Američki predsednik nije želeo ni da njegovi najbliži saradnici saznaju o čemu je u Hamburgu i Helsinkiju razgovarao sa šefom Kremlja, pa je čak i prevodiocu oduzeo beleške uz upozorenje da nikome ne priča detalje sa sastanka.

Ovo je nedavno saznao „Vašington post”, tvrdeći da američka vlada nema nijedan zapisnik sa susreta između Donalda Trampa i Vladimira Putina, što je ponovo pokrenulo priču o tajnim vezama između dvojice lidera. Tramp je konfiskovao beležnicu prevodioca posle sastanka sa Putinom 2017. u Hamburgu i istakao da ništa što je rečeno ne sme da izađe iz sobe.

Ostali zvaničnici i javnost su ponešto saznali zbog toga što je susretu prisustvovao i tadašnji državni sekretar Reks Tilerson. Tramp se kasnije ponovo susreo sa Putinom u Hamburgu i tada su sat vremena razgovarali bez ijednog američkog zvaničnika i čak i bez američkog prevodioca, jer su se sporazumevali samo uz pomoć ruskog prevodioca. To znači da ostatak američke vlade nema pojma o čemu je predsednik razgovarao sa Putinom.

Isto se dogodilo i prošle godine kad su se njih dvojica srela na samitu u Finskoj i dva sata razgovarali bez ijednog saradnika, što je ponovo značilo da vašingtonska administracija ne zna šta je njen šef dogovarao. Jedina koja zna o čemu su pričali je Marina Gros, koja je Trampu prevodila sa ruskog i koja je zbog toga postala veoma zanimljiva vašingtonskim političarima.

Demokratska stranka traži da specijalno tužilaštvo, koje istražuje rusko mešanje u američke predsedničke izbore, pozove Marinu Gros kao svedoka. I pojedini kongresmeni su tražili da se susretnu sa njom da bi je ispitali o dešavanjima u Helsinkiju. Protivnici njenog saslušanja ističu da se od prevodilaca ne sme tražiti da obelodanjuju podatke jer bi to bilo isto kao i tražiti od novinara da otkriju izvore ili od advokata da objave šta im je poverio klijent.

Demokrate su ovog meseca preuzele uzde Predstavničkog doma i najavljuju da će pokrenuti istragu i zatražiti od Stejt departmenta zapisnike sa sastanaka između Trampa i Putina. Slična stvar se dogodila i kad je predsednik bio Barak Obama, a republikanci su imali većinu na Kapitolu. Republikanska stranka je zahtevala prepisku koju je Hilari Klinton vodila povodom slučaja „Bengazi”, da bi se ispostavilo da državna sekretarka nije ostavila Stejt departmentu nijedan mejl kad je napuštala funkciju.

Praksa je dosad bila da šef Bele kuće na susrete sa stranim liderima povede makar jednog saradnika, koji vodi beleške i na osnovu njih informiše ostale zvaničnike šta je dogovoreno i kakva je američka politika. Zapisnik se zavodi kao klasifikovani materijal, ali se sa njega obično skida oznaka tajnosti posle nekoliko godina.

Tramp je prekinuo tradiciju kad je razgovarao sa liderom rivalske zemlje koja se umešala u američke izbore i to će poslužiti njegovim protivnicima da tvrde da je u kampanji šurovao sa Rusima. Krajem prošle nedelje se saznalo da je FBI pokrenuo istragu protiv šefa vlade zbog mogućih ruskih veza i pre nego što je oformljeno specijalno tužilaštvo.

Prema kritičarima Bele kuće, to znači da je FBI procenio da bi predsednik mogao biti pretnja po nacionalnu bezbednost SAD. Kad je novinar Foks njuza posle ovih saznanja pitao američkog lidera da li radi ili da li je ikad radio za Rusiju, Tramp je odgovorio: „Mislim da je to najuvredljivije pitanje koje mi je ikad postavljeno.”

Iz Zapadnog krila odgovaraju da je Tilerson podelio informacije sa ostalim zvaničnicima i da je sadašnja vlada stroža prema Kremlju od prethodnih. Kako ističu Trampovi saradnici, on nije želeo da ga na sastanku u Finskoj prate ostali zvaničnici jer se plašio da bi mu oni smetali da uspostavi dobre odnose sa Putinom i da bi detalje razgovora odmah doturila medijima, što se često dešava u aktuelnoj administraciji.

I pored toga što je Rusiji uvela dodatne sankcije i evropskim saveznicima poslala trupe i naoružanje, Trampova vlada ne može da se oslobodi kritika da radi u korist Kremlja, kao kad je nedavno odlučila da povuče vojsku iz Sirije. Kao argument više poslužiće i saznanje „Njujork tajmsa” da je Tramp više puta prošle godine privatno isticao pred saradnicima da Amerika treba da napusti NATO.

Predsednik je tvrdio da ne vidi svrhu vojne alijanse koja je veliki finansijski izdatak za Vašington, dok je većinu ostalih članica nemoguće naterati da troše dva odsto BDP-a na odbranu. Posle ovih napisa, kritičari su upozorili da bi američki izlazak iz pakta značio slabljenje pozicija SAD u Evropi i ohrabrivanje ruskih ambicija na Starom kontinentu, „najluđi uspeh o kojem je Putin mogao da sanja” i „geopolitičku grešku epskih razmera”.

Da Tramp razmišlja o izlasku iz alijanse znalo se i ranije jer je on prošlog jula na Samitu NATO u Briselu javno upozorio da će „SAD otići svojim putem” ako saveznici ne budu odvajali više novca za odbranu. Veruje se da Putin ima razloga da bude zadovoljan i samim Trampovim pretnjama jer su one oslabile jedinstvo alijanse i pobudile sumnju NATO saveznika da ih Amerika neće braniti u slučaju ruskog napada.