Semenke koje je kineska misija „Čangde 4” odnela na Mesec, proklijale su, saopštila je kineska nacionalna svemirska administracija, a preneo je Tanjug. To je prvi put da je biološka materija izrasla na Mesecu i smatra se značajnim korakom ka dugoročnom istraživanju svemira.
„Čangde 4” je prva misija koja se spustila i istražuje udaljenu stranu Meseca, koja nije okrenuta ka Zemlji. Tlo Meseca dotakla je 3. januara noseći instrumente za analizu geološkog sastava tog regiona.
Biljke su i ranije uzgajane na Međunarodnoj svemirskoj stanici, ali nikada na Mesecu. Mogućnost uzgajanja biljaka na Mesecu biće sastavni deo dugoročnih svemirskih misija, kao što je putovanje na Mars koje bi trajalo oko dve i po godine.
To bi značilo da bi astronauti mogli da koriste hranu iz sopstvenog uzgoja u svemiru, čime bi bila smanjena potreba da se vraćaju na Zemlju zbog obnavljanja zaliha.
Kineska Mesečeva misija, između ostalog, nosila je zemlju sa semenom pamuka i krompira, kvasac i jaja voćnih muva. Biljke su se nalazile u zapečaćenom kontejneru u kineskom svemirskom brodu. Sami usevi pokušaće da formiraju mini-biosferu – veštačko, samoodrživo okruženje, kažu kineski naučnici.
Lunarni eksperiment sa mini-biosferom na „Čangde 4” osmišljen je da ispita fotosintezu i respiraciju – procese živih organizama koji rezultiraju proizvodnjom energije. Čitav eksperiment odigrava se u kanisteru visine 18 centimetara i težine tri kilograma koji je konstruisalo 28 kineskih univerziteta.
Unutar njega organizmi se snabdevaju vazduhom, vodom i hranljivim materijama koji im omogućavaju rast. Međutim, kako kažu kineski naučnici, jedan od izazova jeste da se održi temperatura povoljna za rast kada uslovi na Mesecu neobuzdano osciliraju između minus 173 stepena Celzijusa i plus 100 stepeni Celzijusa. Takođe moraju da kontrolišu vlažnost i hranljive materije.
Neki su postavili pitanje da li ovaj eksperiment nosi rizik od „kontaminacije” Meseca biološkim materijalom, ali naučnici generalno smatraju da to nije od velikog značaja. Tim povodom treba ponoviti da na Mesecu već postoje kontejneri ljudskog otpada koji su ostavili astronauti „Apola”.
Kineski državni mediji prekjuče su saopštili da je seme pamuka sada izraslo u pupoljke.
Zvanični dnevnik KP Kine „Ženmin žibao” objavio je sliku proklijalog semena, rekavši da označava „završetak prvog biološkog eksperimenta čovečanstva na Mesecu”.
Fred Votson, astronom Astronomske opservatorije Australije, izjavio je za Bi-Bi-Si da su ovo „dobre vesti”. „Ovaj uspeh sugeriše da u budućnosti možda neće biti nepremostivih problema za astronaute koji pokušavaju da uzgajaju svoje useve na Mesecu u kontrolisanom okruženju.”
„Mislim da svakako postoji veliko interesovanje za korišćenje Meseca kao redovne stanice, posebno za letove na Mars jer je relativno blizu Zemlje”, rekao je Votson.
„Saut Čajna moning post” citira profesora Si Gengsina, glavnog projektanta eksperimenta: „Razmotrili smo budući opstanak u svemiru. Upoznavanje sa rastom ovih biljaka u slabogravitacionom okruženju omogućilo bi nam da postavimo temelje za naše buduće uspostavljanje svemirske baze.” On je dodao da bi pamuk mogao da se koristi za odeću, krompir kao izvor hrane za astronaute, a uljana repica za ulje.
Kineska novinska agencija Sinhua saopštila je da je tokom 20-dnevnog putovanja od Zemlje do Meseca seme bilo „uspavano korišćenjem biološke tehnologije”.
Tek kada je kontrolni centar sa Zemlje poslao komandu sondi da zalije seme – počelo je da raste. Sinhua dodaje da je sonda do sada napravila 170 fotografija koje su poslate na Zemlju.
Kineski svemirski program danas predstavlja i nezaobilazno pitanje nacionalnog ponosa jer najmnogoljudnija zemlja sveta – koja je dugo tavorila u siromaštvu, ali je meteorski napredovala u ovom veku – traži zapaženo mesto na svetskoj sceni.
I na Mesecu.
