sreda, 20.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:40

Sporazum univerziteta koristan i srpskim i ruskim studentima

Iako je ovdašnji akademski sistem veoma zatvoren, dogovoreno je da se kroz prihvatanje ruskog modela ojača saradnja privrede i nauke
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićnedelja, 20.01.2019. u 12:02
Сусрет представника просветних власти и високошколских установа из Србије и Русије (Фото Министарство просвете)

U Rektoratu Univerziteta u Beogradu (UB) upriličen je prijem za prof. dr Nataliju Vladimirovnu Paškevič, prvog prorektora Sanktpeterburškog rudarskog univerziteta „Gorni”, i prof. dr Viktora Georgijeviča Martinova, rektora Ruskog državnog univerziteta za naftu i gas „I. M. Gupkin”. Dan ranije oni su potpisali memorandume o saradnji sa Ivankom Popović, rektorkom UB-a, i Dejanom Jakšićem, rektorom Univerziteta u Novom Sadu. Rektorka Popović je juče najavila da će predstavnici beogradske akademske zajednice posetiti oba univerziteta u Rusiji i tražiti način kako da obezbede više odlazaka naših studenata kod njih, istakavši da se nada da ta razmena biti dvosmerna. U tome, kako kaže, očekuje podršku Ministarstva prosvete i zahvaljuje „Naftnoj industriji Srbije” (NIS) koja podržava ove razmene, za koje se nada da će biti proširene i na druge oblasti, kao što su medicinske i društveno-humanističke nauke.

Zbog iznenadnog pomeranja avionskog leta predstavnici ruske delegacije nisu stigli, kako je planirano, da predstave sve sadržaje koje srpskim akademcima nude na svojim univerzitetima. Međutim, dr Snežana Lakićević, savetnik zamenika generalnog direktora NIS-a, naglasila je da je za Ruse imperativ da se, sem rada na univerzitetu, bave poslom i u privredi, a cilj je da se takva praksa uspostavi i u Srbiji. Najavila je da će u naredna dva meseca sličan sporazum o saradnji srpskih i ruskih univerziteta biti potpisan i u oblasti društveno-humanističkih nauka, i to sa prestižnim Moskovskim državnim institutom međunarodnih odnosa, pri Ministarstvu inostranih poslova Ruske Federacije.

Prof. dr Vladimir Popović, pomoćnik ministra prosvete zadužen za nauku, istakao je da će, uprkos činjenici da je naš akademski sistem veoma zatvoren, pokušati da se povedu za ruskim primerom i ojačaju saradnju privrede i nauke.

Ovakve saradnje ne samo sa Rusima, već i sa ostatkom sveta, povećavaju kvalitet i nivo akademskog znanja u Srbiji, istakao je Leonid Stulov, direktor Naučnotehnološkog centra NIS-a, zaduženog za razvoj novih tehnologija i znanja.

Pre prijema u Rektoratu Ivanka Popović i Dejan Jakšić juče su sa Kirilom Tjurdenjevim, generalnim direktorom NIS-a, u Palati „Srbija” potpisali memorandume o saradnji. A predstavnici NIS-a potpisali su i memorandume o saradnji sa čelnicima dva prestižna ruska univerziteta i time postali prva kompanija u Srbiji koja ima takve sporazume sa ove dve visokoškolske ustanove Ruske Federacije. Memorandumi su nastali u okviru posete Srbiji Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije.

Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora kompanije NIS, izrazio je zadovoljstvo što su memorandumi potpisani u vreme posete Vladimira Putina našoj zemlji.

Slave ime Srbije u Rusiji

U Rektoratu je predstavljena i prva generacija srpskih studenata, stipendista NIS-a, koji su stekli diplome dva prestižna ruska univerziteta. Među njima je bio i Slavko Nešić, doktorand Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji je u dva navrata bio na stručnoj praksi na čuvenom Univerzitetu „Gupkin”. To mu je otvorilo put da postane jedini Srbin koji je, kako objašnjava, istraživao problematiku razvoja arktičkih naftnih depoa, na osnovu čega je napisao nekoliko naučnih radova.

– Vratio sam se i radim u zemlji. Najviše su mi značila iskustva o kojima sam čuo od kolega iz celog sveta, jer „Gupkin” sarađuje sa više od 12 svetskih univerziteta i ima studentska pododeljenja gotovo svakog od njih. Sam univerzitet finansira odlaske studenata na konferencijska putovanja od Bakua do Hjustona i bilo je dragoceno slušati njihova saznanja – ističe Nešić.

Iako je kao prvi stipendista NIS-a za naftu i gas pre dve i po godine na magistarske studije na Državno-tehnički univerzitet u Uhti otišao bez znanja ijedne reči ruskog jezika, jedan od najboljih studenata Rudarsko-geološkog fakulteta Nebojša Obrknežev tu prepreku je savladao za dva i po meseca i prošle godine proglašen je za najboljeg studenta tog univerziteta. Kao nagradu dobio je sat od Ministarstva odbrane Ruske Federacije.

– Grad nadomak Sibira u kojem sam studirao poznat je po tome što je u njemu potekla prva ruska nafta. Poslali su me i na stručnu praksu u Nemačku, pa sam osetio i malo zapadnog studiranja – istakao je Obrknežev, koji se takođe vratio da radi u Srbiji, ali se nada da će ove godine nazad na ruski „Gupkin”, gde namerava da upiše doktorske studije.


Komentari6
f44f5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Student
Ruski sistem skolovanja nije nista bolji od naseg, da li ste svesni da 90% studenata u roku zavrsi osnovne studije?30x teze i 30x vise znanja dobijaju studenti u Srbiji,da ne pricamo o "savremenim"metodama prepisivanja i korupciji koji su sveprisutni na svim poznatim ruskim univerzitetima,tako da ne zelimo ni da znamo kakvo je stanje na drugim manje poznatim.Svakako treba ceniti nase mlade ruske strucnjake,ali jednaku priliku treba pruziti i sigurno jednako vrednim srpskim inzenjerima.
артиљерац
Ја бих,као стари инжењер(62 године су ми)волео да БУ,тачније технички факултети БУ,успоставе добру и лепу сарадњу са московским техничким Универзитетом "Бауман".Имали би велику корист од те сарадње.У Србији се мало зна о дометима руске науке."Бауман"(основан 1813,13 000 студената) је врхунски технички Универзитет.Ако није испред,у сваком случају не заостаје за MIT(Massachusetts Institute of Tecnology,Кембриџ код Бостона)."Бауман" је светска елита,није срамота учити од њих.Да не причам о ваздухопловно- космичком факултету "Циолковски",у Москви.Врата су нам,колико знам, отворена,не треба да куцамо.Све је до НАС.Наука није,и не сме да буде предмет индоктринације.Да будем потпуно јасан,ја сам магистрирао на MIT,1990,значи амерички ђак.Али поштујем,као и сви ДОБРИ стручњаци на свету,руску науку.Ако ишта знате,не можете је не поштовати.
Red
Stefane, takvih univerziteta ima po cijelom svijetu, dobrih i loših. Samo onaj ko ne poznaje može nasjesti, ali u svijetu naučnika dobro se zna koji vrijede, odnosno koji proizvode stručnjake, koji ne. Firme koje dobro plaćaju traže kadar sa elitnih univerziteta. Ništa bolje nije ni u Srbiji. Niklo nekakvih privatnih, nezna im se broj. Kojeg su kvaliteta diplome? A tek predavači?
Preporučujem 3
Стефан
МАТИ им. Циолковского је пре око 4 године реорганизован и интегрисан са МАИ, тако да више не постоји. Бауманку и даље бије добар глас, али са осталим техничким универзитетима, посебно из Москве, треба бити веома обазрив. У постсовјетским таласима реформи доста тих универзитета се претворило у платформе за добијање грантова, тако да су студенти на тим универзитетима постали нужно зло. Иако се на њима воде озбиљна истраживања, студијски програми и услови за студирање су груби, најблаже речено. Тога се треба клонити.
Preporučujem 2
Ana
Šta znači to da je "naš akademski sistem veoma zatvoren" posebno posle uvođenja Bolonje, ima tome skoro 10 godina. I da li je i dalje sve kod nas štrebanje bez prakse i memorisanje suvoparnih podataka, a iz mozga ubrzo po završetku fakulteta sve ispari, izbriše se. Na kom je to još svetskom univerzitetu bauk polagati neke predmete iz geografije!!! I da li je naš akademski sistem veoma zatvoren samo za saradnju sa ruskim univerzitetima. Rusima mi maglu ne možemo više prodavati. Kako otvoriti taj naš veoma zatvoren akademski sistem, šta god to znailo?
Geograf
Није Географски баук, него је квалитет студената дискутабилан.
Preporučujem 17

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja