petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:38

Upis prvaka u željenu školu do 1. februara

Roditelji koji nameravaju da upišu dete u osmoletku na teritoriji druge opštine mogu da razmišljaju još desetak dana
Autor: Katarina Đorđevićsreda, 23.01.2019. u 23:30
Иза­бра­на уста­но­ва има рок до 30. апри­ла да оба­ве­сти ро­ди­те­ље да ли је њи­хов зах­тев при­хва­ћен (Фото Д. Јевремовић)

Iako upis prvaka za školsku 2019/2020. godinu zvanično počinje 1. aprila, svi roditelji budućih đaka prvaka u Srbiji koji žele da im dete pohađa školu koja se ne nalazi na teritoriji njihovog prebivališta imaju rok do 1. februara da izaberu školu. Kako u razgovoru za naš list ističu predstavnici Ministarstva prosvete, prijava se podnosi školi u koju roditelj želi da upiše dete. Posle ovog roka đaci mogu da se upišu samo u školu kojoj teritorijalno pripadaju po adresi stanovanja. Škola ima rok do 30. aprila da obavesti roditelje da li je prihvaćen njihov zahtev da upišu dete u školu kojoj ono teritorijalno ne pripada.

Nadležni apeluju na roditelje da poštuju rokove, jer pojedine škole ne mogu da prihvate svu zainteresovanu decu – bilo zbog toga što nemaju dovoljno učionica ili zato što se u razred može upisati optimalan broj učenika. Mada Ministarstvo nema evidenciju o broju podnetih roditeljskih prijava, u svakom gradu postoje takozvane popularne škole u koje veliki broj mama i tata žele da upišu svoje dete.

Dokumenta neophodna za upis
U prvi razred školske 2019/2020. godine upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima šest i po, a najviše sedam i po godina.
Prilikom prijave deteta roditelj, odnosno staratelj, u sekretarijat izabrane škole donosi sledeća dokumenta: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o prebivalištu deteta, potvrdu o pohađanju pripremnog predškolskog programa koju izdaje vrtić ili škola u kojoj dete pohađa predškolski program i potvrdu o zaposlenju roditelja. Ova potvrda je potrebna ako roditelj želi da dete ide u odeljenje sa produženim boravkom. Osim toga, školi je potrebno podneti i dokaz o prebivalištu roditelja, kao i dokaz o obavljenom lekarskom pregledu i izvršenoj vakcinaciji budućeg đaka prvaka.

Osim toga, nekim roditeljima je zgodnije da dete pohađa školu koja se nalazi u blizini njihovog radnog mesta ili u kraju u kome žive baka i deka koji su voljni da vode računa o detetu dok su roditelji na poslu.

Iako niko ne dovodi u sumnju roditeljsku želju da njihovo dete bude upisano u „najbolju” školu, možda neku manje popunjenu ili tamo gde žive baka i deka koji će unuke, posebno u mlađem uzrastu, prihvatati posle časova i voditi kući dok roditelji rade, psiholozi skreću pažnju da izmeštanje deteta iz kraja u kojem živi nije uvek dobra ideja.

– Polazak u školu stresan je za svako dete, a ovaj stres dodatno intenzivira činjenica da se dete izmešta iz kraja u kojem živi i u kojem mu se nalazi društvo i premešta u  novu i njemu nepoznatu sredinu. Na taj način se remeti prirodna socijalizacija, jer je dete u uzrastu od šest-sedam godina već steklo svoje društvo u komšiluku. Uz to, veliki broj dece u obdaništu pohađa pripremni predškolski program i ta deca često bivaju upisana u istu školu kao neka vrsta „mini razreda” – objašnjava psiholog Ana Vlajković.

Osim što se prebacivanjem u novu sredinu remeti proces socijalizacije, ranijim buđenjem deteta i kasnijim vraćanjem kući remeti se i prirodni bioritam đaka prvaka. Detetu se „krade” jedan sat dragocenog jutarnjeg sna i ono najčešće ostaje u produženom boravku u kojem čeka roditelje.

– Škola je tako „skrojena” da odgovara biološkom časovniku deteta, a ne radnom vremenu roditelja. Dete koje čeka roditelje da dođu po njega u školi provodi više od osam sati, a nakon nastave neretko se vozi na još neku vanškolsku aktivnost i kući vraća u večernjim satima. Osim što je uskraćeno za odmor i igru, koja je najvažnija sporedna stvar u životu deteta nižeg školskog uzrasta, ono je uskraćeno i za druženje sa drugarima iz kraja. Rezultat cele te „akcije” jeste da je dete tužno što se odvaja od drugara, umorno i neispavano zbog ranijeg buđenja i često zbunjeno zbog adaptacije na novu sredinu. Socijalni odnosi sa drugarima iz kraja vremenom se proređuju ili svode na druženja vikendom, a prijateljstva prekidaju ili slabe. Zbog toga mnoga deca neretko reaguju regresijom, odnosno spuštanjem na ranije stupnjeve razvoja – zaključuje naša sagovornica.


Komentari1
a4244
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sinisa Stojcic
A koliko imamo prvaka u odnosu na proslu godinu?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja