petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Sećanje na misiju hrabrih žena u Velikom ratu

Volonterke, predvođene Mejbel Stobart, za šest meseci 1915. godine u Kragujevcu su zbrinule 20.000 pacijenata
Autor: Jelena Čalijaponedeljak, 21.01.2019. u 21:30
Меј­бел Син­клер Сто­барт (Фо­тографије из ка­та­лога из­ло­жбе „Бол­ни­ца Сто­барт, Кра­гу­је­вац 1915”)

Iz Ulice Džejms broj 39 u Londonu, mesta okupljanja, preko udobnog malog hotela u Parizu, nemirnog mora koje je presecao brod „Saidija”, kojim su putovale u Solun, aprila 1915. godine iz Engleske u Kragujevac, njima potpuno nepoznati grad nepoznate zemlje, stižu 42 volonterke, predvođene Mejbel Sinkler Stobart. Tako počinje priča o jednoj od najznačajnijih misija u pružanju medicinske pomoći obolelim i ranjenim vojnicima, ali i civilnom stanovništvu. „Misija Stobart” za šest meseci zbrinula je impozantnih 20.000 pacijenata. I u srpskoj javnosti gotovo potpuno je nepoznata.

O njoj saznajemo više zahvaljujući izložbi „Bolnica Stobart, Kragujevac 1915”, koja je otvorena do 2. februara u Maloj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu, a na kojoj je predstavljen istorijat ove značajne misije koji su ispisale hrabre i požrtvovane žene. Izložba Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” u Kragujevcu, realizovana je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i grada Kragujevca, njena autorka je bibliotekar Tatjana Janković, a recenzent istoričar Dejan Ristić. Brojne fotografije i dokumenti, uz do sada neprevođena svedočanstva osoblja, deo su ove postavke koja prati rad bolnice od putovanja ka Srbiji i dolaska u Kragujevac do povlačenja sa srpskom vojskom.

Po dolasku, članice misije postavile su 62 šatora za ranjenike na trkalištu, Vašarištu, iznad grada, ali su ubrzo uvidele da je zdravstveno stanje stanovništva veoma loše, zbog čega Mejbel Stobart predlaže otvaranje dispanzera u okolnim mestima. Prvi je otvoren u Natalincima, gde je za prvih nedelju dana lečeno više od 300 ljudi, a zatim u Lapovu, gde je bolnicu sa osamdeset kreveta vodila Kanađanka doktorka Kokbern. Ređaju se Rudnik, Vitanovac, Rekovac, gde je dispanzer smešten u dvorištu udovice sreskog lekara, kako svedoče Britanke, inteligentne i divne žene koja je sjajno govorila francuski, i poslednji u Ovčar Banji.

Iz svedočanstava osoblja bolnice „Stobart” čitamo da je lokalno stanovništvo prelazilo nezamislivo duga rastojanja peške ili na volovskim kolima, bolesni od „svakojakih zamislivih i nezamislivih bolesti”, kako piše Mejbel Stobart. Njena knjiga „Plameni mač u Srbiji i drugde”, kao i „Moj dnevnik u Srbiji” Monike Stenli, glavne kuvarice u bolnici Stobart, „Pisma iz bolnice Stobart” Mejbel Dirmer, zadužene za rublje, i „Povlačenje iz Srbije” Oliv Oldridž najznačajniji su izvori za proučavanje istorijata ove bolnice, trenutno dostupni na srpskom jeziku.

Mis sa dva odlikovanja
Poreklom iz Kenta, Mejbel Sinkler Stobart bila je medicinski radnik, pisac, osnivač Mobilne ženske jedinice za ranjene 1912, Lige ženskog nacionalnog servisa 1914. i bolnice Stobart. Bila je član Konjičke prve pomoći zadužene da bude spona između poljskih bolnica i linija fronta. Srpski oficiri zapamtili su je tokom povlačenja upravo kako jaše na konju, na čelu jedinice, „kao sjajan primer svima”. Po povratku u Englesku nastavila je da pomaže Srbima, držeći predavanja u svojoj zemlji, ali i u Americi, prikupljajući pomoć. Odlikovana je Ordenom belog orla i Ordenom Svetog Save. O Srbima je zapisala i ovo: „Srbija je ispred svih nacija po svojoj sposobnosti da se žrtvuje za ideale... Narod s takvim idealima i s takvom sposobnošću za žrtvovanje mora da bude dostojan velike budućnosti.”

Treba istaći da je knjiga Stobartove kod nas prevedena tek sto godina posle objavljivanja, 2016. godine, dok su ostali navedeni naslovi prvi put prevedeni na naš jezik prošle godine naporima kragujevačke Narodne biblioteke. U njima su zapisana brojna dragocena svedočanstva, od podataka o radu bolnice, srpskim vojnicima i karakteristikama Srba, do svakodnevnih sitnica.

Zadužena za kuhinju, Monika Stenli, na primer, beleži cene na pijaci, srpske recepte, detalje o lokalnoj kuhinji i proizvodima... Mejbel Dirmer je opisala kako se sporazumeva sa svojim pacijentima.„ Pričamo pomoću ruku i uz puno smeha. Oni kažu ‚dobra sester’ – ‚dobra English’, ja kažem ‚dobra’... potapšem ih po ruci i kažem ‚dobar voynic’, a oni kažu ‚dobra sester’”. Ova Velšanka obolela je od tifusa i umrla je u Kragujevcu. Njenoj sahrani prisustvovao je i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, koji je u više navrata posetio bolnicu Stobart, a opelo su joj u Sabornoj crkvi služili pravoslavni sveštenici. „Kraljevski orkestar je svirao dok je kovčeg podizan na pogrebna kola, obično rezervisana za preminule oficire... Okrenuli smo se i ostavili je da sama počiva u svom srpskom grobu”, zapisala je Mejbel Stobart.

Bolnica Stobart izabrana je kao jedna od najuređenijih da prilikom povlačenja prati srpsku vojsku i bude leteća, poljska bolnica. Na čelu jedne kolone, po odluci srpske komande, nalazila se Mejbel Stobart i oni su na odredište stigli bez ikakvih gubitaka u ljudstvu. Poslednja grupa koja je napustila bolnicu bila je iz dispanzera u Vitanovcu. Njih troje napustilo je Kragujevac nekih 18 sati pre predviđenog vremena ulaska Austrijanaca u grad. 


Komentari5
b2c97
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vrtim se u krug
Nekako u isto vreme su dosli komunisti koji su poceli da prave novi bolji svet i da kuju novog boljeg i sretnijeg coveka.
mp 1
Stobart beleske su jedna divna ljudska prica. Za zene iz tog miljea bilo je pitanje odgovornosti i casti da uzmu ucesca i da pomognu ranjenima i bolesnima 1300 milja od svoje zemlje. LJudi iz tog vremena, Srbi pre 100 godina bili su znacajno razliciti od ovih danas..daj Boze da se i malo probudi taj duh koji je narod imao u vreme Velikog rata ..i na svu srecu mi vise nemamo tako velika iskusenja kao sto su bila dva svetska rata i nato bombardovanje ..nadam se da slicnih nece biti barem u narednih 20 i vise godina.
serge
to su ljudi i životi vredni pomena i da naša deca o njima u uče u školama. Večna slava junacima i našim prijateljima.
миливоје
Зашто се Први светски рат зове Велики?Да ли је Други светски рат Мали или Превелики?Претпостављам да је назив Велики био пре него што се догодио Други св.рат.
Marina
Upravo tako. Prvi svetski rat je do 1939 godine nazivan Velikim jer je do tada bio najveće i najstrašnije krvoproliće. U Velikoj Britaniji i dalje ga zovu tako. Memoari sestara su objavljivani odmah po završetku i one, takodje, ga nazivaju t"Veliki" Nisu ga mogli nazivati Prvim jer se ceo svet nadao dvadesetih godina XX veka da nikad više neće biti konflikta takvih razmera.
Preporučujem 28

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja