petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:26
REAGOVANjE

Nametanje „stokholmskog sindroma”

Povodom teksta „Srbija između Ohaja i Kazahstana”, „Politika”, 4. januara
Autor: Dragiša Petrovićnedelja, 20.01.2019. u 18:00
(Новица Коцић)

Legitimno je pravo svakog pojedinca da bude naklonjen Zapadu ili Istoku, kao što je legitimno pravo svakog srpskog žitelja da više voli Ameriku nego Rusiju, ili obrnuto. U Srbiji se ta naklonost, privrženost i poštovanje mnogo više ispoljava prema Moskvi nego prema Vašingtonu. U užasnom sećanju su događaji koji su trajali 78 dana i noći, čiji ćemo tragičan „jubilej” obeležiti 24. marta ove godine – dve decenije od početka tog užasa demokratske Amerike. Boško Jakšić se sa svim tim neprimereno i nepristojno poigrava, ironiše, pun je sarkazma (Srbija između Ohaja i Kazahstana, „Politika”, 4. januar 2019), što vređa najveći broj građana Srbije i pristojne i istrajne čitaoce najstarijih novina na Balkanu. On nudi Srbima da prihvate „stokholmski sindrom”, da žrtva voli svog dželata. Za autora su svi Srbi koji su doživeli te strahote agresijom NATO-a, predvođenog SAD, „nacionalisti” koji sebe proglašavaju „patriotama”(!), a to što se dogodilo u dvoipomesečnom besomučnom bombardovanju za njega je obična „mantra”. Život je izgubilo više od 2.500 ljudi, više od osamdesetoro dece; ubijene su troipogodišnja Milica Rakić iz Batajnice, šestomesečna Bojana Tošović iz Merdara, četrnaestogodišnja Sanja Milenković iz Varvarina, najbolja matematičarka na Balkanu u svojoj generaciji…

Jakšić nas ubeđuje da se Rusi nisu usprotivili sankcijama UN devedesetih, ali neće da kaže da je tada šef države bio Jeljcin, da je Zapad uništio Rusiju po sistemu uništavanja bivše SFRJ i da je ona bila na kolenima u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu. Autor se bavi i pitanjem dolaska i odlaska ruskih jedinica na aerodrom u Prištini usiljenim maršem iz Tuzle, uz ironičnu konstataciju da su zatim napustili aerodrome i prepustili nas UN. Izostavlja zašto je padobranska jedinica napustila aerodrome, a iza toga stoje tadašnji najbliskiji saradnici Jeljcina ministar Ivanov (živi sada na Floridi) i Černomirdin. Černomirdin je, uzgred, g. Jakšiću, slovio kao kandidat za predsednika Rusije posle Jeljcina, a to mu je obećao – Bil Klinton, lično. Konačno, Rusija nas je predala UN. Pa i to je veoma dobro, osim ako ne smatrate da je daleko bolje ovo što je učinjeno u bliskoj prošlosti – izvlačenje pitanja Kosova iz UN i davanje na tacni Briselu.

Autor teksta tvrdi da nisu tačne ocene da je Zapad (čitaj SAD) baš briga za zavođenje stopostotnih carina i osnivanje vojske. Čime potkrepljuje tu tvrdnju? Ničim, da li je neko iz Vašingtona, Londona, Brisela zapretio sankcijama Prištini zbog toga? Naprotiv. Jakšić kaže da je „upravo obrnuto”, misleći da je Zapad zabrinut zbog toga, i konstatuje u tekstu da je „prevashodni motiv angažmana Amerikanaca blokada rastućeg uticaja Rusije po regionu”. Pa kakve veze imaju sada takse na rastući uticaj Rusije u regionu, koji je daleko manji od agresivnog Zapada, koji na sve načine, pa čak i vojnoobaveštajnim radom, to čini? 

Ostrvio se Jakšić i na svog kolegu iz redakcije, ne pominjući njegovo ime, ali oni koji čitaju redovno „Politiku” znaju da je reč o M. Lazanskom. Jakšić gotovo posprdno, omalovažavajuće govori o sadržaju te kolumne Lazanskog u kojoj on tvrdi da je Zapad odlučio da rascepka Srbiju. Negira to Jakšić, a zaboravlja pretnje nemačkog ambasadora Cobela (Vojvodina, Sandžak), zajapurenog doskorašnjeg pomoćnika za Evropu Brajana Hojt Jija, koji je otvoreno pretio Srbiji opstankom u ovakvom obliku. Sarkastično govori o tome što je sadržano u tekstu njegovog kolege iz iste redakcije, o „malim Rusima”. Potkačio je Jakšić i uglednog profesora, koga naziva „viđeni pravnik”, inače bivšeg predsednika Ustavnog suda, koji se na ovim stranicama složio sa tekstom M. Lazanskog. Imputira, kako bi to političari iz vremena g. Jakšića rekli, vreme komunizma, da Srbija traži rusku bazu. E, to je previše. Nikada niko iz državnog vrha, ili bilo kojeg, nije na to ni pomislio. 

I konačno, Jakšić sve ovakve koji ne ljube nešto previše Zapad, ni NATO, naziva „botovski aktivisti”. To mi je nešto poznato, iz vokabulara onih koji se suprotstavljaju mišljenjima redakcijski važećim na stranicama N1 i „Danasa” u nedostatku drugih argumenata. 

Novinar u penziji, Kragujevac


Komentari4
ad619
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mike Kovian
Gospodine "novinaru u penziji", g.Jakšić radi isto što i vi sada (to što ste "u penziji" ne oslobađa vas od bilo čega). Vas dvoje ste na suprotnim stranama crte, to je očigledno. Jakšić je jedan od poslednjih novinara (koliko ja znam) koji se suprotstavlja "pomerenoj stvarnosti" u kojoj se Srbija nalazi već 30 godina (praktično, više od jedne generacije!, što preti da postane genetska karakteristika). Kad već pominjete stokholmski sindrom, čudno je kako lako i bezbolno zamenjuje te teze. Taj sindrom nam je "nametnuo" naš dragi "skandinavac" SM, a g.Jakšić pokušava da nam otvori oči i da nas vrati iz balkanskog transa u normalno stanje svesti. Ponekad to podseća na onu terapiju šamaranja "pacijenata" a ja mislim da je u toj terapiji čak isuviše mekan i blag.
Mike Kovian
G.Šej, autor članka nijednom reči ne objašnjava zašto (velika) većina Srba preferira Moskvu, dok je u Srbiji, a onda (najveća većina od te velike većine) i dalje kupuje avionske karte za Vašington, ode tamo da živi i radi, i još uvek nastavlja da preferira Moskvu!?! Ni jedan jedini, makar samo deklarativno, argument ili objašnjenje za ovaj "fenomen". Za činjenicu (samo kao primer) da nam Rusija nije pomogla kad je "trebalo", odmah je našao "opravdanje" da se radilo o "lošim Rusima", Jeljcinu, Ivanovu, Černomirdinu! To nije istina; ondašnji Srbi, tada su isto kao i današnji, iracionalno voleli ovu trojicu, smatrali i očekivali da nam mogu i trebaju pomoći. Ne verujem da je među njima bio g.Jakšić ali znam da je Slobodan Milošević igrao na tu kartu. Sada, sa naknadnom pameću, svaku grešku "nepogrešive srpske vlasti" lako je opravdati tuđim nedostacima, manama i zabludama. Za svaku autorovu tezu sasvim je lako naći najprostiji demanti, ako se hoće, i ako ti dozvole.
Preporučujem 3
Џејми Шеј
Gospodine u "normalnom stanju svesti" mi na Balkanu jesmo na Balkanu. Ako neko zeli da budemo na nekom drugom mestu u nekom drugom stanju svesti, sto se uzgred neprestano pokusava, onda bi trebalo da nam plati avio kartu u jednom pravcu kako bi poleteli. Za sada te karte placaju iz svog dzepa oni koji napustaju Srbiju bas zbog ovakvih pseudo-komunista kao sto je ovaj generalski sin koji dokazuju parolu "i posle Tita, Tito".
Preporučujem 9
dragoslav kočović
U svemu ste u pravu. Hronološki izloženo, sasvim jasno. Pozdraljam Vas.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja