utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:55

Dosuđena nevolja

Zvanična Evropa drži Srbiju u predvorju EU i snažnim ucenjivačkim potencijalom obezbeđuje politički i semantički konformizam. Stoga ne iznenađuje činjenica da je evroskepticizam građana Srbije postao trend
Autor: Milan M. Miškovićnedelja, 20.01.2019. u 18:00
(С. Печеничић)

Proteklih dana ponovo sam čitao dva autorska teksta koja nam je u nasleđe ostavio akademik Mihailo Đurić. Prvi tekst, „Pohvala Srbiji 1999”, Đurić je izgovorio 29. marta 1999. godine u Udruženju književnika Srbije u Beogradu. Drugi članak, „Golgota Srbije 1999”, predstavlja autorizovani tekst besede održane 26. maja 1999. godine, takođe u Udruženju književnika Srbije u Beogradu. Bilo je to vreme kada je jadna i umorna Evropa imala dovoljno snage da nas pod bičem SAD vazdušnim napadima divljački kažnjava.

Iz sadržaja navedenih Đurićevih tekstova u kojima je kao filozofski obrazovan čovek nastojao da pomoću pojmova prodre u suštinu stvari, za naslov ovog članka odabrao sam sintagmu „dosuđena nevolja”. Pod tom pojmovnom celinom Đurić je u kontekstu svetske, civilizacijske krize, pre svega imao u vidu evropsku nevolju i nevolju u kojoj se više puta u 20. veku bez svoje krivice našla Srbija. Naglašavajući da su Srbi evropski narod i podsećajući da nije Evropa samo ono što se zove Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija, Đurić rečito ukazuje na činjenicu da je Balkan kolevka Evrope, a njeno rodno mesto je stara Grčka. Na Balkanu, odnosno u staroj Grčkoj, nastao je logos, umno načelo sveta, izvor veličine i slave evropske filozofije, književnosti, muzike i likovnih umetnosti, u čemu se svi mi, kako Đurić kaže, najpre nepodeljeno osećamo Evropljanima. Zato što smo na samom izvoru tog početka, mi smo Evropa u fizičkom i duhovnom smislu reči. Stoga oni koji nasrću na Srbiju ne znaju da je to nasrtanje zapravo nasrtanje na samu ideju Evrope. Zato je, po Đuriću, naša nevolja najsuroviji pokazatelj svetskoistorijske krize. U nastojanju da pojmovno prodre u suštinu svetskoistorijske krize, autor kaže da je najveća nevolja današnjeg sveta – nevolja neuviđanja nevolje i mudro imenuje filozofski pojam, odnosno reč koja najprimerenije označava sadašnju svetskoistorijsku krizu. Ta reč jeste nihilizam, tačnije – evropski nihilizam, istorijsko kretanje koje je započelo u 19. veku, a ispoljava se u potpunom poništavanju svih osnovnih tekovina Evrope.

Ako za razgovor o krizi sa filozofskog pređemo na političko-sociološki teren, može se reći da je savremeni svet zahvatila višedimenzionalna kriza: kulturna, politička, finansijska, ekološka, komunikacijska, obrazovna. Nihilistička orijentacija Evrope dovela je do nasilja nad Srbijom 1999. godine, a evropski zvaničnici danas zahtevaju poslušnost i nameću navodno bezalternativni neoliberalni kapitalizam kao demokratiju. Iza fasade proklamovanih kosmopolitskih ideja Evropa krije stare imperijalističke težnje za ekonomskom kolonizacijom i izgradnjom evropskog društva klasnih nejednakosti i pluralne dominacije (rodne, ekološke, nacionalne) sa zavisnim državama na jednoj i njihovim patronima na drugoj strani. Današnja neoliberalna Evropa i posle 30 godina od pada Berlinskog zida i demonizacije poraženog socijalizma, raznovrsnim arsenalom političkog oružja, u kojem značajno mesto zauzima preventivna politička semantika, vodi borbu protiv socijalne države i drugih civilizacijskih tekovina 20. veka. U težnji da izgradi novi evropski poredak u kome neće biti sistemske pretnje kapitalizmu kao u 20. veku, Evropa otupljuje protivrečnosti kapitalizma u kojem dominira bankarsko neoliberalno mišljenje da su novac i profit mera svih stvari. Ali, kao što sve ima svoje lice i naličje, javlja se otpor svođenju ljudi na priveske finansijskog kapitala i tržišta. U Francuskoj to se događa u vidu pokreta „žutih prsluka”, u kojem, doduše, jakom besu nedostaje misao.

Zvanična Evropa drži Srbiju u predvorju EU i snažnim ucenjivačkim potencijalom obezbeđuje politički i semantički konformizam. Stoga ne iznenađuje činjenica da je evroskepticizam građana Srbije postao trend. U nedavnom istraživanju „Politike” i agencije „Faktor plus” dobijen je podatak da je procenat onih koji smatraju da Srbija treba da bude član EU, sa 38 odsto pre godinu dana, opao na 34 odsto danas. Takvom trendu doprinose i kukavne izjave evropskih zvaničnika da se Priština urazumi i povuče mere kojima se srpskom narodu na Kosovu i Metohiji ugrožavaju sloboda i život. Na porast evroskepticizma građana Srbije utiče i odnos zvaničnog Pariza prema Srbiji na centralnoj proslavi 100 godina od primirja u Prvom svetskom ratu, u Parizu, 11. novembra 2018. godine. Takvim odnosom prema Srbiji zvanična Evropa se obrušava na samu ideju Evrope.

Uprkos tome, Srbija je i danas na braniku Evrope, jer je ustala u odbranu logosa, što se u rešavanju svih međunarodnih problema, pa i u razrešavanju kosovskometohijskog čvora, zalaže za dijalog bez uslovljavanja, za diskurzivno raspravljanje, za poštovanje normi međunarodnog prava, insistirajući na opštečovečanskoj stvari kojoj služi.

Profesor sociologije u penziji

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari0
0ac1b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja