„Ima veoma malo, ako uopšte i ima, suštine u izveštaju Dika Martija. Nema ništa što bi podržalo optužbe za vađenje organa”, napisao je 2011. za „London rivju of buks” Džefri Najs, godinu dana pošto je svet prodrmao izveštaj o trgovini ljudskim organima na Kosovu, švajcarskog senatora i bivšeg specijalnog izvestioca Saveta Evrope. Ovih dana, osam godina kasnije, bivši zamenik tužioca Haškog tribunala, ponovo je dobio priliku da u Hagu dokazuje nevinost pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Naime, za 2.200 evra dnevno braniće pred Specijalnim sudom Samija Ljuštakua, bivšeg komandanta OVK za operativnu zonu Drenica, u slučaju da bude optužen. Ali i ne samo njega nego i sve druge koji budu na optuženičkim klupama u Hagu.
Ovo, međutim, nije jedini finansijski aranžman s Prištinom ovog britanskog pravnika s titulom kraljičin savetnik. Već neko vreme Najs je u bliskim poslovnim vezama s kosovskom vladom. Na predlog Hašima Tačija bio je angažovan da za kosovsku vladu pripremi materijal koji bi mogao biti korišćen u slučaju da pojedinci budu optuženi pred Specijalnim sudom za ratne zločine.
Takođe je pomagao piscima Tačijeve biografije da je malo „properu”, naročito kada je reč o optužbama da je i on učestvovao u trgovini organima zarobljenih Srba. Albanci su mu ostali dužni oko pola miliona evra. To ga, ipak, nije sprečilo da uđe i u novi „dil” s kosovskom vladom.
Priznao je da je nagovarao Bakira Izetbegovića da pokuša s revizijom tužbe za genocid protiv Srbije, ali je ovaj „pokazao veoma malo ili skoro nimalo interesa za to”. „Očigledno je da sada ima više dokaza da je Srbija prekršila konvenciju o genocidu, pa bi trebalo obnoviti proces pred Međunarodnim sudom pravde”, tvrdio je Najs, nudeći svoje advokatske usluge Sarajevu.
Nezadovoljan sadržajem presuda Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, tvrdio je da „nije bilo ozbiljnog pokušaja” da se dokažu njihove veze s Beogradom, što je „omogućilo Srbiji da tvrdi da nije strana u sukobu”. Isticao je i da „niko od tužilaca, osim mene, nije pokušao da temeljno potvrdi te veze”. Posle oslobađanja Ante Gotovine i Mladena Markača iz Haškog tribunala, rekao je da se „mora priznati da je ono što se desilo zapravo posledica vladavine prava”.
Široj javnosti Najs je postao poznat tokom suđenja Slobodanu Miloševiću kada se pojavio kao pojačanje glavnoj tužiteljki Karli del Ponte. Osim što se svojski trudio da dokaže opravdanost epiteta „balkanski kasapin”, koji je Zapad dodelio Miloševiću, Najs je znao često da se bavi i Miloševićevim karakterom, opisujući ga kao „prilično dosadnu osobu, lukavu, ali ne i inteligentnu”.
Sebe je verovatno video u potpuno drugačijem svetlu. Posmatrači u tribunalu opisuju ga kao kicoša s ogromnim prstenom na malom prstu, koji je, kada skine sudijsku togu, holovima suda šetao u prugastom odelu s obaveznom roze košuljom.
