subota, 16.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:39

S većim kapacitetom „Banatskog dvora” nema zime

Memorandum o proširenju, potpisan s Aleksejem Milerom, prvim čovekom „Gasproma”, sadrži konačnu investicionu odluku da gradnja počinje i to je najvažnije, kaže za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićsubota, 19.01.2019. u 22:00
Милер и Бајатовић у Палати „Србије” (Фото А. Васиљевић)

Memorandum o proširenju kapaciteta jedinog srpskog podzemnog skladišta gasa „Banatski dvor” sa sadašnjih 450 na 750 miliona kubika, koji su pre dva dana u Beogradu potpisali Aleksej Miler, prvi čovek „Gasproma” i Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, definitivna je potvrda da je Rusija zaista spremna da pomogne energetsku stabilnost naše zemlje, budući da nemamo alternativni način snabdevanja gasa, ali ni izvor gasa.

– Memorandum sadrži konačnu investicionu odluku, što znači da se počinje s proširenjem podzemnog skladišta. To je sada definitivna i najvažnija odluka. Projekat proširenja praktično je već započet. Krenuli smo s projektovanjem, finansiranjem i ove godine treba da počne gradnja – kaže za „Politiku” Dušan Bajatović.

Proširenjem kapaciteta „Banatskog dvora”, umesto dosadašnjih pet miliona kubika gasa dnevno, koliki je bio maksimum, Srbija će dobijati 10 miliona, odnosno ukupno 750 miliona kubika, što će omogućiti snabdevanje za celu zimu i to skoro bez bilo kakvih ograničenja. Zavisno od perioda u kome nema gasa, zaliha će biti za tri do šest meseci.

Srbija je, dodaje Bajatović, ovim potvrdila da vodi odgovornu politiku, jer ne sme da dozvoli da ostane bez ovog važnog energenta zbog čega je ovo proširenje skladišta jedan od kapitalnih projekata. Osim toga, u perspektivi je da se potrošnja gasa, bez gradnje novih gasnih centrala do 2022. godine, poveća na 3,7 milijardi kubika.

Naša zemlja godišnje troši oko 2,3 milijarde kubika, ali će od naredne godine dobijati više od tri milijarde, potvrdio je pre dva dana i Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, dodavši da je ruska strana spremna za nastavak gradnje „Turskog toka” preko naše zemlje, ali da o tome ne odlučuju samo Srbija i Rusija.

Kako se saznaje proširenje kapaciteta „Banatski dvor” koštaće oko 100 miliona evra – to bi „Srbijagas” i ruska strana, koja je većinski vlasnik skladišta, platili po pola, kroz projektno finansiranje. Faktički kredit će uzeti preduzeće „Banatski dvor”, a otplatiće se iz prihoda od usluga skladištenja, koju po pola plaćaju srpska i ruska strana.

– Izjava ruskog predsednika, Vladimira Putina, u vezi sa izgradnjom krupnih gasnih energetskih kapaciteta u Srbiji, a tiču se i regiona Balkana, odnosno jugoistočne Evrope, podupire naša i očekivanja naših suseda da ima realne nade za razrešenje gasnih problema, koji su nam odavno postali ograničavajući faktor ekonomsko-socijalnog razvoja i standarda – kaže Srećko Đukić, poznavalac energetskih prilika u Evropi.

– Proširenje skladišta gasa u Banatskom Dvoru, na 750 miliona kubika gasa, garantuje sigurno snabdevanje u kritičnim, vršnim mesecima potrošnje, tokom zime. Ujedno, prošireno skladište dobija i regionalnu dimenziju da može služiti za snabdevanje drugim potrošačima gasa u okolini. Dakle, gas se može plasirati i u druge susedne zemlje. Osnovni smisao je da skladište bude deo sistema evropskih gasnih skladišta – objašnjava Đukić.

Putin je, kaže naš sagovornik, potvrdio raniju rusku podršku izgradnji gasovoda „Turski tok” kroz Srbiju, kao nastavak tog gasovoda iz Bugarske.

– To za nas ima posebnu važnost iz dva razloga. Prvo, da imamo obezbeđen gas, i drugo, ništa manje važno za nas, da možemo da računamo na ruske finansijske izvore („Gasprom”) u iznosu pune cene izgradnje gasovoda preko naše teritorije, što je za nas inače teško rešiv problem. To je 1,4 milijarde evra, koje je juče pomenuo i Putin, a koje bi verovatno bile date Srbiji kao kredit – kaže Đukić.

Dakle, ističe, taj ne baš tako mali problem za nas je rešen, i to ima posebnu vrednost. Naravno konkretni modaliteti podležu pregovorima i daljem preciziranju, ali za nas je to zaista ogromno olakšanje.

– Vlada Srbije naravno mora da obezbedi saglasnost Komisije EU za njegovu izgradnju, i za to ima gomilu nepokolebivih argumenata (gasifikacija Srbije je 15 posto, a centralne Evrope 100, ekološki problemi, privredna ograničenja.... Naravno da bi tri vlade, u Beogradu, Sofiji i Budimpešti, prema Briselu trebalo da deluju sinhronizovano – objašnjava on.

Još dva, ništa manje važna, gasna projekta kod nas mogu se očekivati prema onome što je izjavio Putin.

– Prvi je izgradnja elektrane na gas, jedne ili više, što je izuzetan projekat sa svakog stanovišta. Gasifikacija Srbije, koju je Putin najavio, vitalni je i posebno važni projekat sa stanovišta potrošnje gasa kao energenta 21. veka. Tek tada možemo reći zbogom dimu i zagađenju vazduha, smogu koji pritiska naše gradove i druga naseljena mesta – objašnjava on.

Upitan koliko će nam odmoći pritisci SAD i Brisela da se obustavi gradnja gasovoda „Severni tok 2”, kada Energetska zajednica početkom februara bude odlučivala da li će nam dati saglasnost za gradnju „Turskog toka”, Đukić odgovara da pritisci SAD na Nemačku nikako neće zaustaviti završetak, već na polovinu završen „Severni tok 2”, niti razgovore o „Severnom toku 3”.

– Nemaju osnova da zaustave izgradnju „Turskog toka” preko Srbije, ako se on bude gradio po normama EU, uključujući treći energetski paket. Zaista se nadam da ovoga puta nećemo biti zadržani u izgradnji gasovoda iz čisto politički motivisanih razloga, pošto drugih nema – zaključuje Đukić.


Komentari2
8ed48
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

realno
To su porozne stene u koje se utiskuje gas.
Pocetnik
Jel zna neko da bjasni kako se "pravi" podzemno skladiste gasa? Ja mislio, da su ta skladista zapravo praznine iz kojih je gas ranije iscrpljen.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja