utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:11

„Fijat“ najveći izvoznik i sa prepolovljenom proizvodnjom

Radnici se vraćaju na posao posle dvomesečne pauze, nadaju se novom modelu, ali ne ove, već sledeće godine
Autor: Brane Kartalovićsreda, 16.01.2019. u 21:00
(Фото Б. Карталовић)

Kragujevac –Danas se oko 2.400 radnika kompanije „Fijat-Krajsler automobili Srbija“ (FKAS) vraća na posao, sa nadom da će, ne ove, već sledeće godine u kragujevačkoj fabrici biti pokrenuta proizvodnja novog modela.

Tržište se već zasitilo modela „500-L“, čija je serijska proizvodnja počela u jesen 2012. Minule godine u Kragujevcu je proizvedeno svega oko 60.000 ovog automobila, duplo manje nego 2013. godine kada je „veliki fića“ krenuo put „Fijatove“ mreže distributera širom sveta. Prve godine izvoza, „Fijatova“ fabrika u Srbiji je napravila oko 120.000 „500-L“ i plasmanom na strana tržišta ostvarila obrt od 1,5 milijardi evra. Prošle godine je izvozni promet bio oko 700 miliona evra.

Uprkos tome što je prepolovila proizvodnju, kompanija FKAS je i dalje naš najveći izvoznik. Doduše, jedva koju hiljadu evra ispred smederevske železare koju sada vode Kinezi.

Sa novim modelom, „Fijat“ bi od naredne godine ponovo mogao biti daleko ispred svih velikih srpskih izvoznika. Ako se sa novim modelom duplira proizvodnja i dostignu rezultati iz 2013, naš spoljnotrgovinski bilans bi 2020. godine mogao biti i najbolji otkako smo, s početkom ovog veka, ušli u tranzicioni period, menjajući sliku srpske privrede koja je od socijalističkog samoupravljanja i društvene svojine, s teškom mukom, koračala ka korporativnom upravljanju i dominaciji privatne svojine. Naravno, pod uslovom da naš privredni rast ne ugroze komplikovani politički procesi.

Prema pisanju nekih italijanskih časopisa specijalizovanih za izveštavanje o automobilskoj industriji, u Kragujevcu bi 2020. godine trebalo da bude pokrenuta proizvodnja jednog robusnijeg četvorotočkaša koji pripada kategoriji SUV terenaca, danas najpopularnijih porodičnih vozila. Pokojni generalni direktor grupacije „Fijat-Krajsler“ Serđo Markione pominjao je i mogućnost proizvodnje jednog hibridnog vozila na Balkanu, ali izgleda da novo rukovodstvo kompanije, sa Majkom Menlijem na čelu, ima drugačije planove.

Ugovor sa „Fijatom“ iz 2008. godine i dalje je tajna. S toga se ne može tačno reći kako bi se finansirala proizvodnja novog modela u kragujevačkoj fabrici, u kojoj naša država ima manjinski udeo od 33 odsto, dok „Fijat“ raspolaže sa 67 odsto kapitala. Sudeći po različitim interpretacijama ugovora od pre 10 godina, čije se zatamnjene klauzule i dalje kriju od očiju javnosti, izgleda da u kompaniji FKAS jedino vlasnička struktura nije sporna, dok je sve ostalo problematično.

Na svečanosti upriličenoj povodom početka proizvodnje restilizovane verzije „500-L“, maja 2017, predsednik Aleksandar Vučić je za „Politiku“ rekao kako ne može da garantuje, ali da se nada i da očekuje da će Vlada Srbije sklopiti novi ugovor sa „Fijatom“ do kraja 2018. godine, kada je isticao rok važenja ugovora iz 2008. Posle se ispostavilo da „Fijat“ u Srbiji može da ostane još pet godina i bez potpisivanja novog ugovora. Pod kojim uslovima – sa već dogovorenim subvencijama ili bez njih – nije objašnjeno.

U međuvremenu, „Fijat“ je u Kragujevcu ugasio jednu – treću radničku smenu, pa se od sredine 2016. godine, kada se to desilo, u fabrici radi u dve smene, koje proizvode 410 automobila dnevno. Od tada je dolazilo i do čestih obustava proizvodnje, pre svega zbog smanjene potražnje za već vremešnim automobilom „500-L“, ali i zbog velikog štrajka „Fijatovih“ radnika, koji je leta 2017. godine potresao Srbiju.

Ovo je, uz podsećanja da je u obnovu starih „Zastavinih“ pogona i nabavku modernih mašina uloženo oko 1,3 milijarde evra, kratak pregled desetogodišnjeg boravka „Fijata“ u Srbiji. Možda najveća mana ovom „poslu stoleća“ leži u tome što nije pokrenuta domaća proizvodnja autodelova. „Fijat“ je u Kragujevac doveo svoje proverene dobavljača iz inostranstva, a najvažniji delove automobila – motor i šasiju – i dalje uvozi iz Italije. A bilo je reči da će domaći proizvođači praviti 80 odsto delova za „velikog fiću“.


Komentari12
ba0db
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vrnjačka Banja ognjeni mačak
Ne znam kako šrafciger industrija može opstati? Većina delova se uvozi i sklapa u Kragujevcu
Vladislav
Da lì vi uopšte shvatate i vidite da smo mi mala ekonomija, malo tržište. Mi kao malo tržište nismo u mogućnosti da kao Kinezi ucenimo zapadne kompanije, da nam daju licence i jednak udeo u vlasništvu, a da zauzvrat mi njima damo pravo učešća na tržištu. Jugoslavija je dobijala licence, tehnologije, ali znamo zašto ih je dobijala. Da se mi graničimo sa Severnom Korejom ili Rusijom, verovatno bi Zapad ulagao još više i u naš razvoj.
Beogradjanin Schwabenländle
Не, није тачно. Имате у близини доказе да постоје и позитивни примери; Маџарска, Румунија и Чешка чија Шкода обара све рекорде у матичној кући Фолксвагена највећег произвођача аутомобила на свету.
Preporučujem 0
Боба
Kaд се сам прогласиш малим и немоћним онда те сви још додатно понижавају. Да смо ми уложили средства која смо дали Фијату за субвенције у Заставу у производњу јефтиних малолитражних домаћих аутомобила које радници који их производе а и већина у Србији могу да купе и даље би имали стотињак хиљада запослених у целом ланцу производње аутомобила. Узгред и даље покојна Застава има лиценцу на УНО на основу чега је итекако могло да се ради домаће возило. Али ондашњој власти је требала политичка реклама и тако добисмо пар хиљада запослених на рекламирању Фијата и "успеха" треба се питати чега - ефективно неоколонијализма и неолиберализма. Технологија и знање и даље постоји, макар и пензионисаних стручњака. Кина је доводила пензионисане немачке стручњаке својевремено ради трансфера знања. То је пут а не продаја робовске радне снаге.
Preporučujem 16
Милош Петровић
I najveći uvoznik!
Branko P
Usreci nas Madja Dinkic, radna snaga dzabe, takse se ne placaju kao i drugo pa moze FIAT moze.
Боба
Tako је то када своју аутоиндустрију предате странцима и питате се да ле ће сутра отићи јер им се не исплати више. Узгред уз овакве приче се увек заборавља да урачуна увоз Фијата и извоз профита у Италију. Будући да се огромна већина делова - најважнији склопови као и мотор, увози реална слика је сасвим другачија. Кинези су довели и странце али су направили своју аутоиндустрију и раст остварили управо са њом и трансфером технологије а не продајући искључиво јефтину радну снагу. Да ли ћемо икада доћи памети зависи од тога и да ли ћемо икада поново имати инжењере у власти а не само правнике који очигледно мало знају о производњи али добро знају да се рекламирају.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja