četvrtak, 18.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:15

Blok 18 – novi siti nalik na Njujork, Pariz ili Singapur

Ruski investicioni fond „Marera propertiz” zainteresovan je da preko puta „Beograda na vodi” gradi poslovni centar
Autor: Daliborka Mučibabićsreda, 16.01.2019. u 08:24
Победничко решење урбанистичког конкурса за Блок 18 из 2016.

Ruski investicioni fond „Marera propertiz” bacio je oko na Blok 18, a o ulaganju njihovog kapitala u beogradsko priobalje biće reči sutra, saznaje „Politika”, kada u Srbiju stiže predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

Blok 18, prostor preko puta „Beograda na vodi”, kako saznajemo u Gradskoj upravi, nakon ruske investicije mogao bi da postane dom za sve organe Vlade Srbije i Skupštine Beograda sa sekretarijatima. Na taj način bi Beograd i Republika, bez utroška novca iz budžeta, dobili najmodernije i najfunkcionalnije uslove za rad.

– U novobeogradskom Bloku posedujemo pola hektara i izuzetno smo zainteresovani za razvoj tog područja kako bi i Beograd dobio svoj siti nalik na Njujork, Pariz ili Singapur. To bi trebalo da bude novi deo prestonice sa više od 350.000 kvadrata u kojima bi bio smešten centar poslovnih zbivanja ovog dela Evrope – kažu za naš list u beogradskom predstavništvu „Marera propertiza”, koji se bavi samo nekretninama, i dodaju da su njihova ulaganja dugoročnog karaktera – zadržavaju ih u vlasništvu i isključivo izdaju.

Na 46,8 hektara između dva mosta i ulica Zemunski put, Vladimira Popovića i Bulevara Arsenija Čarnojevića trebalo bi da bude više od 350.000 kvadrata u kojima bi bio smešten centar poslovnih zbivanja ovog dela Evrope 

Blok 18 trebalo bi da bude njihova prva grinfild investicija u Srbiji. Još se ne zna da li će to zemljište dobiti u vlasništvo ili pod zakup i po kojoj ceni. Prema onome što kaže izvor „Politike”, nije izvesno ni koliko će tačno od oko 50 hektara u Bloku 18 biti transformisano ruskim ulaganjem. Stručnjaci za nekretnine kažu da ideja da se gradske i republičke institucije nađu na jednom mestu ima smisla i da bi grad još i profitirao tako što bi prodao imovinu na vrednijim lokacijama, ali da je pitanje nad pitanjima kako će ona biti realizovana.

Ako pregovori državnog vrha Srbije i Rusije o razvoju Bloka 18 urode plodom, „Marera” bi možda već sledeće godine mogla da otvori gradilište pod uslovom da želi da koristi ideje arhitekata koji su 2016. godine pobedili na anketnom urbanističko-arhitektonskom konkursu za područje na levoj obali Save. Njihovo rešenje bilo je osnov za izradu plana detaljne regulacije koji je, kažu u Urbanističkom zavodu, spreman za javni uvid.

U protivnom, „Mareri” će biti potrebno više vremena dok ne počne da zida jer će morati da zatraži promenu plana, ali nema obavezu da raspisuje novi konkurs za 46,8 hektara između dva mosta i ulica Zemunski put, Vladimira Popovića i Bulevara Arsenija Čarnojevića.

Taj prostor priobalja Novog Beograda u svim projektima prethodnih decenija bio je posmatran kao nerazdvojivi deo Savskog amfiteatra – područja na kome se zida „Beograd na vodi”. Promenom urbanističkih regula za „Beograd na vodi”, uprkos žestokom protivljenju stručne javnosti, izostao je međunarodni konkurs koji bi ponudio najbolja rešenja za uređenje 116 hektara desne savske obale između „Gazele” i Brankovog mosta. „Beograd na vodi” je projektovan kao zasebna celina bez osvrta na komšiluk – levu savsku obalu. Zato su organizovanje nadmetanja za Blok 18 mnogi shvatili kao pokušaj „legalizacije” ovog projekta.

U novoj četvrti Novog Beograda, sada zakrčenoj šljunkarama, auto-perionicama i građevinskim pogonima, planirano je oko 4.200 stanova, hoteli, ugostiteljski i trgovinski i poslovni objekti, dom zdravlja, predškolska ustanova i osnovna škola, dok će park između Brodarske ulice i Save ostati javna zelena površina.

U Bloku 18 dozvoljeno je zidanje oko 750.000 kvadratnih metara, dvostruko manje nego u „Beogradu na vodi”, i moglo bi da ga naseli oko 12.000 stanovnika.

Zgrada bivšeg „Beka” moderan poslovni prostor

Centar Beograda je u fokusu „Marere propertiz”, koja poslednjih desetak godina posluje u Srbiji tako što kupuje stare zgrade, obnavlja ih i izdaje ih. U vlasništvu imaju oko 60.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, među kojima su bivše zgrade „Jugohemije” u Resavskoj 31 i „Trudbenika” u Bulevaru kralja Aleksandra 79, i zgrada u Bulevaru kralja Aleksandra 28.

Prošle godine od holandskog „Pinakla” kupili su zdanje nekadašnje fabrike „Beko” u Bulevaru vojvode Bojovića i do kraja godine pretvoriće ga u poslovni prostor A klase, a njegovu spoljašnjost će sačuvati zato što se nalazi u okviru kompleksa Beogradske tvrđave kao deo spomenika kulture od izuzetnog značaja. Obnova još nije završena, a 70 odsto od 21.000 kvadratnih metara bivše fabrike konfekcije već je izdato.

Promenada, kule i šatl

Projekat Vanje Panića, Marka Veskovića i Aleksandra Kneževića, arhitekata koji su 2016. dobili prvu nagradu na konkursu za Blok 18, predviđa izgradnju šetališta između „Gazele” i Brankovog mosta. U njegovoj zaleđini, bliže „Gazeli”, naći će se veliki trg i na njemu zgrada opere, dok će na drugom kraju promenade pored Starog sajmišta biti manji trg sa zdanjem nacionalne galerije. Novi pešački most u produžetku Bulevara Zorana Đinđića na levoj obali spojiće je sa desnom stranom Save kod buduće kule „Beograd” od 168 metara, centralnog zdanja „Beograda na vodi”.

Četiri kule, ne više od po 100 metara, planirane su pored „Gazele” i hotela „Hajat” po jedna, a još dve u sredini budućeg stambeno-poslovnog kompleksa u Bloku 18.

Atrakcija bi trebalo da bude lokalna kružna linija savremenog akumulatorskog tramvaja – šatla. Zamišljen je kao turistički adut lokacije, koji bi preko dva šinska mosta povezao Savski trg i nekadašnju Glavnu železničku stanicu sa centrom Bloka 18.


Komentari18
c006c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

штета и некултура
A зашто "Марера некретнине" не користи српски језик на обновљеним зградама, већ ружну латиницу? На пример, на сјајно обновљеној згради у Булевару Краља Александра.
Jovana
Neeeeeee! Valjda neće stvarno
Миша
Срамно конкурсно победничко решење, испод нивоа студентског рада на првој години архитектонских студија. БРУКА!!!
Simonovic
Pa dali je to dobro napisano .Pola hektara je 50 x 50 metara.
Братимир
50X50 је четвртина хектара
Preporučujem 21
Добре жеље
Па, од сада па за наредних 30 година. За сада имају тих пола хектара, ако је то у Блоку 18, и на њему могу да почну да граде, а и за то треба више услова да се испуни пошто је то насеље с уским и слепим улицама.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja