subota, 16.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:39
10 PITANjA: MLADA BOSNA

Mnoge tajne odneli u grob

Nije bila teroristička organizacija, kako navode neki falsifikatori istorije, već oslobodilački pokret, čiji je cilj bio oslobođenje Bosne i Hercegovine i ujedinjenje sa Srbijom i jedino je mogla opstati uz strogu konspirativnost
Autor: O. Popovićnedelja, 20.01.2019. u 21:09
Фотографије из „Политикине” архиве

Čitav je vek prošao od završetka Velikog svetskog rata, čiji je početak bar kao povod označio atentat u Sarajevu na austrijskog prestolonaslednika, koji su izveli pripadnici organizacije Mlada Bosna, predvođeni Gavrilom Principom. Iako je o ovom događaju napisano hiljade knjiga, a istoričari i političari su ga tumačili na različite načine, profesora Radoslava Gaćinovića, naučnog savetnika u Institutu za političke studije u Beogradu, ova tema i dalje intrigira. Toliko da je nedavno javnosti predstavio drugo, dopunjeno, izdanje svoje monografije „Mlada Bosna”.

1. Može li se o organizaciji Mlada Bosna nakon jednog veka od njenog delovanja napisati nešto novo?

Zbog vrhunske konspiracije pripadnika Mlade Bosne, teško je i nakon 100 godina reći nešto novo o njima, njihovom opredeljenju za borbu do oslobođenja i strategiji delovanja ovih velikana srpske istorije, jer su mnoge tajne odneli sa sobom u grob. Nakon dugogodišnjeg istraživačkog rada i saznanja, koje sam stekao pre mnogo godina u svojoj porodici, javnosti nudim i neke nove činjenice i to: Vladimir Gaćinović je u „Almanahu Prosvjete” 1910. objavio rad pod naslovom „Mlada Bosna” u kome je dao smernice delovanja mladih revolucionara. Od tada Vladimir Gaćinović postaje zvanično osnivač Mlade Bosne i njen idejni vođa. Takođe, važno je istaći da je ona spontano postala tajna organizacija i da je imala najkraći i najjasniji plan i program svoga rada u dve reči, i to: „Oslobođenje – ujedinjenje”, a početkom 1914. godine postala je omladinski oslobodilački pokret.

2. Zašto vas ova tema toliko intrigira?

Ova tema me je zainteresovala prvenstveno u porodici, pre mnogo godina. Značajnije interesovanje javilo se u davnim danima mladosti, još za vreme studija, a odluka da se temeljito bavim izučavanjem Mlade Bosne sazrela je nakon odbrane doktorske disertacije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1993. godine.

Upravo zbog svog nacionalnog ponosa, naučne znatiželje i pobune protiv neistine i nepravde, koja je od strane mnogih falsifikatora istorije zahvatala i Mladu Bosnu, osećao sam potrebu da dubinski istražim nastanak i delovanje Mlade Bosne, kao direktni odgovor falsifikatorima istorije. Želeo sam i da mlade generacije o pripadnicima Mlade Bosne i njihovoj ulozi u srpskoj istoriji imaju nova i istinita saznanja.

Pripadnici Mlade Bosne u sudnici

3. Da li je postojalo vreme kada je priča o Mladoj Bosni bila tabu? Koji su bili razlozi za to?

Bilo je nažalost i takvih vremena. Regent Aleksandar nije voleo mladobosance, čak na svečanost 1932. godine prilikom postavljanja spomen-ploče na zgradu, ispred koje je Princip pucao, nije dozvolio nikome iz državnih struktura da prisustvuje toj svečanosti. Nakon 5. oktobra u Srbiji su se u nekim gradovima skidale table sa nazivom Ulice Gavrila Principa, udvarajući se tako kukavički onima koji su izvršili agresiju na SRJ. Međutim, sadašnja vlast je shvatila istorijsku ulogu i veličinu Gavrila Principa, i zajedno za Vladom Republike Srpske podigla mu spomenik u Beogradu, na čemu sam im veoma zahvalan.

4. Da li se danas pravilno razume delovanje ove organizacije, ciljevi i motivi kojim su se rukovodili njeni pripadnici ?

Još se u mnogim sredinama ne razume ideja Mlade Bosne, a u nekim se i ne zna prava istina o nastanku, delovanju i samoj akciji ovih hrabrih dečaka iz Bosne i Hercegovine. Međutim, ohrabruje što danas mladi iskazuju mnogo veće interesovanje za mladobosance, u mnogim delovima Beograda možete videti na fasadama fotografiju Gavrila Principa i njegovu poruku koju je napisao za zidu zloglasne ćelije u Terezinu „Naše će sene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašiti gospodu”. Ovo je i nada da će Principovo delo ostati večno u srpskoj istoriji.

5. Kako reagujete na istoričare revizioniste koji na Gavrila Principa i njegove drugove gledaju kao na teroriste ili koji tvrde da su iza atentata u Sarajevu stajale Srbija i Rusija?

Svako ko izjavljuje da je Mlada Bosna bila teroristička organizacija daje informaciju o sebi i to da je neznalica i zlonameran, da to radi iz političkih razloga ili iz materijalne koristi. Podsećam da je istorijska nauka utvrdila da iza atentata u Sarajevu stoji omladinski oslobodilački pokret Mlada Bosna i niko drugi. Kada je Apis saznao da se sprema atentat i to u predvečerje samog atentata, poslao je Đura Šarca, svog najodanijeg saradnika, da po svaku cenu ubedi mladobosance da odustanu od atentata, ali nije uspeo, bilo je kasno da se bilo šta promeni.

6. Kakva je Mlada Bosna bila organizacija? Zašto je bila tako konspirativna i da li je igde sačuvan podatak o broju članova?

To je bila oslobodilačka organizacija, njen cilj je bio oslobođenje Bosne i Hercegovine i ujedinjenje sa Srbijom. Bila je konspirativna jer je jedino tako mogla da opstane, s obzirom na to da je jaka austrougarska obaveštajna služba „Evidencbiro” imala veliki broj saradnika – špijuna u Bosni i Hercegovini i bila prisutna svugde. Članove Mlade Bosne nikada niko nije brojao, pa nije moguće dati pouzdan odgovor na to pitanje, ali izjava Muhameda Mehmedbašića pred sam atentat: „Pola BiH ide u zaveru, a druga polovina će podržati sve što se učini”, mnogo govori o broju njenih pripadnika.

7. Dugo istražujete ovu temu, da li možete da kažete šta uprkos godinama istraživanja ipak niste uspeli da saznate… nešto što izmiče, ostaje tajna i sto godina kasnije?

Mnogo toga važnog iz života i delovanja Mlade Bosne se zbog njihove konspirativnosti nikada neće saznati. Međutim, ja i dalje istražujem. Ipak, ni posle svih ovih godina istraživanja nisam uspeo da saznam da li je pismo Gavrila Principa i Danila Ilića, u kome pitaju Vladimira Gaćinovića da li da izvrše atentat na Ferdinanda nakon pritiska iz Beograda, stiglo do njega pre atentata, i ako je stiglo, šta im je odgovorio. Osim toga, tragam dalje za dokazom, iako verovatno nikada neću saznati istinu, ko je bio nalogodavac ubistva trovanjem Vladimira Gaćinovića u Friburgu 1917. godine.

8. Da li smo se Gavrilu Principu i njegovim drugovima dostojno odužili? Da li imamo pravu sliku o njihovoj misiji, žrtvi, borbi…?

Nismo se dostojno odužili vidovdanskim herojima, niti ostalim pripadnicima Mlade Bosne. Najmanje što Srbija može da uradi jeste da pojedine ulice u gradovima Srbije nose imena najpoznatijih mladobosanaca. Setimo se odnosa Italije prema Đulelmu Oberdanu. Da se nacionalna istorija izučavala u Srbiji onako kako dolikuje jednoj državi koja ima slavnu istoriju, bila bi najveća sramota danas ne znati koje bio Gavrilo Princip, Vladimir Gaćinović, Mustafa Golubić, Čabrinović...

Sprovođenje Gavrila Principa

9. Mlada Bosna nije bila samo organizacija revolucionara, već i rasadnik književnih talenata. Koje među njima izdvajate? Šta je ujedinilo umetničke duše i studente, mlade revolucionare?

Tačno, mladobosanci su bili pored revolucionarnog opredeljenja pravi intelektualni biseri, veliki talenti za nauku, književnost i poeziju. Posebno bih izdvojio Iva Andrića, Dimitrija Mitrinovića, prof. dr Pera Slijepčevića i akademika prof. dr Vasa Čubrilovića. Da vas podsetim, Ivo Andrić je tada zapisao: „Celo naše društvo nedostojno hrče, samo su budni književnici i revolucionari”. To je odgovor na pitanje šta je ujedinilo umetnike i revolucionare. Dakle, svi su propagirali: filozofiju nacionalizma i demokratskih političkih doktrina; izgrađivanje nacionalne svesti; stvaranje kulta nacionalne energije kao i rad na stvaranju moderne nacionalne kulture na osnovu uverenja da je nacionalna kultura nemoguća bez nacionalnog društva, a nacionalno društvo bez nacionalne države.

10. Kom članu Mlade Bosne se najviše divite?

Svima se divim, sa visokim poštovanjem izgovaram njihova imena. Naravno, moja misao o Mladoj Bosni i revoluciji nije moguća a da se prvo ne setim Vladimira Gaćinovića, Gavrila Principa i Mustafe Golubića i mnogih srpskih velikana iz toga vremena čije su kosti ostale po evropskim kazamatima.

Kako je izabrana meta Sarajevskog atentata

– Osnivač i idejni vođa Mlade Bosne bio je Vladimir Gaćinović. Meta atentata je izabrana nakon višednevnih razgovora u Tuluzu. Tada je odlučeno je da se izvrše dva atentata, na Poćoreka i Franca Ferdinanda. Dogovoreno je da atentat na Poćoreka izvrši Muhamed Mehmedbašić, u Sarajevu, na dan ustoličenja reis-ul-uleme, 26. marta 1914. godine, kako bi se izrazilo nezadovoljstvo muslimanskog življa austrijskom vladavinom u BiH. Organizaciju atentata na Ferdinanda preuzeli su Vladimir Gaćinović i Mustafa Golubić, jer je tih dana objavljeno da će Ferdinand posetiti Francusku. Pošto se pokazalo da vest nije bila tačna, Vladimir Gaćinović piše Principu da on i Ilić preuzmu izvršenje atentata na austrijskog prestolonaslednika koji dolazi u BiH da prisustvuje manevrima austrougarske vojske u istočnoj Bosni –objašnjava Radislav Gaćinović.


Komentari21
fb125
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola Nesic
Profesor je cini se radikalniji od teme kojom se bavi. Postoji ocigledno potreba da se poslovicnom nedostatku dokumenata Sarajevski atentat prilagodjava vremenu. Da ne pricamo o proteklih 100, godina, kako se konzumirao, dovoljno je za nasih zivota da vidimo odnos prema istoriji, i zasto ne prema drzavama u kojima smo ziveli. Definitvno je da su Srbi dobar materijal za obracun sa autoritetima, sto u svojim redovima, a po potrebi i za okolinu. Neka cinjenice i fakti sude kada smo bili caroubice, a kada borci za slobodu. Najvise bih voleo da nije bilo ni jednih ni drugih.
Александар
"Терористи" буквално значи "заплашивачи", они који се служе терором да постигну своје циљеве. То обично подразумева разне нападе на иначе "недужан" народ. Насупрот томе стоје напади на војне циљеве - то је "прихватљиво" по савременом схватању. Е сад, то је лакше рећи него извести када сам немаш јаку војску и неопходно је нешто друго. Млада Босна није напала народ већ је циљала (војско)вође. Иако то није чиста "војска", далеко је од заплашивања народа, па и од тероризма. Преко свега тога, иако то неки узимају за почетак рата, то никако није био узрок истог. Светске силе су већ имале запете пушке због сопствених несугласица.
SrdjanM
"Свако ко изјављује да је Млада Босна била терористичка организација даје информацију о себи и то да је незналица и злонамеран, да то ради из политичких разлога или из материјалне користи." Rece on i ostade mu knjiga neprocitana. Isto se moze reci za IRA ili ETA (OVK?), jer sve je stvar tacke gledista i licnih pogleda. Umesto da ukaze na tu cesto problematicnu zamenljivost pojmova (teroristi - borci za slobodu), on vredja svakoga ko nije njegovog misljenja. Od jednog profesora, strucnjaka, istoricara moze vise da se ocekuje.
Саша Микић
@SrdjanM Као прво, примењивати модерне ставове, гледишта и параметре на дешавања у прошлости, нарочито даљој су ван сваке памети. По тој логици терористи су били и сенатори у Риму, који су убили Цезара. Као друго, не могу се поредити ослободилачки покрети, са иредентистичким. Неки ослободилачки покрети су због тадашње дневне политике и код нас окарактерисани као терористичке организације, само због тога што смо имали више интереса код једне стране у односу на другу. Нпр. терористи су били корзикански сепаратисти, а ослободиоци алжирски побуњеници, а и једни и други су били против ''пријатељске нам Француске''.
Preporučujem 18
Milka
Tako vam je to @Srđane kad u svakoj sitasciji delimo isključivo na naše i njihove. Onda je i Mladić "zreo" za jedan bulevarčić u RS ili čak u Srbiji.
Preporučujem 7
Milka
Ne vidim nikakve tajne. Karađorđevićima, Pašiću i ostatku srpske elite je trebao rat da bi proširili teritoriju. Sami, ako u rat ne uvuku velike sile to nisu mogli da obave. Zato je Petar naredio Apisu da izazove rat. Kakve tu još tajne mogu da postoje. Apis je naoružo i obučio decu i poslao ih u smrt, a Petar je poslao u smrt stotine hiljada naših ljudi. Šta tu ima komplikovano za shvatiti?
Sarajlija
@milka Pisete ekavski, ali u vama kuca austrougarsko srce. Taman je Srbiji odmah po zavrsetku Balkanskih ratova trebao jos jedan rat. Karadjordjevici su pogrijesili sto su poslije rata pravili Jugoslaviju umjesto Srbiju u podrucju koji je bio pretezno srpski. Ali rat nisu izazvali. Rat su izazvali Nijemci, jer su zeljeli novu podjelu svijeta. Postali su jaci od Engleza i Francuza, a nisu imali ni blizu toliko kolonija. I da, sram vas bilo za komentar. Odise mrznjom (kao i obicno).
Preporučujem 44
Зоран Матејић
Професору Гаћиновићу ХВАЛА, на уложеном раду, времену и енергији, НА ИСТИНИ И ПОШТЕЊУ! Он је прави пример Србима, човек који може и показује какви људи треба да воде Србију, за разлику од каријериста... Коме није јасно, нека још једном прочита његов одговор на питање број 9, и нека схвати сваку реч. Сазнаће и за многе одговоре на данашње дилеме.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja