utorak, 19.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:26

Rastrojenost opozicije

O višeznačnosti Vučićeve politike može se raspravljati, ali nema sumnje da je napravio politički prodor, kako prema Zapadu, tako i prema Istoku
Autor: Slobodan Golubovićsreda, 23.01.2019. u 18:00
(Фото Пиксабеј)

Određivanje konstante Vučićeve politike je izazov na kojem mnogi padaju. S jedne strane, kretanja unutar okvira koji podrazumeva briselski proces i, s druge, diplomatski pritisak na države da povuku priznanje (i sprečavanje ulaska u Interpol i Unesko), otvaraju prostor za mnoštvo interpretacija. Davanje jednoznačnog odgovora na pitanje šta je politika Srbije postaje sve teže.

U SAD imamo Stiva Benona da nam preporuči jednu caku u analizi Trampove politike – „kod Trampa moramo odvojiti signal od šuma”. On pravi mnogo buke, no naš je zadatak da odvojimo žito od kukolja i da raspletemo nit njegove politike. Ovo ne treba shvatiti pogrešno. Tramp nije tek tako bučan, to je deo njegove taktike kojom u isti mah upravlja 24-časovnim medijskim ciklusom i vodi politiku. Nemogućnost da se uhvati ova nit Trampove strategije navodno izaziva poremećaja koji se pripisuje mnogim kritičarima američkog predsednika – „sindroma rastrojenosti Trampom”.

U Srbiji ne postoji figura nalik Benonu koja bi nam prodala cake i trikove, ali jasno je da imamo opoziciju i te kako rastrojenu Vučićem. O višeznačnosti njegove politike može se raspravljati, ali nema sumnje da je napravio politički prodor, kako prema Zapadu, tako i prema Istoku. Čime je opoziciju lišio manevarskog prostora.

Mora se priznati, opoziciji nije lako. Nedavni događaji na Kosovu navode na ceo špil interpretacija. Na primer, da li se Vučić udaljava od Zapada ili samo pokušava da zavede domaću javnost? Nije li, možda, diplomatska kontraofanziva Srbije zapravo kontraofanziva nekih drugih svetskih sila, gde Vučić možda nema drugog izbora do da poslednji put mahne „mami Merkel” i pusti da ga vetrovi promena odvedu negde drugde?

Nasuprot Vučićevoj, lako je uhvatiti poziciju opozicije. Njen stožer, oličen u Savezu za Srbiju, uvek je na suprotnom političkom mestu od onog na kojem se nalazi Vučić. Ovaj princip, čeličan kao neki zakon fizike, ne govori samo o političkoj i intelektualnoj neprincipijelnosti opozicije. Način na koji se ona snalazi u političkom životu nije tek oportunistički, gde se svaka prilika da se našteti Vučiću bespoštedno koristi. Već se delovanje opozicije iznad svega svodi na slepo praćenje nestalnosti Vučićevog političkog kompasa. Ona je u potpunosti determinisana Vučićem – i postoji isključivo kao ne-Vučić.

Primera radi, za opoziciju kriza u kojoj se danas nalazi Srbija ne može biti shvaćena kao nacionalna kriza, jer je na čelu države Vučić. Za nju kao da ne postoji ni Srbija ni politika – već samo Vučić. Spinovanje teorija zavere o dogovoru Vučića i Tačija, histerično ismevanje nesrećne Barbare ili omalovažavanje ordena dodeljenog predsedniku jasni su simptomi ove antipolitike.

U imaginarijumu opozicije politička šteta Vučiću je društvena vrednost po sebi. Što je logično za svakog ko opštu dobrobit meri sopstvenim brojem glasova, a ne pitanjima koja su istovremeno i državna i životna – na primer skokom cena šećera u Lešku.

Ako prihvatimo takav parametar, lakše je razumeti vezu između sve većeg rastrojstva naših opozicionara i činjenice da Vučićeva vlast ostaje stabilna. U Lučanima, koje je opozicija najavljivala kao omanji dan D, SNS je odneo ubedljivu pobedu. Savez za Srbiju osvojio je manje glasova nego Dveri samostalno na prethodnim izborima.

Da se broj ljudi na ulici ne prevodi u dobar izborni rezultat ni u gradu u kojem se protesti održavaju, pokazala nam je Inicijativa „Ne davimo Beograd” na prethodnim lokalnim izborima. No, izgleda da su njihove iskusnije kolege očekivale da se dobra atmosfera sa beogradskih trgova nekako prenese u ovu opštinu Moravskog okruga.

Na koncu, analiza rezultata nedavno prošlih lokalnih izbora u Lučanima sugeriše da groznica kroz koju opozicionari prolaze svake subotnje večeri ne pravi štetu vlasti. Ali zato zamagljuje javni prostor, u kome nema mesta za adresiranje krize. Na njemu sada dominiraju izrugivanje Barbari, političke manije braće Trifunović i drugi oblici verovatno jako zabavne, ali impotentne tviter politike.

Ovakvim političkim kičem, verovatno najveći moralisti u srpskom društvu, hronično zgroženi navodno nekulturnim navikama svojih manje privilegovanih sugrađana, uspeli su da potpuno zagade i tabloidizuju javni prostor. Među tviter opozicionarima više nema mesta za bavljenje politikom ako ona sa sobom ne nosi emotivno pražnjenje koje pruža ismevanje Barbarinim lapsusima.

Kao posledica rastrojstva Vučićem, opozicioni medijski prostor postao je nepristupačan za teme koje ne zadovoljavaju najniže strasti. Njegovi navodno civilizovani protivnici kao da su želeli da pomognu u daljoj „barbarizaciji Srbije” – kako se podsmevao Boris Tadić, jeftino spajajući nesrećnu Barbaru, Srbiju i varvarstvo. Podsmeh bivšeg predsednika, ništa manje vulgaran od Barbarinog, pokazuje da su najžustriji zastupnici „čišćenja u svom dvorištu” nekako uspeli da najviše od svega zagade upravo svoje.

Diplomirani filozof i politički analitičar

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari6
529e9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Kad sam bio mlad, profesor - inače Crnogorac, nas je učio da su velike zapadne sile stvorile Albaniju nakon balkanskog rata 1912. Da bi onemogućile Srbiji širenje, izlazak na more i popunjavanje vakuuma nastalog odlaskom Osmanlija. Da bi joj onemogućile dominantnu ulogu na Balkanu kakvu na pr. ima Nemačka u današnjoj Evropi. Oko 100 godina kasnije je stvorena još jedna albanska država, skoro iz istih razloga. Danas imamo sličnu situaciju - ekonomsku zavisnost od istih tih sila spram nacionalnih interesa. Opozicija je nikakva, sačinjena od potrošenih, notornih likova sakupljenih s konca i konopca. Uključujući i Crnog Gruju na tripu. Oni sami znaju da im je delovanje sebično i štetno. Ali se nadaju razvoju međunarodne situacije u svoju korist i podršci odande. Program, ciljevi, sve je to u čitavoj konstelaciji sporedno. Važno je samo doći na vlast. Zato im je akcija ovako mlitava i haotična. Zašto bi se trudili ako ne moraju? Tako oni razmišljaju.
Боба
Допуштени само прорежимски коментари, дал' да се чудимо што Србија има проблем са демократијом. Ускоро ће бити "опозиција" - шта то беше...
Vladimir
Osnovni program opozicije u Srbiji je mržnja prema Vučiću i svakom njegovom potezu, nebitno da li je taj potez dobar ili loš. Jednostavnu su se pogubili u svemu i evidentno je da nisu nikakva pretnja vladajućoj stranci.
Mika
U Srbiji ni ne postoji opozicija,postoji samo male skupine koje se međusobno sukobljavaju i uništavaju.
Vladislav Marjanovic
Nigde na svetu vise nema ni pozicije ni opozicije. Postoje samo Putinisti i Sorosisti. Pa sad, jeleckinje-barjackinje, koga cete?
Preporučujem 0
Boki
Opozicija već godinama sama sebe diskredituje. Sami su sebi kontrakampanja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja