četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:36

Visokoobrazovani ne razmišljaju o povratku u Srbiju

Autor: Katarina Đorđevićpetak, 18.01.2019. u 22:28
Вратили би сe само ако би имали добро плаћен посао у струци и повољне услове за започињање сопственог бизниса (Фото А. Васиљевић)

Većina ispitanika stekla je fakultetsku diplomu pre odlaska iz SrbijeTri četvrtine visokoobrazovanih pripadnika naše dijaspore za sada ne razmišljaju da se vrate u Srbiju, pokazalo je najnovije istraživanje Ministarstva za demografiju i populacionu politiku, Republičkog zavoda za statistiku i „Centra za život”. Studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku ispitanika starosti od 25 do 65 godina, koji žive u 33 zemlje sveta, otkrila je da 43 odsto iseljenika nije spremno da ulaže svoje resurse u razvoj matice. Svaki četvrti akademac u dijaspori izjavio je da nije u mogućnosti da ulaže u razvoj Srbije, dok 18 odsto njih ne želi da ulaže u otadžbinu.

Istraživanje pod nazivom „Karakteristike i stavovi visokokvalifikovane dijaspore i povratnika” takođe je pokazalo da svaki četvrti iseljenik planira da se vrati u Srbiju, ali pod određenim uslovima – kada završi profesionalnu karijeru, tek ako pronađe dobar posao u Srbiji, kada stekne dovoljno finansijskih sredstava za započinjanje sopstvenog biznisa u matici ili kada stekne dovoljno profesionalnog iskustva.

Ispitujući razloge zbog kojih su naši visokoobrazovani sugrađani spakovali kofere i svoje mesto pod suncem potražili u inostranstvu, istraživači su došli do zaključka da je za većinu njih glavni razlog za odlazak iz Srbije bio školovanje i usavršavanje u inostranstvu, odnosno posao. Emigranti su navodili i ekonomske razloge, ratna dešavanja na prostorima bivše SFRJ, društveno-političku situaciju u zemlji, lične razloge i sistemsku korupciju. Najviše ispitanika otišlo je tako što su aplicirali na željeni fakultet i dobili stipendiju, preko programa razmene studenata i državnih stipendija otišlo je 12 odsto ispitanika, dok je isti broj njih emotivno i finansijski bio podržan od strane porodice (i)li rođaka. Zanimljivo je da tokom boravka u inostranstvu svaki peti akademac nije ostvario nikakve kontakte sa dijasporom, niti je to želeo.

Kada su istraživači upitali emigrante šta bi ih motivisalo da se vrate, zaključili su da glavni motiv za povratak u maticu visokoobrazovanoj dijaspori predstavlja obezbeđen dobro plaćen posao u struci i povoljni uslovi za započinjanje sopstvenog biznisa – podrška države. Povoljni stambeni krediti nisu prepoznati kao bitan motiv za povratak u Srbiju. Osim toga, našu dijasporu bi znatno motivisali stabilna politička i ekonomska situacija i vladavina prava, smanjen stepen nepotizma, korupcije i kriminala, izmenjen sistem vrednosti, penzija, bolji standard i bolje stanje u naučnoistraživačkom sektoru.

Od ukupnog broja anketiranih lica oko 80 procenata njih nije realizovalo nijedan zajednički projekat sa kolegama iz Srbije. Kao glavne prepreke na tom putu ispitanici su naveli komplikovanu administraciju i organizaciju poslovanja, nepostojanje adekvatnih uslova i nedostatak profesionalizma i odgovornosti u poslovanju. Više od polovine ispitanika izjavilo je da nisu članovi neke od naših zajednica ili udruženja u dijaspori. Međutim, zanimljivo je da je znatno veći broj iseljenika – 40 odsto njih, učlanjen u neko međunarodno profesionalno udruženje.

Najveći broj anketiranih smatra da crkva nema važnu ulogu u njihovom životu u dijaspori, a četvrtina je navela da je vezana za versku instituciju zbog osećaja nacionalne pripadnosti, kulture i tradicije, iako u crkvu ne odlazi često. Svega šest odsto ispitanika izjavilo je da crkva zauzima posebno mesto u njihovom životu i da odlaze redovno na službe.

Većina učesnika ovog istraživanja živi u Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj. Na trećem mestu prema broju anketiranih je Kanada, slede Austrija, Australija i Velika Britanija. Prosečna dužina boravka u inostranstvu je 11,6 godina – u dijaspori najduže borave stručnjaci iz oblasti prirodno-matematičkih nauka, a najkraće stručnjaci koji se bave umetnošću.

Većina ispitanika – 77 odsto njih – stekla je fakultetsku diplomu pre odlaska iz Srbije, a titulu doktora nauka 40 odsto njih. Posmatrano prema oblasti obrazovanja, najveći broj ispitanika ima diplomu iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka, slede stručnjaci iz oblasti društveno-humanističkih nauka, prirodno-matematičkih, kao i medicinskih nauka. Više od polovine ispitanika najviši stepen obrazovanja stekao je u inostranstvu, pre svega u Americi, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Španiji i Francuskoj.


Komentari55
45967
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milisav
Čim u svojoj zemlji dobijem platu od 4000 EUR, kvalitet obrazovanja kakav imaju moja deca, i političku sigurnost kakvu uživamo gospođa i ja u Nemačkoj, vraćamo se. Dok god vlada diktatura proleterijata, eto nas svakog leta na dve nedelje.
Слободан Ћук
Анкета са малим и нерепрезентативним узорком дозвољава разна тумачења, па и нека од изнетих, која би се могла продубити, да се хтело или знало. Рецимо, на којим то пословима раде када не могу да улажу у своју земљу? Могући одговор је да раде за солидан живот, али за више немају! Није то срамота ни рећи, али ни закључити из анкете, као што не би било ни срамота објаснити, да су бесплатно или за мало пара стекли образовање у Србији, које би им било недоступно у земљи у коју су отишли, а да то не помињу, рецимо, као разлог за повратак и враћање "дуга" у земљи. Наравно, то је мало вероватно, бар из неких личних сазнања, када су млади талентовани научници добили станове у Србији, откупили их, отишли и земље и сада их изнајмљују или су их продали. Верујем, да се ово не односи на већину, али "фалична" анкета може да доведе до потпуно супротних закључака и не би је требало објављивати на овако неозбиљан начин, у озбиљним новинама.
Milanka Milosevic
Ja mislim da vi Mile niste dobro procitali ovu temu!! Nasi visoko obrazovani ljudi i te tako su cenjeni u inostransvu iverujte mi da oni sigurno ne rade poslove koje vi navodite!! Samo za razliku od nas oni dobivaju obrazovan kadar koju je nasu zemlju kostala mnogo novaca a oni sada imaju od toga koristi!! Tu mora nasa zemlja nesto da ucini i taj visoko obrazovan kadar zadrzi stime sto ce im omoguciti da svoje znanje uloze u svojojo zemlji!!
Братимир
Поред малог и нерепрезантативног узорка интересантно је да се на обичној анкети заснивају далекосежни закључци - то ће ускоро догодити. Будимо реални, ни владајућој камарили, као ни опозиционој камарили не одговара да се људи враћају у Србију - нарочито не они који немају ништа. Они који одлазе продају своју имовину испод цене, а ако некога имају у Србији шаљу готовину. Вредност те готовине већа је од свих страних улагања заједно. Зато бих препоручио дијаспори: немојте никакав новац да шаљете у Србију, немојте долизити у Србију и криза изазвана недостатком новца ће брзо узети маха и довести праве представнике народа на власт.
Mile lala
Србија треба да уведе да се средње школе и факултети издржавају од плаћене школаеине. Иначе, сматрам да 70%ових што су отишли напоље, нису списобни за своје дипломе, и најчешће раде на местима неквалификованих и полуквалификованих радника. Ових осталих 30%, су успели и вреде нешто. Апсолутно ѕам оритив тога да повратнику трева излазити у сусрет у било чему, јед аки услови за све на тржишту, па ко вреди нек се докаже. Што се диплома тиче, инистране дипломе и знања иза њих, нису ни близу нашим знањима и дипломама. Зато сваки наш иоле бољи ученик, тамо лако докази до дипломе. Држава треба да се бави људима који су остали и који овде постижу резултате, а за ове који су озишли, обратити пажеу само зс обе који имају врхунске и доказане резултате. Остсли шљам да заборави, јер покушавају да на лск начин дођу до доброг живота, пошто тамо нису успели.
анђелка
Уколико би се плаћала школарина требало би да добијамо бруто плату.
Preporučujem 3
Paja Patak
@Mile Lale-Уз сво поштовање мајци која те је родила, са том памећу, ипак само она може да те воли!
Preporučujem 27
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja