sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 22.01.2019. u 17:03 Dejana Ivanović

Kada je bebi potreban prvi nemlečni obrok

Stručnjaci savetuju da se odojče do šest meseci doji, ali ima situacija kada je bebi već sa četiri i po meseca potrebno uključiti nove namirnice u ishranu
(Фото: Пиксабеј)

Kada beba treba da pređe na nemlečnu ishranu – pitanje je koje muči mnoge roditelje. Poslednju reč o tome daju pedijatri u svakom slučaju ponaosob, ali sve češće se dešava da se ovi lekari pozivaju na svetska istraživanja i savetuju mame i tate da prvu nemlečnu namirnicu svom detetu uvedu sa napunjena četiri i po meseca.

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije i Unicefa su jasne i nisu se menjale, a one glase: ukoliko beba dobro napreduje uz ishranu isključivo majčinim mlekom, nemlečnu hranu ne treba uvoditi pre navršenog šestog meseca, kaže Kristina Nedeljković, načelnica polivalentne Patronažne službe Doma zdravlja Novi Sad.

„Mi poštujemo preporuke Unicefa i SZO ali isto tako poštujemo i odluke pedijatra. Činjenica je da digestivni trakt bebe od četiri i po meseca može da prihvati žitarice bez glutena, sa pet meseci može da prihvati povrće, a sa šest meso. Naš zadatak je da roditeljima definišemo na koji način će uvoditi nove namirnice u ishranu svog deteta, jer se nekada desi da počnu sve odjednom da daju, što nikako nije dobro. Pravila nalažu da dete treba da se upozna sa svakom pojedinačnom namirnicom i zato treba da mu se svaka posebno daje tri do pet dana, kako bi se utvrdilo da li postoji bilo kakva reakcija na nju”, objašnjava Nedeljkovićeva.

Oprezno sa alergenima
Neka deca reaguju na pojedine vrste hrane ukoliko su oba roditelja alergična. U ishrani takvih mališana, kako objašnjava Kristina Nedeljković, traži se da se poštuje rok probanja namirnice od punih pet dana kako bi se proverilo da li postoje bilo kakve reakcije na njih.„Postoje alergeni – takve namirnice su jagode, orašasti plodovi... Zadatak roditelja je da prati promene na detetu posle hranjenja novim namirnicama i ukoliko se pojavi ospa, reaguje pedijatar i postupa se prema njegovim instrukcijama. To ne znači da se određena namirnica mora isključiti za ceo život, ali treba sačekati određeno vreme pre sledećeg probanja”, naglašava naša sagovornica.

Ona napominje da prilikom uvođenja nemlečnih obroka bebi ne treba da se daje više namirnica odjednom, jer se u slučaju reakcije neće znati koja je uzrok. Važno je da se ove namirnice daju u prepodnevnim časovima, kako bi roditelj mogao tokom dana da proprati reakciju deteta i da potraži savet lekara ukoliko mu je potreban.

„Uvođenje namirnica traje dugo, a naš zadatak je pored toga što obučavamo roditelje na koji način da hrane svoje dete, i da ih naučimo da hranjenje nije samo trpanje namirnica u dete. Neophodno je da se ostvari interakcija majke i deteta, majka treba da ga pohvali kad pojede kašičicu hrane, jer time će se sprečiti revolt kod deteta i njegovo odbijanje da jede nemlečnu hranu. Ako se dete tera da jede, hranjenje će se pretvoriti u pravu agoniju”, kaže Kristina Nedeljković.

Svetska zdravstvena organizacija smatra da je dojenje najbolji način ishrane odojčadi jer majčino mleko najviše odgovara nutritivnim potrebama i mogućnostima gastrointestinalnog trakta odojčeta, objašnjava dijetoterapeut dr Budimka Novaković, profesorka na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

„Uvođenje nutritivno odgovarajuće i zdravstveno bezbedne hrane tokom četvrtog meseca poželjno je uz nastavak dojenja. Tokom četvrtog meseca odojče može da kontroliše položaj glave i vrata i preporuka je uvođenje određene vrste čvrste hrane u pogodnom obliku i davanje obroka detetu kašičicom, a ne korišćenjem bočice”, objašnjava naša sagovornica.

Ona napominje da treba primeniti nova stručna znanja ako se utvrdi njihova dobrobit za zdravlje odojčadi.

Pomoć patronažne sestre
U okviru Patronažne službe Doma zdravlja Novi Sad, baš kao i u drugim službama patronaže u gradovima širom Srbije, postoji savetovalište za roditelje.„Porodice imaju pravo na patronažnu posetu dok je žena još trudna, ali i na pet patronažnih poseta u periodu odmah posle rođenja bebe, kao i još dve dok dete ne napuni godinu dana. Jedna od patronažnih poseta planirana je u uzrastu bebe između četiri i pet meseci, upravo kada pedijatar preporuči da se počne sa nemlečnim obrocima, i tada savetujemo roditelje kako to da učine”, kaže Kristina Nedeljković.

„Sada najveći broj zdravih beba izlazi iz porodilišta sa preporukom za korišćenje prebiotskih kapi u obliku dodatka ishrani da bi se osigurao pravilan razvoj crevne mikrobiote i posledično imunog sistema što se pre 20 godina nije znalo. Kravlje mleko i majčino mleko su nutritivno izvanredne namirnice, ali imaju samo jedan nedostatak da bi mleko bila idealna namirnica, a to je veoma nizak sadržaj gvožđa. Uvođenje nutritivnih izvora gvožđa u ishranu dojene odojčadi u četvrtom mesecu dobar je princip u smanjenju rizika od nastanka sideropenijske anemije”, napominje dr Novaković.

Ona podseća da majčino mleko biološki i fiziološki najbolje odgovora nutritivnim potrebama i mogućnostima gastrointestinalnog trakta odojčadi. Aminokiselinski i masnokiselinski sadržaj majčinog mleka omogućuje optimalan rast i razvoj bebe. Humano mleko sadrži antitela, sekretorni imunoglobulin A je dominantni imunoglobulin humanog mleka i štiti odojče od gastrointestinalnih infekcija. Prebiotici, galaktooligosaharidi kratkih lanaca i fruktooligosaharidi dugih lanaca, nalaze se u majčinom mleku i omogućavaju pravilan razvoj crevne mikrobiote odojčeta i posledično prirođenog i stečenog imunog sistema. Laktoferin humanog mleka „uzima” gvožđe od bakterija i sprečava njihov rast.

„Energetska vrednost majčinog mleka je 50 odsto poreklom od masti, 42 odsto od laktoze i šest do sedam procenata proteina. Humano mleko sadrži sve vitamine rastvorljive u vodi i vitamine rastvorljive u mastima”, kaže Novakovićeva, dodajući da dojena deca imaju manji rizi za nastanak gojaznosti, hipertenzije, insulinske rezistencije, autoimunih oboljenja u kasnijem životnom dobu.

Takođe, napominje naša sagovornica, žene koje su dojile decu brže gube u telesnoj masi nakon trudnoće, imaju manji rizik za nastanak karcinoma dojke i jajnika, a u menopauzalnom dobu imaju manji rizik za nastanak osteoporoze.

Komentari2
fa063
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Микић
Колико су та разна ''истраживања'' и ''нова сазнања'' уствари продукт циљаног и плаћеног? Ја имам троје деце и за свако смо добијали ''новије'' и ''новије'' препоруке и оно што је важило за прво није важило за друго итд. Када сад слушам које су сада препоруке за новорођенчад, тек сам ту тотално збуњен.
Zoran
Znala to i moja baba i bez Unicefa, SZO i pedijatra. A i sve generacije pre toga znale. U suprotnom nas ne bi bilo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja