petak, 22.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:30

Stranci u sukobu sa srpskim zakonima

Američki marinac, rumunski poslanik, bugarski tajkun i trojica australijskih narko-dilera najpoznatija su imena ljudi sa stranim pasošima koji su se ogrešili o propise
Autor: R. H.ponedeljak, 21.01.2019. u 23:30
Цве­тан Ва­си­лев (Фото З. Анастасијевић) / Деј­вид Да­ни­јел Кор­бет (Фото Фејсбук) / Се­ба­сти­ја­н Ги­ца (Фото www.psnews)

Pored domaćih kriminalaca i njihovih saučesnika iz regiona, pretežno Crne Gore i BiH, srpska policija je tokom prošle godine imala posla i sa strancima koji su se u našoj zemlji bavili kriminalom ili su u Srbiji uzalud pokušali da nađu spas od zatvora.

Američki marinac Dejvid Danijel Korbet, iz elitne jedinice „Foke” uhvaćen sa pištoljem bez broja, bugarski tajkun Cvetan Vasilev, čije je ime na poternici zbog pronevere 1,31 milijarde evra, rumunski poslanik Sebastijan Gica, optužen za korupciju, trojica Australijanaca, među njima i tamošnji kralj čelika, za kojima se tragalo zbog šverca 1,3 tone kokaina, zatečeni u Beogradu s torbom prepunom novca – najpoznatiji su stranci koji su u Srbiji imali problema sa zakonom.

„Foka” u Beogradu na tajnom zadatku
Posebna enigma je Korbet. On je uhapšen 31. januara prošle godine u stanu na Novom Beogradu, kada je kod njega nađen pištolj CZ-99 sa izbrisanim brojem. S njim su privedena i trojica Srba. Hapšenje je izazvalo veliku pažnju medija, koji su, pored ostalog, preneli da je Korbet radio za kontroverznu američku firmu specijalizovanu za atentate na visokorangirane osobe u ratnim i konfliktnim zonama širom sveta.
Korbet je zaposlen u firmi „Rejven militari”, čiji je suvlasnik Džej Futlik, nekadašnji specijalni asistent Bila Klintona. Bio je pripadnik tima 6, elitne jedinice američkih marinaca, poznate kao „Foke”. Zašto je ovaj čovek došao u Srbiju, ne zna se pošto od kada je uhapšen nije progovorio ni reč.
„Zamislite da vi nađete tipa iz tima 6, koji je jurio za Bin Ladenom u Avganistanu s brušenim pištoljem ovde i otkrijete kriminalne veze koje su mu dostavile taj brušeni pištolj, a oni ćute svi kao zaliveni, neće da govore za šta je trebalo da se upotrebi. Pa nije valjda da je trebalo da se upotrebi za upucavanje soma ili smuđa u Dunavu”, kazao je predsednik Aleksandar Vučić.

U slučaju Vasileva, izručenje je, ako je suditi prema informacijama dostupnim javnosti, „zakočio” prestonički Apelacioni sud. Ovaj sud je dva puta ukidao odluku Višeg suda, kojom je bila odobrena njegova ekstradicija.

Kada je reč o rumunskom poslaniku Sebastijanu Gici, stvar je kristalno jasna. Pravosudni organi Srbije odbili su da ga isporuče istočnim susedima jer je u junu prošle godine, odlukom MUP-a, „zbog pretnje progonom u zemlji porekla usled političkog mišljenja” dobio azil u našoj zemlji. Zajedničko obojici tajkuna bilo je to što su tvrdili da su postupci protiv njih politički motivisani.

Izručenje Vasileva, Ministarstvo pravde Bugarske zatražilo je svega nekoliko dana pošto se on sredinom septembra 2014. godine u pratnji advokata predao beogradskoj policiji.

Da domaći pravosudni organi odluku donesu što pre, po svemu sudeći, nije uticalo ni to što su se Rumuni žalili Savetu Evrope zbog nedostatka povratnih informacija iz Srbije u vezi s postupkom izručenja. U međuvremenu, pojedini mediji objavili su vest da je Vasilev zatražio azil u našoj zemlji i da je zbog toga odluka o njegovom izručenju na čekanju.

Za rumunskog biznismena i političara Sebastijana Gicu, javnost u Srbiji saznala je nakon njegovog hapšenja u Beogradu. Tada mu je određen pritvor, ali je ubrzo pušten, pošto je na ime jemstva sudu uplatio 200.000 evra. Kao i Vasilevu, oduzet mu je pasoš i zabranjeno da napušta Beograd. Prilikom hapšenja, prema pisanju medija, Gica je bio u društvu brata, a kod sebe je imao falsifikovani slovenački dokument na ime Aleksandar Ivanović.

Ubrzo posle hapšenja biznismena, rumunsko ministarstvo pravde je poslalo dokumentaciju za izručenje, i to na 475 stranica. Tamošnje vlasti za njim su raspisale poternicu za pranje novca, primanje i davanje mita, kao i zbog ucena, trgovine uticajem i nezakonite upotrebe poverljivih informacija.

Apelacioni sud u Beogradu krajem avgusta prošle godine pravosnažno je odbio molbu Rumunije i konstatovao da je prvostepeni sud pravilno zaključio da bi Gicin položaj bio pogoršan ukoliko bi bio izručen Rumuniji.

Australijanac Tristan Voters uhapšen je krajem januara prethodne godine, po poternici Australije u spektakularnoj akciji u beogradskom hotelu „Metropol”, sa još dvojicom sunarodnika Rohanom Arnoldom i Dejvidom Kembelom i sa ogromnom sumom novca. Australija ih je tražila zbog sumnje da su umešani u šverc 1,3 tone kokaina, vredne čak pola milijarde dolara. Ova droga zaplenjena je u Sidneju, a dovezena je brodom iz Kine i sakrivena u šupljinama čeličnih cevi.

I Voters se protivio ekstradiciji iz Srbije. Posle skoro godinu dana i više suprotnih sudskih odluka, ministarka pravde donela je odluku o ispunjenosti uslova za njegovo izručenje.

Za razliku od Votersa, australijski kralj čelika Rohan izručen je u rekordnom roku, pošto se ovaj biznismen, milioner, koji se bavi čelikom i trgovinom stoke i jedan je od direktora SELKS-a, pred sudom saglasio s izručenjem i odrekao prava na žalbu. Kembel je takođe predat Australiji, čemu se doduše nije ni protivio, ali je tako učinjeno tek pošto je u zatvoru u Srbiji proveo sedam meseci. Njegovo izručenje odložila je kazna koju je izdržao zbog posedovanja oružja bez dozvole. Zvanično je ostalo nepoznato šta su ovi ljudi radili u Srbiji.

Komentarišući slučajeve hapšenja kontroverznih stranaca u Srbiji, advokat i bivši koministar policije Božo Prelević kaže da odluke srpskih vlasti ne treba generalizovati.

„One zavise od toga o kome je reč i kakve je konekcije osumnjičeni napravio u Srbiji. Neobično je da ne postupamo po nekim od tih zahteva. Mada, istini za volju, ima slučajeva da strane zemlje ne postupaju po našim zahtevima. Teško je utvrditi da u nekoj od zemalja Evropske unije nekome neće biti omogućeno fer suđenje. Moj stav je da je teško braniti to nepostupanje. Nije reč o slučajevima u kojima imate autoritativne sisteme i koji su diktatorski, pa da možete da kažete da tamo neće biti obezbeđeno fer suđenje”, kaže Prelević.

On podseća na slučaj turskog državljanina Dževdeta Ajaza, koji je pobegao u Srbiju jer je u Turskoj osuđen na 15 godina zbog rušenja ustavnog poretka i koji je isporučen jer nije bilo dokaza da Ajaz u Turskoj neće imati fer suđenje.

„Na kraju, čini mi se da su odluke o izručenju selektivne i da zavise od kontakata i veza koje je onaj čije se izručenje traži ostvario u Srbiji”, kaže Prelević.


Komentari3
4ec13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Što se tiče ovih pripadnika Foki, specijalnih službi i sl. ukucajte na netu Blackwater (naziv firme) u Srbiji i garantujem da ćete se naježiti.
milan
Cvetan Vasilev je u Bugarskoj optuzen za proneveu 2 000 000 000 evra (dve milijarde ) , u Srbiji je kupio fabriku stakla u Paracinu,napravio 47 miliona evra duga i poslao je u stecaj , trazi ga i Austrisko pravosuđe ali mi ga stitimo zato sto je bio blizak saradnik Tome Nikolica..... Sva stampa je o tome pisala... A vi sigurno ovo necete objaviti. Ali, radi vase informacije poverite..
Милош
Одувек сам сумњао у стручност наведеног коментатора и бившег коминистра. За њега је "довољно да је нека земља чланица ЕУ" па да суђење буде "фер", а оне друге земље су "диктаторске и у њима нема правде." Па зар он не зна да је Хрватска чланица ЕУ? Па зар не зна како се суди у Француској? Па зар не зна како суди Хашки трибунал, на теритоји ЕУ. Тај наметнути став да је све у ЕУ часно и чедно, довео нас је довде. Господин се још није ослободио свога петооктобарског комплекса.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja