utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01
ISTOČNA STRANA

Rusija i Japan još ratuju

Autor: Slobodan Samardžijaponedeljak, 21.01.2019. u 17:15
Владимир Лењин (Фото Википедија)

Za Rusiju i Japan Drugi svetski rat kao da još nije okončan. Naravno, topovske eksplozije i zvižduk metaka odavno su utihnuli, lideri dveju zemalja često se sreću, međusobna ekonomska saradnja odvija se nesmetano, nisu retki ni projekti u koje se ulažu zajednička pamet i sredstva… Pa ipak mira, barem onog ozvaničenog na papiru, još nema. A kako izgleda, malo je šansi da on usledi u skorije vreme. Sporan je, naime, status Južnih Kurila, nekada japanskih ostrva koja su po okončanju najveće svetske katastrofe 20. veka, potpala pod suverenitet tadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Ono što je pre nekoliko dana priču o Kurilima ponovo dovelo na naslovne strane svetskih medija je pokušaj Japana da u sve uključi – Vašington, kao svog saveznika. Kontroverznom se pokazala izjava jednog pomoćnika premijera Šinza Abea u kojoj se navodi da Tokio pokušava da ubedi SAD u važnost konačnog potpisivanja japansko-ruskog mirovnog sporazuma kako bi se napravio zajednički front protiv – Kine. Po Moskvu još spornija je ideja da se zarad odbrane od Severne Koreje na teritoriji ostrvskog carstva instaliraju elementi američkog globalnog antiraketnog štita.

Reakcija ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova bila je žestoka. On je i samu pomisao da se jedan ovakav bilateralni spor rešava uplitanjem treće strane nazvao – nedopustivim. Putinov prvi diplomata bio je jasan: „Našim japanskim prijateljima smo bez uvijanja stavili do znanja da pitanje suvereniteta pomenutih ostrva (Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai) nije nešto o čemu uopšte može da se raspravlja. To je ruska teritorija!”

Stav Moskve takođe je da Tokio mora potpuno da prizna rezultate Drugog svetskog rata, koji su, kako Rusi smatraju, „zacementirani” i međunarodnim ugovorima u kojima je potvrđen ruski suverenitet nad tim teritorijama.

„Bez jasnog distanciranja Tokija od pomoći Vašingtona u ovom slučaju ne možemo računati ni na kakav pomak”, zaključio je Lavrov.

Davne 1945, Japan nije kapitulirao samo zbog dve atomske bombe koje su Amerikanci bacili na Hirošimu i Nagasaki, 6. i 9. avgusta, ubivši u jednom času najmanje 78.000 ljudi već i zbog toga što je Tokiju bilo jasno da ne može da se odbrani od naleta sovjetskih vojnika u Mandžuriji. U takvim okolnostima bilo mu je sigurnije da se prikloni prekopacifičkom protivniku nego neposrednom susedu. To je bio razlog i za to što japansko-ruski mirovni sporazum nikada nije sklopljen. Japanci nisu prestali da insistiraju na povratku Kurila, koji se prema ustavu „Zemlje izlazećeg sunca” i dalje vode kao „severne teritorije”.

Sredinom pedesetih godina (1956) potpisana je zajednička deklaracija kojom tadašnji SSSR „izražava spremnost” da nekadašnjem protivniku ustupi dva ostrva – Šikotan i Habomai – kao i da se nastavi rad na izradi mirovnog sporazuma prihvatljivog za obe strane. Zajednička deklaracija sadržala je i trgovinske protokole. Kako je stajalo u tački 9. ovog dokumenta: „SSSR i Japan su se saglasili da nakon uspostavljanja normalnih diplomatskih odnosa, nastave pregovore do zaključenja konačnog mirovnog sporazuma”. Do danas taj posao nije okončan.

Ruski mediji navode stav uglednog analitičara Pavela Gudeva po kojem je za obe države od ključnog značaja da odustanu od sadašnjih tvrdih stavova, kao i da za dogovor moraju biti stvoreni odgovarajući uslovi: „Ako dođe do tog pomaka, onda može biti nekoliko varijanti rešenja problema”, objašnjava ruski ekspert ističući instituciju odloženog suvereniteta kao jednu od mogućnosti. Po Gudevu, to znači da u dokumentima može biti propisano da neka ostrva pređu pod jurisdikciju Japana kroz 50 ili čak 100 godina. Moguća je i varijanta da se Japanu daju samo ostrva, ali da akvatorij oko njih i resursi ostanu u vlasništvu Rusije. Jedna od mogućnosti je i da pravo na plovidbu u tamošnjim teritorijalnim vodama bude rezervisano isključivo za plovila zemalja potpisnica.

Na početku Drugog svetskog rata SSSR i Japan imali su sporazum o međusobnom nenapadanju. Time su se Sovjeti rešili opasnosti s istoka, dok je Japan dobio odrešene ruke da otpočne ratna dejstva na Pacifiku. Poštujući taj sporazum, Tokio je odbacio Hitlerov poziv za napad na SSSR, što je evroazijskom džinu omogućilo da u odbranu svojih zapadnih teritorija uvede i jedinice iz Sibira.

Pred kraj rata, posebno posle nuklearne katastrofe u Hirošimi i Nagasakiju, tadašnji sovjetski lider Josif Visarionovič Staljin shvatio je da i na istoku ima šta da naplati. Za dve nedelje oslobođena je Mandžurija, pokorena od strane Japana još 1905. godine.


Komentari2
29b10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vladimir
Aljasku su jeftino kupili Amerikanci od Rusije na 99 godina ,pa zašto je sad ne vrate, vreme isteklo.
Beogradjanin Schwabenländle
Браво, само је то нама познато већ деценијама, нама који који живимо у слободном свету.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja