ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:42

Neoklasika kao novi pank

Muzika savremenih pijanista ušla je u trend, mada je i dalje daleko od popularnosti iz 19. veka, kada su njeni stvaraoci bili obožavani kao „gitarski heroji” rokenrola
Autor: V. Vukasovićponedeljak, 21.01.2019. u 18:00
Јована Бацковић (Фото C. Schek), Петар Стевановић (Фото Б. Станојевић), Вељко Ненадић (Фото Љ. Златановић)

Otkako su nastupi Branke Parlić ili „LP dua” postali koncertna atrakcija i za one koji se obično klanjaju gitarskoj „buci”, jasno je postalo da se savremena klavirska klasika počela probijati iz zabrana za šačicu posvećenika. U međuvremenu su i imena drugih sličnih izvođača, poput Lubomira Melnika i Maksa Rihtera, ušla u svakodnevicu šire publike, tako da se ono što se isprva moglo otpisati kao epizodna pojava, moda koja će brzo ishlapiti, ustalilo i omasovilo u dugoročan trend i fenomen koji razjašnjenje još čeka.

Za jedne, to je puki snobizam i hipsteraj. Drugi će u tome naslućivati još jedan simptom starenja rokenrola, doba u kojem su možda poslednje generacije kojima je on bio životno važan ušle u sredovečnost, pa su u sebi iznenadno otkrile popustljivost prema jednoj „mekoj” i „dostojanstvenoj” muzici koja se sluša mirno sedeći. Na to bi naoko upućivalo i to što se na „Klavirskom nebu”, prvoj srpskoj kompilaciji neoklasike odsvirane na ovom instrumentu, kao autori i izvođači pojavljuju i pojedinci poznati iz sveta roka i džeza. Još jedna indicija ide tome u prilog: ovakvu muziku popularizuju i filmovi i TV serije, tako da se ona prima i kod onih koji vrhunac svoje zabave najčešće nalaze – leškareći na svom kauču.

Ali, sastavljač „Klavirskog neba”, Ivan Lončarević, ima sasvim obrnutu tezu: da je savremena klavirska klasika novi pank.

„Branka Parlić je za mene prva pankerka Srbije. Dođite na neki njen koncert da doživite 1977. iznova. I stav i energiju i životni smisao. Ili na ’LP duo’. Mislim da je klavir idealan da se iskažu različite emocije i stanja. Volim situacije 'jedan na jedan'”, kaže Lončarević.

Njegova poslednja napomena zbilja ukazuje na karakteristiku suprotnu većini današnje rok muzike, emotivnu i izvođačku ogoljenost pijaniste naspram naglašeno distanciranih i autoironičnih performansa dobrog dela ovodobnih rokera. Utoliko su oni zaista dalji od pankerskog „drečećeg” ekspresionizma nego usamljenik koji prebira dirke na klaviru, radio to silovito ili jedva čujno.

Ali, pijanistička klasika, uprkos porastu popularnosti, neizmerno je daleko od svojih najblistavijih trenutaka u 19. veku, kada su njene najveće zvezde bile obožavane, ponekad i histerično, kao i potonji rok starovi.

„To je bilo vreme klavirističkih heroja, kada su imali tretman u najmanju ruku jednak gitarističkih u drugoj polovini 20. veka. Od tada popularnost klavirske muzike opada i današnji trend je samo sitan talas koji nema stvaran uticaj na tok stvari. Već sutra će nešto treće biti 'in'”, primećuje Petar Stevanović, iz „Ljubičica”, jedan od rokera koji su se upustili i u savremenu klasiku.

I mladi pijanista i kompozitor Veljko Nenadić smatra da je proboj klavirske klasike u širi krug publike ostao veoma ograničen jer klasika uopšte, kao žanr, s ovakvim sistemom obrazovanja ne može dopreti daleko.

„Ne postoji način da pristupimo ljudima kojima je ova muzika strana jer već postoje usađene predrasude. Reformom obrazovanja bi moglo da dođe do određenog poboljšanja s mladima, ali nema svrhe pričati o tome jer pojedinac ne može mnogo toga da promeni, a želja naroda za takvom promenom je prilično mlaka”, veruje Nenadić.

Taj jaz između klasične muzike i savremenog društva opaža i Jovana Backović, čije je delo takođe zastupljeno na „Klavirskom nebu”.

„Klasična muzika se povezuje s određenim vrednostima, ponašanjem, često i društvenom 'klasom'. Te vrednosti, i estetske i kulturne, sve su više u raskoraku s aspektima savremenog života mlađih generacija, čiji je ukus često glavni parametar tržišne vrednosti muzike. Ako pojedinac ne može da asocijativno poveže iskustvo slušanja klasične muzike ni sa jednim segmentom svog svakodnevnog života i okruženja, skoro je nemoguće 'približiti' mu taj zvuk”, kaže Jovana Backović.

U takvim društvenim uslovima, od prosečnog koncerta popularne muzike bilo kojeg žanra očekuje se da bude dobar ventil za ispuštanje stresa, što, primećuje Lončarević, nastupi na kojima se izvodi klavirska neoklasika nisu, kao ni prilika za to da se „ispričate s prijateljima o smislu života uz desetak piva”. Ono što se danas traži od muzike uopšte je, naprotiv, ekstremna simplifikacija u produkciji, što često isključuje muzičare kao deo pisanja i snimanja pesama, zbog čega, napominje Jovana Backović, danas na klaviru u popu i roku, kao u vreme Eltona Džona ili „Queen”, i nema virtuoznih deonica.

Za razliku od toga, savremena klasika, na klaviru ili drugom instrumentu, čak i amatere, poput Petra Stevanovića, dodatno izaziva na nekonvencionalna rešenja. U tom smislu, kaže on, „amaterizam na ovom polju koristi jer ne upadam u zamke manirskih rešenja”. Na taj se način ova muzika, još više nego panku, približava i postpanku, u kojem su autori odlučili ne toliko da najzad nauče da sviraju koliko da otkriju drugačije načine za upotrebu svojih instrumenata. A to, pak, može iritirati onaj nemali deo nove publike savremene klavirske klasike koja od nje priželjkuje umilan i nenametljiv zvuk, ambijentalnu pratnju za opuštanje dok se bavi nekim poslom.


Komentari1
c88f5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

amateri svome gradu
...aматеризам на овом пољу користи јер не упадам у замке манирских решења”, dečko, lepo je biti amater, ali samo ako nemaš profesionalne ambicije. Sve ostalo je prodaja magle.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja