ustaške vlasti u Tuzli osmislile pakleni plan. Zamisao je bila da 6. januara, na Badnje veče, miniraju tamošnji pravoslavni Saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice u tom gradu i pobiju okupljene vernike.

Potom je trebalo da usledi kaznena ekspedicija kroz srpsku varoš, kako bi se likvidirali preostali tuzlanski Srbi, koji se nisu zatekli u crkvi u trenutku dizanja bogomolje u vazduh.

Da ovaj plan ustaškog tajnog odbora za istrebljenje Srba i Jevreja u Tuzli ipak bude osujećen, zaslužan je islamski sveštenik Muhamed Šefket efendija Kurt (1879–1963). Ovaj tad već penzionisani tuzlanski muftija, čija se 140. godišnjica od rođenja navršava ove godine, uživao je veliki ugled u tom gradu, koji se u Drugom svetskom ratu nalazio pod okupacijom NDH.

Svoj uticaj muftija Kurt je iskoristio da spreči progon srpskog stanovništva. Na njegove zasluge nedavno je ukazao i istoričar Dejan Ristić, koji je na društvenim mrežama podsetio kako je muftija, saznavši za ustaški plan, s grupom uglednih Tuzlaka zatražio hitan prijem kod nemačkog komandanta grada Hohbajera i njegovog zamenika, potpukovnika Vista, od kojih je zatražio da spreče zločin.

Nemačka komanda je odmah istakla plakat s tekstom upozorenja da niko ne sme nikoga zlostavljati, oduzimati ili rušiti tuđu imovinu i dirati živalj koji slavi. Da su se Nemci u donošenju takve odredbe rukovodili svojim interesom, po svoj prilici, bio je svestan i muftija Kurt. Zato je, u nastojanju da učvrsti njihov demarš, otišao u Zagreb, zatraživši od Andrije Artukovića da ustaše ne diraju mirno srpsko stanovništvo.


Skupštinska legitimacija muftije Kurta (Fotografije sa sajta porodice Kurt)

„Zahvaljujući angažmanu muftije Kurta, u Tuzli nije bilo masovnih zločina. Jugoslovenske vlasti su ga zato posle 1945. odlikovale Ordenom bratstva i jedinstva prvog reda, iako je bio verski službenik iz bogate porodice i, samim tim ’prirodni neprijatelj proletarijata’”, objašnjava Ristić.

Na internetu postoji i sajt posvećen porodici Kurt, na kojem se može doznati da je dalja ratna sudbina ovog muftije bila nemilosrdna. Kako se navodi, u jednoj dojavi iz juna 1943. ustaški režim će ga označiti kao „potajnog neprijatelja današnjeg poretka” i „starog Bizantinca – Srbina”.

Iste godine ostaje bez dva sina – Envera, člana Agitpropa NOB-a, kojeg ubijaju muslimanske straže legije, i Asima, pripadnika NOB-a, koji dobija pegavi tifus i nestaje na nepoznatoj lokaciji. Do kraja rata će izgubiti još jednog sina, Fadila, ubijenog 1945. pod nerazjašnjenim okolnostima.

Enver, Asim i Fadil su bili troje od ukupno osmoro dece koliko je muftija Kurt imao sa suprugom Arifom. Što se tiče njegove biografije, on je rođen u Travniku, a najpre je službovao u Banjaluci od 1914. godine, da bi 1925. prešao u Tuzlu, gde je bio muftija sve do 1933. a tri godine kasnije je penzionisan.

Kada je 1963. umro, prota Đorđe Jovanović je održao govor na njegovoj sahrani kojoj je prisustvovalo više od 10.000 ljudi. Kako se navodi na sajtu, tom prilikom je uslišena „intimna i neuobičajena molba prote Jovanovića da on bude taj koji će u efendijin grob sići pre njega, dočekati tabut s efendijinim telom i položiti ga u raku”.

O tom događaju je pisao i Meša Selimović, opisujući muftiju Kurta kao „dinamičnog, plemenitog, neustrašivog čoveka” koji je svoj „veliki ugled založio da bi spasavao ljude iz ustaškog zatvora”. Znameniti pisac je naveo i da je na pogrebu efendije, među brojnim okupljenima, bilo „najviše Srba – seljaka iz okoline Tuzle”.


Komentari56
2fe0c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miralem Fazlice966d
Srednju školu sam završio u Tuzli. Od 1993 do 1997 sa mnom u razredu je bilo troje Srba i desetak Hrvata. Osim oskudice u hrani i odjeći i granata koje su padale po svima nama jer nebiraju koga će. Sve ostalo stvarno je bilo sve super. Znam Slaðu Stojanović koja je moja generacija i danas radi na kliničkom centru u Tuzli. Isto tako sjećam se vojnika mislim 1995 dok sam išao na praksu, kojeg smo hranili. Lice mu je izgorilo i obrve, znači lice pečeno bukvalno. Bio jepripadnik VRS.
Душко
Још један доказ да племенитих људи има на свим странама. Може да нам свима буде пример, како се треба односити према рођацима, комшијама, суграђанима...
Брано
Мој коментар,као оћевица недовршеног минирања,нисте објавили, вјеројатно једна моја критика није Вам се свидјела а која се односила на догађај након ослобођења Тузле,а нема везе са минирањем.Муфтију,кад би се могло прогласити свецем,заслужио је.Спасио је остатак Срба и Српске дјеце у Тузли,а баке су говориле,дабогда живио 100 година.А толико да знате,план о истребљењу Срба и минирање Цркве,говорило се да је идеја двојице познатих зликоваца,Томислава Фркатовића и Тихомира Камењашевића.За првог незнам гдје се одвукао а други је са оцем побјегао у Минхен и отворили трговину разноразном робом.Није порицао хапшења Срба,али је порицао ликвидирања.Па ако невјерујете,распитајте се још код неких,сада остарјелих Тузлака,а можете посјетити и споменик палим жртвама фашистичког терора,а који се налази са именима жртава,на брду Трновац.Хвала и слава Муслиманском-Српском свецу,Муфтији Мухамеду,а коме могу захвалити да сам као дијете остао на животу и да сад пишем ове редове.Надам се да ћете објавити.
Bivsi Tuzlak
Ma dajte , molim vas. Grad pun teritorijalaca, zenge, silne betonske barikade na Brcanskoj malti, a mi smo trebali da mislimo da ce sve proci fino. Sa prozora naseg stana u Slavinovicima vidimo u petak ujutru rovove pune maskiranih vojnika u vocnjaku sa desne strane. A da ne pominjem kako je lijepo vojska "ispracena" iz Sarajeva 3. maja i kakav je pokolj napravljen u Dobrovoljackoj ulici i pored svih obecanja i dogovora. Nedavno citam da su cak i ulazi u zgrade bili zakljucani i pod visokim naponom da se jadnici koji izadju nekim cudom iz oklopnih transportera, sprze strujom!
Bivsi Tuzlak
Imadoh kolegu Bosnjaka na radnom mjestu u Tuzli koji mi je u tri navrata pricao pricu o muftiji Kurtu. Htio je da meni Srbinu naglasi kako su muslimani spasavali Srbe u drugom svjetskom ratu. Kada sam 1992 napustio Tuzlu 15-og maja, da sklonim dvoje male djece i sebe od borbi koje su muslimani zapoceli u Tuzli, bez razloga i povoda, javim se mom kolegi telefonom i kazem gdje sam i zasto. Njegov jedini komentar je bio: "To mi nista ne znaci". Ponovio je to dva puta I spustio slusalicu. Sutradan je potpisao moj otkaz. Otpusteni su i moj otac i moja supruga, jer se nismo pojavili na poslu. Poslije su, prema prici komsija, nebrojeno puta dolazili da me mobilisu u muslimansku vojsku. Muftija Kurt je uradio veliku stvar, ali na zalost Tuzla nije nastavila njegovo djelo u poslednjem ratu
Mehmed Rakovac
Kako ste znali da će biti borbe u Tuzli 15-og maja? Niko od građana Tuzle (ako nije bio u SDS) nije znao da se bilo šta sprema
Preporučujem 19

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja