nedelja, 13.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57

Zid plača – više od nadrealizma, više od zenitizma

Autor: Aleksandra Kurtešutorak, 15.01.2019. u 08:46
Драган Срдић (Фото И. Милутиновић)

Sarajevska, Dubrovačka, Mostarska, Opatijska, Imotska, Splitska, Nikšićka, Kičevska… I tako redom još sedamdesetak ulica u Beogradu nosi nazive prema imenima gradova koji su nekada bili deo zajedničke države Jugoslavije. Istoričar umetnosti Dragan Srdić bavi se imenima, njihovom promenom, brisanjem iz istorije i sklanjanjem sa društvene scene. On je u Kulturnom centru „Grad” priredio izložbu „Zid plača – Više od nadrealizma, više od zenitizma”.

Postavka je naizgled jednostavna – sastoji se od plavih tabli kakve stoje na početku svake ulice. Na njima piše Ulica, a zadatak posetilaca je da upišu ime neke prestoničke ulice koja geografski pripada bivšoj SFRJ. Srdić kaže da bi bilo dobro ako bismo saznali i da li u Zagrebu, Ljubljani ili Skoplju postoje ulice koje su zadržale nazive iz drugih krajeva.

Drugi deo izložbe posvećen je dvojici heroja – Ljubi Čupiću i Stevi Filipoviću. Uz njihova imena navode se samo godine rođenja, ali ne i smrti jer autor smatra da to može svako pronaći na internetu, ali je suština da neke osobe nastavljaju da žive u sećanjima zbog svojih dela, pa njihov ovozemaljski odlazak ne znači i nestajanje. Po svojoj prirodi interaktivna postavka otvara posetiocima izbledele stranice istorije.


Komentari4
75621
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

pozor
Oba narodna heroja stradala su od četnika, da niko ne lupeta o tome šta su četnici radili u II svetskom ratu. Hvala autoru, divno je da se neko seti ovih heroja u ovo vreme u kome vladaju četnički potomci.
Ацо
Увјек сам се питао зашто смо ми Срби највећи југо-носталгичари иако нас већина „других“ народа не подноси? Па зар смо толики мазохисти?! Али схватио сам да у суштини не жалимо за Југославијом, нити за Хрватима, Бошњацима или сличним, него за државом која је ујединила све Србе. Срби су и јадрански,и динарски и панонски народ. Наша вјечита чежња ка уједињену је ускраћивана и гушена. Ја се надам и желим ипак да доживим тај дан кад се уједињење свих нас Срба буде славило као опште право једног народа а не као „великосрпска агресија“.
Београд, космополитска варош
"Срдић каже да би било добро ако бисмо сазнали и да ли у Загребу, Љубљани или Скопљу постоје улице које су задржале називе из других крајева." То није тешко установити путем Интернета. На пример, Загреб има Љубљанску авенију и Сарајевску цесту, док Београдску улицу, или скопску (скопљанску),као ни подгоричку више нема. Зато има Приштинску улицу, али нема Новосадску улицу. Има Суботичку улицу. Београд као некадашњи главни град некадашње велике југословенске државе, за сада, чува имена скоро свих улица названих по главним градовима бивших југословенских република, изузев, од недавно, Загреба. Ипак, београдска општина Земун има Штросмајерову улицу, као и многе друге са "сличним" предзнаком, док Град чува успомену на бројне топониме (градове, реке, планине и језера) диљем некадашње Југославије. Такав је и ред. А како је најавио заменик градоначелника, ускоро ће Град добити и београдску варијанту загребачке Илице, са трамвајем дуж целог потеза од Славије до Калемегдана...
Милош Лазић
Али, зар то нису називи одредишта са српског националног простора? Да ли бисмо исти аршин применили и за Призренску, Косовску, Бањалучку или Требињску улицу? Андрија Гарнеги је поштено заслужио "плаву таблу" тако што је његовим фондом изграђена Универзитетска библиотека, али чиме нас је задужио Џорџ Вашингтон. Улуцу има и Голсворти, кога је мало ко читао, а не и Џек Лондон или Данијел Дефо. Михаило Пупин доскора није имао ни сокак иако су му Словенци још 1922. године на Бледу подигли споменик! Могло би се о томе нашироко, а овако...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja